Redovna fizička aktivnost dece nije važna samo za njihov fizički razvoj i zdravlje, već je direktno povezana i sa uspehom u školi i mentalnom „oštrinom“, pokazalo je novo istraživanje holandskih naučnika.
Odavno je poznato da redovna fizička aktivnost ima presudnu dugoročnu ulogu u pravilnom opštem psihofizičkom razvoju deteta. S druge strane, premda je rađeno dosta indikativnih studija, stručnjaci ipak nemaju potpuni konsenzus o tome koliko redovna fizička aktivnost utiče na rezultate koje deca i tinejdžeri postižu u školi.
Istraživači Medicinskog centra Univerziteta VU iz Amsterdama zato su uradili analizu 14 postojećih studija i došli do zaključka da aktivna deca zaista imaju bolje ocene. Konkretnije, ona u proseku postižu bolje rezultate na testovima iz matematike, jezika i na opštim testovima logike i memorije.
Premda nije lako izdvojiti konkretne uzročnike za takav zaključak, pogotovo jer na uspeh deteta u školi mogu da utiču brojni individualni faktori, veruje se da deca koja se „isprazne“ fizičkom aktivnošću jednostavno imaju bolju koncentraciju. Takođe, moguće objašnjenje je i činjenica da fizička aktivnost poboljšava dotok krvi u mozak, što popravlja raspoloženje kod dece i povećava želju za novim saznanjima.
Pritom, kada kažu fizička aktivnost, istraživači ne misle samo na organizovane sportske, već na najraznovrsnije, često i banalne aktivnosti. „Možda je to samo aktivna pauza, da ustanu svakih pola sata i urade nešto. Možda je to dolazak u školu biciklom. Dobar je svaki tip aktivnosti koji vam može pasti na pamet, a ne samo čas fizičkog u školi“, objasnila je dr Amika Sing, jedan od istraživača.
Tu tezu potkrepljuju i ranije studije. Naime, neki opširni radovi koji su uključivali samo podatak o tome da li su deca članovi nekog sportskog tima ili sekcije, nisu mogli da dokažu da ona koja jesu postižu bolje rezultate u školi. S druge strane, metodološki potpunija istraživanja, koja su beležila i konkretne informacije o vremenu i intezitetu vežbanja, pokazala su takvu razliku.
Tim istraživača iz Amsterdama naglašava da je njihov zaključak posebno važan u trenutku kada je u razvijenim zemljama primetan trend da škole smanjuju prioritet organizovanih fizičikih aktivnosti na račun čisto akademskih. Zato pravilan stav o važnosti raznovrsnih fizičkih aktivnosti mora da se neguje i u porodici, upozoravaju autori.
Kako je rađeno istraživanje?
Za potrebe svoje studije, naučnici su pregledali rezultate dva tipa ranije objavljenih naučnih radova. S jedne strane, uzeli su obzir 10 tzv. studija posmatranja. U njima su autori od roditelja i nastavnika, kao i od samih učesnika (učenika i studenata), najpre dobili podatke o tome koliko su fizički aktivni, a zatim su narednih meseci ili godina pratili njihove školske ocene. Ukupna statistika je pokazala da su aktivnija deca bolje prolazila u školi.
Četiri studije bile su komparativnog tipa. Odabravši odgovarajući uzorak, autori su učesnike delili u dve grupe, od kojih je jedna pohađala dodatne oragnizovane aktivnosti. Potom je njihov akademski učinak upoređen sa rezultatima koje je zabeležila kontrolna grupa, u kojoj su bila deca koja nisu imala dodatne časove fizičkog. Tri od ove četiri studije potvrdile su zaključak da dodatna fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na ocene.
Novi komentari