Da li su energetska pića opasna?

Rast popularnosti energetskih pića predstavlja povećan rizik po mlade, upozoravaju američki lekari. U urgentnim centrima rapidno raste broj pacijenata zbrinutih zbog ozbiljnih zdravstvenih smetnji izazavnih preteranom ili neadekvatnom konzumacijom ovih napitaka.

Od 2005. do 2009. godine, broj takvih pacijenata porastao je za čak 10 puta, kaže se u najnovijoj studiji Američke administracije za zloupotrebu supstanci i mentalno zdravlje. Od 2004. do 2009. godine, prodaja energetskih napitaka u SAD porasla je za 240 procenata.

Rad srca

Kombinacija velike količine kofeina i alkohola ili droga, može izazvati ozbiljne poremećaje u radu srca

Simptomi sa kojima se ovakvi pacijenti javljaju u hitne medicinske službe uključuju ubrzan rad srca, mučninu, te uznemirenost i napade anksioznosti. Više od polovine takvih urgentnih slučajeva zabeleženo je nakon kombinovane upotrebe energetskih pića sa alkoholom, narkoticima i/ili lekovima.

Zabrinjavajuće je da više od polovine pacijenata koji su urgentno medicinski tretirani zbog smetnji povezanih sa energetskim pićima čine mladi ljudi, uzrasta od 18 do 25 godina! Uostalom, marketinški plasman ovakvih proizvoda najčešće je okrenut upravo mladima.

Prema nekim istraživanjima, više od polovine dece, tinejdžera i mladih u Americi koristi energetska pića. Oni neretko smatraju da im baš energitski napici daju neophodnu energiju za učenje, druženje, sportske aktivnosti i druge svakodnevne životne izazove.

Pritom, muškarci su duplo skloniji da ih kombinuju sa alkoholom i drogama, dok će ih žene češće uzeti u kombinaciji sa nekim lekovima.

Javnost je do sada dosta pažnje obratila na energetske napitke koje u sebi sadrže alkohol, i sada praktično svi razumeju da njihov efekat može biti veoma ozbiljan, objašnjava Albert Vudvord, vodeći autor studije. On ipak objašnjava da i bezalkoholni napici tog tipa, čiji je efekat pretežno zasnovan na kofeinu, mogu izazvati veoma štetne posledice. Naime, ljudi, a posebno mladi, često ih konzumiraju u neprimerenim količinama, a posebno opasno je njihovo kombinovanje sa alkoholom ili drogama.

Unos prevelike doze kofeina u organizam može izazvati aritmiju, visok krvni pritisak i dehidrataciju. U kombinaciji sa sličnim negativnim efektima alkohola i narkotika, to može dovesti do veoma ozbiljnih poremećaja normalnih funkcija srca i drugih organa!

Premda učešće kofeina u ovakvim napicima varira, nekada se radi o abnomarlno velikim količinama, upozoravaju lekari. Na tržištu se nalaze proizvodi koji po jednoj „porciji“ sadrže od 80 do čak 500 mg kofeina. Poređenja radi, prosečna šoljica kafe sadrži oko 100, a jedna konzerva koka-kole oko 50 mg kofeina.

Svi proizvođači, međutim, obavezni su da na samo pakovanje stavljaju upozorenje o maksimalnoj dnevno preporučenoj količini njihovog proizvoda. Na praktično svim proizvodima ovog tipa istaknuto je i da se ne smeju upotrebljavati u kombinaciji sa alkoholom i drugim aktivnim supstancama.

Energetska pića su suštinski bezopasna, ako se konzumiraju u umerenim količinama, smatra dr Tamara Stojemnović iz Centra sportske medicine Vita Maxima. Nikako se ne sme prekoračiti maksimalna dozvoljena količina istaknuta na pakovanju, ali daleko od toga da je to i njihova optimalna doza, koja se može tolerisati na duže staze, napominje ona.

„Energetska pića veoma često sadrže visoke količine dodatog šećera, veštačke boje i druge sastojke, ne radi se tu samo o kofeinu. Sa te strane, mogu ih ’preporučiti’ isto koliko i koka-kolu i druge zaslađene sokove“, objašnjava dr Stojmenović.

Poseban problem predstavlja činjenica da preteran unos energetskih pića može biti povezan sa obrascima rizičnog ponašanja, poput vožnje u alkoholisanom stanju, a naročito kod mladih. Ipak, ne postoje nikakvi dokazi da energetski napici sami po sebi uzrokuju takvo ponašanje.

Upravo zato, grupa koja zastupa interese proizvođača ovakvih napitaka smatra da je u novom izveštaju statistika opasno istrgnuta iz konteksta. Čak i sa desetostrukim rastom učestalosti hitnih medicinskih intervencija posredno ili neposredno izazvanih enegetskim pićima, proizvođači ukazuju da se i dalje radi o stotom delu jednog procenta svih hitnih medicinskih intervencija.

Prema zvaničnim podacima, više od 120 milona ljudi godišnje zatraži hitnu medicinsku pomoć u SAD. Negativni rekord hitnih intervencija povezanih sa energetskim napicima zabeležen je 2008. godine, kada je registrovano 16.000 takvih slučajeva.

Proizvođači podsećaju da su svi sastojci njihovih napitaka bezbedni i odobreni od strane nadležnih institucija. Oni smatraju da ne mogu biti odgovorni za zloupotrebu proizvoda, a za novu studiju napominju da uopšte nije zaključila da energetska pića sama pa sebi predstavljaju zdravstveni rizik, niti da kao takva vode zloupotrebi alkohola i narkotika.

Srpski lekari apeluju na mlade i sportiste da ipak pronađu stalan „prirodni izvor“ energije. Ključ je, svakako, u kvalitetnom i redovnom spavanju, optimalnoj ishrani i zdravom životu uopšte, naglašava dr Tamara Stojmenović.