Ako već niste pronašli dovoljno razloga da ostavite cigaretre, razmislite o rezultatima nove studije britanskih naučnika. Oni su zaključili da prekidanje ove loše navike može osetno da poboljša memoriju.
Istraživači sa Univerziteta Northumbria iz Njukasla otkrili su da se kod bivših pušača može primetiti osetno poboljšanje memorijskih funkcija nervnog sistema, kao i da se taj boljitak jasno može izmeriti u poređenju sa aktivnim pušačima. Za rezultate istraživanja zainteresovalo se i uredništvo stručnog časopisa Drug and Alcohol Dependence, koji će objaviti dodatne informacije o studiji.
Apstinenti koji ne puše već više od dve i po godine, na testovima memorije prosečno beleže 25 odsto bolje rezultate od pušača, tvrde istraživači. S druge strane, o nepovratnom uticaju cigareta na nervni sistem, govori podatak da ljudi koji nikada nisu pušili na istim testovima beleže čak 37 odsto bolje rezultate.
Za potrebe studije, istraživači su angažovali 69 dobrovoljaca sa približno istim koeficijentom inteligencije. Među njima je bilo 27 pušača, 18 bivših pušača i 24 nepušača.
Oni su zamoljeni da obiđu univerzitetski kompleks, ali i da na 15 zacrtanih lokacija obave jednostavne zadatke, poput raspitivanja o ceni članarina ili proveravanja telefonskih poruka baš ispred biblioteke.
Pušači su, prosečno, uspeli da se prisete 8,9 od 15 zadataka, bivši pušači 11, a ljudi koji nikada nisu pušili imali su rezultat od čak 12,1 ispunjenih zadataka.
Naučnici su ranije već dokazali da ostavljanje cigareta može pozitivno da se odrazi na retrospektivnu memoriju, tj. prisećanje ranije naučenih podataka i iskustava. Interesantno je, pak, da je ovo prva studija koja je uspela da dokaže da ostavljanje pušenja ima pozitivan uticaj na prospektivnu memoriju, tj. sposobnost čoveka da zapamti informacije koje su mu potrebne za izvođenje budućih radnji. Ipak, i sami istraživači objašnjavaju su radili sa relativno malim uzorkom, da su rezultate merili kratkoročno, kao i da su svoju metodologiju zasnovali na opisu pušačkih navika koji su im dali sami učesnici. Kako bi se ovi rezultati potvrdili, potrebna su dodatna, dugoročna istraživanja.
U svakom slučaju, dr Tom Hefernan, glavni istraživač, ohrabruje pušače da razmišljaju o zaključcima njegovog tima. „Već znamo da ostavljanje pušenja ima ogromne pozitivne efekte na naše telo. Ova studija pokazuje da su među njima i pozitivni uticaji na kognitivne funkcije“, objasnio je on.
Naučnici nemaju precizno objašenjenje za činjenicu da pušenje narušava prospektivnu memoriju. Postoji mišljenje da toksini iz duvana oštećuju nervne konekcije u prefrontalnom korteksu mozga, kao i hipokampusu i talamusu.
Cigarete u filmovima ohrabruju mlade da puše
U odvojenoj studiji, eksperti sa Univerziteta Bristol otkrili su da će tinejdžeri koji gledaju filmove čiji glavni junaci puše u određenim scenama, verovatnije postati pušači od onih koji to ne čine. Naučnici su do takvog zaključka došli anketiranjem 5.000 petnaestogodišnjaka, a kao glavni „rizik“ vidi se to što se adolescenti poistovećuju sa filmskim junacima.
Stoga, jedan deo britanske stručne javnosti smatra da bi scene u kojima glumci puše trebalo zabraniti u filmovima koji su dozvoljeni za gledaoce mlađe od 18 godina.
Istraživanje je naišlo i na određeni broj kritičara, koji su ga nazvali „neopravdanim“ i „nenaučnim“, a metodologiju osporili objašnjenjem da na evenutalni početak pušenja kod adolesceneta utiču brojni, prvenstveno socijalni faktori.
novi komentari