Alkohol tri puta brže menja ženski mozak

Žene koje imaju problema sa alkoholizmom tri puta brže će doživeti oštećenja u delovima mozga koji kontrolišu raspoloženje i spavanje nego muškarci alkoholičari, pokazala je studija švedskih naučnika.

Preciznije, istraživači sa Univerziteta u Geteborgu zaključili su da se primarna funkcija serotonina u centralnom nervnom sistemu kod žena praktično prepolovljuje za svega četiri godine intenzivne zloupotrebe alkohola, u poređenju sa 12 godina kod muškaraca koji intenzivno piju.

Serotonin, poznat i kao „hormon sreće“ ili „hormon zadovoljstva“, jedan je od važnijih neurotransmitera u mozgu – on obezbeđuje pravilan protok nervnih impulsa i pravilne obrasce razmišljanja i emocija.

Zato što direktno indikuje osećaj zadovoljstva, ima presudnu ulogu u kontroli raspoloženja i emocija, tj. u sprečavanju impulsivnih emotivnih ispada. Ne sme se zanemariti njegova funkcija u kontroli sna – sposobnosti čoveka da utone u san ili ostane budan, te uloga u regulisanju osećaja sitosti i gladi, odnosno formiranju osećaja bola.

Švedski istraživači su dokazali da, usled zloupotrebe alkohola, ove primarne funkcije serotonina počinju osetno da po kvalitetu opadaju nakon određenog vremena, što može da objasni promene ličnosti kakve se često sreću kod alkoholičara (neraspoloženje, depresija, anksioznost, agresivnost, eksplozivnost, smanjen apetit, poremećaji sna). Ipak, ono što je naučnike donekle iznenadilo jeste činjenica da su žene višestruko osetljivije na ovakve efekte zloupotrebe alkohola, ne prema intenzitetu oštećenja, već prema brzini progresa.

„Oštećenja mnogo brze progresiraju kod žena. Ipak, saznali smo da je intenzitet oštećenja jednak i kod žena i kod muškaraca“, objašnjava dr Kristina Berglung, vođa studije. Ona i njene kolege upozoravaju, pak, da su potrebna dodatna istraživanja, naročito jer su radili na relativno malom uzorku. Naime, naučnici su za potrebe studije pratili 42 odraslih ljudi koji su priznali da su zavisni od alkohola, od čega su trećina bile žene, kao i kontrolnu grupu od 28 nealkoholičara.

Berglungova je naglasila da je sada potrebno istražiti i kakve tačno psihološke posledice ostavljaju poremećaji funkcije serotonina. „Znamo da se ova funkcija ozbiljno oštećuje, ali šta to znači? Kakve su posledice?“, zapitala se ona.

Hrana i serotonin

Naučnici podsećaju da se, unosom adekvatne hrane, može prirodnim putem, mada kratkoročno, stimulisati pojačano lučenje serotonina. U pitanju su namirnice sa pravim balansom kompleksnih ugljenih hidrata i proteina potrebnih za proizvodnju serotonina. Smatra se da su banana i tofu najefikasnije „serotoninske namirnice“.

Meso ćurke i nekih morskih riba takođe mogu biti dobar izbor, a nikako se ne sme zaboraviti ni čokolada. Paradoks je da upravo mnoga alkoholna pića, pre svega vino, stimulišu lučenje serotonina.