Deca koja se više igraju napolju bolje vide

Što se više igraju napolju, na otvorenom, deca imaju manji rizik od kratkovidosti, pokazalo je novo istraživanje britanskih naučnika. To je samo jedan u nizu razloga zbog kojih bi decu trebalo animirati da što manje vremena provode kod kuće, uz kompjuter i TV.

Analizirajući rezultate osam ranijih studija, u kojima je učestvovalo preko 10.000 dece i adolescenata, naučnici sa Univerziteta Kembridž su izračunali da se rizik od miopije (kratkovidosti) kod dece smanjuje, i to za oko 2 procenta, sa svakim dodatnim satom koje dete tokom jedne nedelje provede igrajući se u prirodi.

Deca koja su kratkovida na aktivnosti u prirodi potroše u proseku 3,7 časova nedeljno manje nego deca koja nemaju problema sa vidom, zaključili su naučnici.

U ovom trenutku, istraživači ne mogu precizno da objasne uzroke ove pojave, ali postoji čitav niz stabilnih pretpostavki o tome zašto boravak napolju pozitivno utiče na vid deteta. Pre svega, kada se igra napolju, detetove oči upijaju više prirodne svetlosti. Uz to su češće „primorane“ da gledaju i fokusiraju udaljene objekte, što se može smatrati svojevrsnim „treningom za vid“.

Ne sme se zanemariti ni činjenica da dete koje više vremena provodi napolju ima manje vremena za aktivnosti koje drastično angažuju gledanje i fokusiranje bliskih objekata, kakve su intenzivno igranje računarskih igrica i gledanje televizora.

Vođa projekta dr Džastin Šervin smatra da pred njegovim timom sada stoji zadatak da utvrdi koji su od pomenutih faktora najvažniji za smanjenje rizika od kratkovidosti kod dece. Naučnici trenutno imaju previše varijabli u jednačini, a tu su i neki drugi faktori. „Više vremena napolju znači i veće izlaganje ultraljubičastom zračenju, što indikuje i povećan rizik od raka kože. S druge strane, češće aktivnosti u prirodi dobra su preventiva protiv dijabetesa, gojaznosti, osteoporoze, nedostatka vitamina D itd“, objašnjava dr Šervin.

Šta je kratkovidost?

Kratkovidost (miopija) je poremećaj oka kod kojeg svetlost ne pada na mrežnjaču, već ispred nje, što rezultuje zamućenom slikom udaljenih predmeta (oni su jednostavno van fokusa). S druge strane, kratkovidi ljudi relativno dobro vide bliske objekte. Poremećaj može imati različite uzroke, uključujući i nasledni faktor. Obično se tretira nošenjem korektivnih naočara ili kontaktnih sočiva, a u poslednje vreme i modernim hirurškim intervencijama.

Miopija je veoma čest poremećaj. Primera radi, procenjuje se da je, u manjem ili većem stepenu, 40 odsto Amerikanaca kratkovido, kao i čak 80 procenata stanovništva pojedinih delova Azije. U poslednjih 30 godina, primećen je trend povećanja učestalosti ovog poremećaja u modernim zemljama, kao i sve veća učestalost među decom i tinejdžerima.