Kako bismo sprečili širenje multirezistencije i sačuvali efikasnost postojećih antibiotika, moramo da počnemo da ih pravilno i racionalno upotrebljavamo. U suprotnom, izgubićemo rat protiv superbakterija!
“Teret” mudrog korišćenja antibiotika mora ravnopravno da se rasporedi na sve “učesnike” ciklusa – lekare, farmaceute i same pacijente. Pre svega, ljudi moraju da prestanu samostalno da si prepisuju terapiju antibioticima, naročito u slučaju bolesti sa simptomima težih prehlada, koje su najčešće virusnog, a ne bakterijskog porekla (tada se antibiotici apsolutno uzaludno koriste).
Lekari moraju da umerenije propisuju antibiotike i manje da podležu “pritiscima” pacijenta koji traže hitnu terapiju. Farmaceuti su tu da, sa svoje strane, edukuju i jedne i druge, kako bi se smanjila mogućnost nastajanja novih sojeva bakterija otpornih na antibiotike – tzv. superbakterija.
Na nivou celog društva, borbu protiv superbakterija pospešićemo ako se pridržavamo ovih osnovnih saveta:
1. Usmerena terapija je najpoželjnija
Izbor terapije antibioticima treba da bude zasnovan na antibiogramu (na izolovanoj kulturi bakterija i njihovoj osetljivosti na antibiotike), kada govorimo o usmerenoj terapiji, ili na poznatim čestim patogenima i njihovim sadašnjim oblicima rezistencije, kada se radi o empirijskoj terapiji. Zato se uvek javite lekaru da uradi odgovarajuće analize i odredi da li vam je (i koji) antibiotik potreban!
2. Treba “gađati” konkretne bakterije
Spektar primenjenih antibiotika treba da bude što uži, tako da “pokriva” poznatog ili verovatnog uzročnika, a ne širok spektar bakterija. Čak i ako ste sigurni da imate bakterijsku infekciju, obavezno se javite lekaru da odredi najadekvatniji antibiotik. Ako uzimate antibiotike širokog spektra, doprinosite stvaranju superbakterija!
3. Mora se izbegavati kombinovanje lekova
Treba koristiti pojedinačne lekove. Kombinacije više lekova koriste se u retkim slučajevima, kada je to neophodno. Kombinovana terapija se može koristiti ako se tako postiže baktericidni efekat (uništavanje bakterija), ako se proširuje spektar dejstva ili ako se preventivno deluje na nastanak rezistentnih mikroorganizama (npr. kod terapije tuberkuloze). To da li vam je potrebna kombinacija lekova može odrediti samo lekar!
4. Mora se naći optimalna doza
Doze bi trebalo da budu što efikasnije po bakteriju, a što manje toksične po pacijenta. Bez obzira na razvoj bolesti, nemojte menjati dozu leka koju vam je preporučio lekar. Svaki lek može imati i negativne (toksične) efekte.
5. I trajanje terapije mora biti optimalno
Trajanje terapije treba da je što optimalnije. Ne sme biti predugo, ali ni prekratko, tj. terapija se ne sme prekidati samo na osnovu prestanka simptoma infekcije, ali ni bespotrebno produžavati! U mnogim slučajevima, terapija u trajanju od 3-5 dana može biti sasvim dovoljna. Trajanje terapije ne bi trebalo da prelazi sedam dana, sem kod ozbiljnih infekcija (endokardistis, upala male karlice), što se prethodno mora ustanoviti kliničkim testovima.
6. Preventivna primena samo kad je neophodno
Korišćenje antibiotika za preventivno delovanje na infekcije trebalo bi da se primenjuje samo onda kada je dokazano da je delotvorno, odnosno kada su moguće posledice po pacijenta pogubne, pre svega tokom hirurških intervencija (operativni zahvati na vratu, glavi, grudnom košu i u ortopedskoj hirurgiji). Ni u kom slučaju nemojte preventivno uzimati antibiotike zato što je neko u kući bolestan ili ako eventualno osećate prve simptome neke bolesti!
novi komentari