Vratna diskus hernija

Vratna diskus hernija (cervikalna discus hernia) je oboljenje koje se manifestuje bolom u vratu i ruci kao vodećim simptomima. U osnovi oboljenja je pomeranje (klizanje) diskusa iz svog ležišta u međupršljenskom prostoru.

Ukoliko pomereni diskus pritisne zadnji uzdužni ligament (vezu) vratnog dela kičmenog stuba, javlja se bol u vratu. Kod većeg pomernja diskusa i pritiska na nervni koren, nastaje bol u ruci.

Kod najizraženijeg pomeranja diskusa, dolazi do pritiska na kičmenu moždinu što se, pored već navedenih simptoma, manifestuje i slabošću i kočenjem u nogama, kao i poremećajem funkcije mokrenja.

Vrat je, kao relativno mali, ali veoma pokretljivi deo tela koji nosi veliku težinu (glava), izložen stalnim mikrotraumama.

Diskusi su želatinozne pločice između pršljenskih tela koje imaju ulogu šok absorbera, odnosno amortizuju mikrotraume i štite koštane delove kičmenog stuba.

Diskusi starenjem dehidriraju (gube vodu), što smanjuje njihovu elastičnost i zaštitnu ulogu.

Ovaj proces se označava kao degeneracija diskusa, koja pokreće odgovarajući mehanizam degeneracije ostalih delova kičmenog stuba: koštanih elemenata i ligamentarnog aparata.

Najniži vratni diskusi, između petog (C5) i šestog (C6), odnosno  šestog i sedmog (C7) vratnog pršljenja, nose najveću težinu, najopterećeniju su, te najbrže degenerišu. Degenerisani diskus je skloniji pomeranju iz svog ležišta u međupršljenskog prostoru (diskus hernija).

Vratna diskus hernija – 6 najčešćih pitanja

Operacije na kičmenom stubu oduvek su izazivale veliki strah među pacijentima, a naročito intervencije na vratnom delu kičmenog stuba. Neretko, takav stav može se sresti i kod lekara, koji razvijaju neku vrstu „strahopoštovanja“ prema takvim operacijama.

Međutim, današnje vreme je „era spinalne hirurgije“, pa se rutinski, sa velikom sigurnošću, izvode gotovo sve spinalne operacije. To je slučaj i sa operacijom vratne (cervikalne) diskus hernije, nekada retke i kompleksne operacije, koju danas svrstavamo u relativno rutinsku intervenciju.

Vratna (cervikalna) diskus hernija je degenerativno oboljenje kičmenog stuba, zapravo samo jedan segment kompleksnog procesa njegove degeneracije. Usled degeneracije, diskus izleće iz svog ležišta i pritiska kičmene nervne korenove ili kičmenu moždinu.

Kada se pacijentima pomene mogućnost (ili neophodnost) operacije, oni najčešće reaguju sa strahom. Prirodno, najveća zebnja čoveka koji mora da se podvrgne bilo kakvog operaciji kičme jeste mogućnost da ostane trajno oduzet (nepokretan).

Za razliku od operacija lumbalne (leđne) diskus hernije, koje se rade u donjem, slabinskom delu kičme, kod vratne diskus hernije taj strah donekle može razumeti. Naime, u donjem (slabinskom) delu kičme nema kičmene moždine, pošto se ona završava na višem nivou. Tako je i povreda moždine, koja bi mogla dovesti do oduzetosti, kod operacije lumbalne diskus hernije teoretski nemoguća. S druge strane, kada se radi operacija na vratnom delu kičme, u teoriji postoji rizik od povreda kičmene moždine.

Cilj ovog teksta upravo jeste da svima kojima je predočena operacija vratne diskus hernije, ili onima koji imaju članove porodice ili prijatelje suočene sa tim problemom, pomogne da shvate da takvi rizici danas ostaju u domenu teorije.

U slučajevima kada diskus hernija toliko narušava kvalitet svakodnevnog života, što nije retko, operacija može biti jedini izbor za trajan oparavak i vraćanje svakodnevnim aktivnostima.

Zato pročitajte šest najčešćih pitanja koja pacijenti postavljaju o vratnoj diskus herniji, kao i operaciji ovog stanja. Odgovori na njih mogu pomoći u demistifikaciji ove i drugih hirurških intervencija na kičmenom stubu.

Kada treba sumnjati na vratnu diskus herniju?

