Disgrafija: Šta je to i kako pomoći detetu?

Disgrafija je neurološki poremećaj koji se javlja kod dece i karakteriše ga teškoće u pisanju, uprkos tome što dete nema problem sa inteligencijom. Iako se često poistovećuje sa lošim rukopisom, disgrafija je mnogo više od toga.

Deca koja pate od ovog poremećaja suočavaju se sa problemima u organizaciji i izražavanju misli na papiru, što može uticati na njihov akademski uspeh, samopouzdanje i opšte blagostanje. Ako primetite da vaše dete pokazuje znakove disgrafije, odmah reagujte.

U ovom članku objasnićemo šta je disgrafija, kako je prepoznati, koji su njeni uzroci i kako možete pomoći svom detetu da prepozna i prevaziđe probleme u učenju.

Šta je disgrafija?

Disgrafija je poremećaj koji utiče na sposobnost deteta da pravilno piše. Nije samo pitanje lošeg rukopisa; ovo stanje se javlja kada mozak deteta ne može da usmeri koordinaciju ruku, finih motoričkih sposobnosti i mišljenja potrebnih za jasno pisanje. To znači da iako dete može imati savršenu sposobnost razumevanja pisanja i čitanja, suočava se sa teškoćama pri prenošenju tih misli na papir.

Simptomi disgrafije mogu uključivati:

• Loš rukopis: Slova su nerazumljiva, preklapaju se ili su previše ujednačena.
• Problemi sa organizovanjem misli na papiru.
• Poteškoće u pravopisu i gramatici.
• Zbunjenost oko postavljanja reči i rečenica.
• Iscrpljenost ili frustracija pri pisanju.

Uzroci disgrafije

Iako tačan uzrok disgrafije nije uvek jasan, istraživanja sugerišu na nekoliko faktora koji mogu doprineti njenom razvoju. Genetski faktori ponekad igraju ulogu, jer deca roditelja sa poteškoćama u pisanju mogu biti sklonija ovom poremećaju.

Takođe, neurološki faktori mogu biti ključni – deca sa disgrafijom često imaju smetnje u delu mozga odgovornom za finu motoriku i povezivanje mišljenja sa fizičkom realizacijom pokreta.

Jedno istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da deca sa disgrafijom pokazuju manju aktivnost u delovima mozga povezanim sa finom motorikom, što može objasniti njihove teškoće u pisanju. Pored toga, stres i emocionalni problemi mogu dodatno pogoršati simptome disgrafije. Ako primetite ove simptome, obratite se stručnjaku koji može tačno dijagnostikovati stanje i preporučiti odgovarajuće korake.

Kako prepoznati disgrafiju?

Roditelji često primete poteškoće sa pisanjem kod svog deteta u školskoj dobi. Međutim, disgrafija se može lako pomešati sa lenjostima ili nespretnostima, zbog čega je važno obratiti pažnju na specifične znakove. Evo nekoliko simptoma na koje treba obratiti pažnju:

• Loš rukopis: Slova su neuredna, nerazumljiva ili čudno postavljena.
• Problemi sa organizacijom misli: Dete ima poteškoće u povezivanju misli u koherentnu priču na papiru.
• Poteškoće u pravopisu: Iako dete dobro razume jezik, često pravi greške u pravopisu.
• Frustracija pri pisanju: Dete postaje iscrpljeno ili ljutito zbog napora potrebnog da napiše nešto jasno.
• Nedostatak motivacije: Zbog stalnih problema sa pisanjem, deca sa disgrafijom mogu razviti negativan stav prema učenju i školskim zadacima.

Ako primetite ove znakove, najbolje je da potražite pomoć stručnjaka kao što su pedijatri, psiholozi ili specijalisti za razvojne poremećaje. Na vreme prepoznavanje ovog poremećaja može značajno poboljšati detetovu situaciju i omogućiti mu da nastavi sa učenjem i razvojem.

Kako pomoći detetu sa disgrafijom?

Roditelji mogu igrati ključnu ulogu u pomaganju detetu da se nosi sa izazovima koje disgrafija donosi. Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći:

• Tehnologija kao alat: Koristite računare, tablete ili programe za prepoznavanje glasa, koji mogu olakšati pisanje i omogućiti detetu da izrazi svoje misli bez fizičkog napora. Ove tehnologije mogu biti veoma korisne u procesu učenja i prilagođavanja.
• Vežbanje finih motoričkih veština: Pomoću igara koje razvijaju fine motorne sposobnosti (kao što su vežbe sa plastelinom ili crtanje jednostavnih oblika), možete pomoći detetu da poboljša koordinaciju ruku i očiju, što će se pozitivno odraziti na njegov rukopis.
• Podela zadataka: Pomažite detetu da se fokusira na manje delove zadatka, dajući mu jasne instrukcije i time smanjujući stres. Time će biti u mogućnosti da se bolje organizuje i postigne veće uspehe u učenju.
• Strpljenje i podrška: Pokažite razumevanje i strpljenje. Deca sa disgrafijom često postanu frustrirana zbog svojih problema sa pisanjem. Ohrabrite ih da ne odustanu i da nastave da pokušavaju, dajući im podršku na svakom koraku.
• Konsultujte se sa stručnjakom: Ako simptomi disgrafije postanu ozbiljniji, obratite se terapeutima za učenje ili specijalistima za razvojne poremećaje. Oni mogu primeniti specifične strategije koje će pomoći detetu da se nosi sa izazovima i napreduje u učenju.

Zaključak

Disgrafija nije stanje koje će nestati samo od sebe, ali uz odgovarajuću podršku, roditelji mogu pomoći svom detetu da prepozna i prevaziđe prepreke u učenju. Ovo stanje ne zavisi od intelektualnih sposobnosti deteta, već od njegove sposobnosti da poveže fizičke veštine sa mentalnim procesima.

Uz pravovremeno prepoznavanje i odgovarajuću pomoć, deca sa disgrafijom mogu da napreduju i postignu uspeh u školi i svakodnevnom životu. Ako mislite da vaše dete ima simptome disgrafije, ne oklevajte da se obratite stručnjacima i potražite podršku.