Na vratnu diskus herniju treba sumnjati u slučaju:

  • Bolova u vratu i drugih udruženih bolova, kao što su bol u ramenu, bol između lopatica, bol u potiljačnom delu glave.
  • Bola i trnjenja u rukama (radikulopatija). U zavisnosti od toga gde bol „zrači“, tj. kojim „putem“ se prenosi, može se posumnjati i na segment kičmenog stuba u kome se dešava problem.
  • Slabosti u rukama i nogama, nespretnost pri izvođenju finih pokreta prstima ruku, kao što su pisanje, zakopčavanje dugmadi i sl, zatim problema sa hodom i poremećaja funkcije mokrenja i pražnjenja creva.

Ovakvi problemi su najteža posledica diskus hernije, a nastaju usled oštećenja kičmene moždine (mijelopatija). Klinička slika varira od bolesnika do bolesnika, a u zavisnosti od dužine trajanja i stepena pritiska na nervne korenove i/ili kičmenu moždinu.

Vratna diskus hernija i glavobolja

Da. Kod oko trećine bolesnika sa vratnom diskus hernijom, glavobolja je prateći simptom. Ta vrsta glavobolje se naziva cervikogena glavobolja i karakteriše se bolom u potiljačnom delu glave.

Bol je „podmukao“, tišteći, provociran je pokretima vrata, a karakteristično je da mirovanje smanjuje tegobe.

Vratna diskus hernija – postavljanje dijagnoze

Postoji redosled u dijagnostičkim procedurama koje se koriste kada pacijent sa navedenim problemima dođe lekaru.

Naravno, uvek se kreće od manje složenih (rentgen), ka složenijim dijagnostičkim metodama (magnetna rezonanca), koje treba dopuniti neurofiziološkim ispitivanjima (provera funkcije nerava).

Samo na osnovu slaganja kliničke slike (simptoma) i rezultata dopunskih dijagnostičkih metoda (magnetna rezonanca), neurohirug može doneti pravilnu odluku o eventualnom operativnom lečenju.

Kada smetnje dugo traju i previše narušavaju kvalitet svakodnevnog života, operacija može doneti trajno izlečenje

Kada i da li operisati vratnu diskus herniju?

Ako je moguće, lečenje se uvek započinje konzervativnim merama, koje podrazumevaju mirovanje, nošenje Šancove kragne, primenu analgetika i miorelaksanasa, a ponekad i kortikosteroida. Naravno, tu je i fizikalna terapija.

Tek kada ovakvo, konzervativno lečenje ne dovede do željenog rezultata, razmatra se mogućnost operacije. Kada smetnje dugo traju i previše narušavaju kvalitet svakodnevnog života, operacija može doneti trajno izlečenje.

U retkim slučajevima, kada postoji oštećenje kičmene moždine, operacija mora uraditi što je pre moguće.

Da li se izvađeni diskus zamenjuje nekim materijalom?

Koncept savremene cervikospinalne hirurgije podrazumeva stavljanje grafta (umetak) umesto izvađenog diskusa, osim u retkim slučajevima. Izvađeni diskus se menja ili koštanim graftom, uzetim sa bedrene (ilijačne) kosti samog bolesnika, ili drugim, danas široko dostupnim implantatima.

Takvi veštački implantati su napravljeni od kvalitetnih i inertnih materijala, koji ne izazivaju nikakve reakcije u organizmu, tako da su veoma bezbedni.

Treba znati da se kod operacija lumbalne (leđne) diskus hernije, obično ne stavlja umetak umesto izvađenog diskusa.

Postoji li mogućnost operativnih komplikacija i teških posledica?

Svaka operacija u modernoj medicini nosi određene rizike, dok su, zbog vitalnog značaja kičmenog stuba, spinalne operacije posebno „pod lupom“. Međutim, u današnje vreme, napretkom tehnologije i dugoročnom edukacijom hirurga, ova operacija se smatra rutinskom.

U sve više medicinskih centara izvodi se gotovo svakodnevno, sa izuzetno malim brojem zabeleženih operativnih komplikacija.

Vratna diskus hernija – Šta posle operacije?

Postoperativni oporavak nakon operacije vratne diskus hernije je veoma brz. Bolesnik nosi Šancov okovratnik (kragnu) šest do osam nedelja, do postizanja međupršljenske  fuzije (spajanja dva susedna pršljena). Nakon toga, počinje povratak redovnim aktivnostima, poslu i obavezama, bez ikakvih smetnji u poređenju sa periodom pre diskus hernije.

Pacijenti se posle operacije vratne diskus hernije veoma retko žale na tegobe. Možemo reći da su rezultati čak i bolji nego kod operacije lumbalne diskus hernije.