Duža osnovna škola za veći IQ?

Više vremena provedenog u osnovnoj školi može da povisi inteligenciju u ranom odraslom dobu, indikuje zanimljiva norveška studija. Pitanje je, međutim, da li statistika izmerena za Norvešku može da važi kao univerzalni zaključak…

Zapravo, norveški stručnjaci su izračunali da jedna dodatna godina provedena u sistemu elementarnog obrazovanja (osnovna škola), nakon srednje škole (u ranom odraslom dobu) rezultuje u proseku za 3,7 poena boljim rezultatima na testovima inteligencije.

Norveško društvo imalo je retku priliku da izmeri takve efekte produženog obaveznog školovanja. Između 1955. i 1972. godine, naime, regionalne vlasti u toj državi postepeno su elementarno obrazovanje produžavale sa sedam na devet godina. To je značilo, na kraju, da su norveški učenici osnovnu školu završavali sa 16, umesto sa 14 godina.

Efekti produženog elementarnog obrazovanja mereni su kada su učenici napunili 19 godina. Norveška vojska je prilikom regrutacije vojno sposobnih mladića radila adekvatne testove inteligencije. Nedavno istraživanje, koje je uradila organizacija Statistics Norway, od strane norveške vlade zadužena da vodi relevantne zvanične statistike o norveškom društvu, obuhvatilo je čak preko 107.000 učenika koji su bili deo ove reforme obaveznog obrazovanja. U studiji su učestvovali i naučnici sa Univerziteta u Oslu.

Zaključak je nepobitan – reforma elementarnog obrazovanja sa sobom je povukla neobično veliki rast prosečnog stepena obrazovanja i prosečnog koeficijenta inteligencije među praćenom omladinom. “Na temelju produženog školovanja, koje je bilo posledica opsežnih reformi sistema obaveznog obrazovanja, ova studija je otkrila statistički osetan, prilično veliki efekat daljeg srednješkolskog obrazovanja na IQ koeficijente mladih norveških muškaraca”, objašnjavaju autori istraživanja.

Ipak, norveški stručnjaci su veoma oprezni u pogledu predstavljanja njihovog zaključka kao univerzalno primenljivog. Oni ne znaju da li bi slične reforme obrazovanja imale isti efekat i drugim društvima, ili su možda Norvežani u nekom smislu specifični. Autori, naime, podsećaju da je nedvomislena povezanost između inteligencije i obrazovanja već odavno utvrđena, ali da je do sada bilo teško izmeriti konkretne efekte pojedinačnih etapa školovanja.

Sve ranije studije na temu povezanosti obrazovanja i inteligencije mogu se, sasvim lako, objasniti teorijom da deca sa većim koeficijentom inteligencije jednostavno imaju prirodnu potrebu za dužim obrazovanjem. U tom smislu, ovo veliko norveško istraživanje, zasnovano na sistemu obaveznog, a ne dobrovoljnog obrazovanja, zaista je specifično i otvara prostor za diskusiju…

Uspeh u školi ne zavisi samo od inteligencije

Marshmallow experimentPostoje brojni faktori okruženja, poput socijalnih i društvenih prilika, ali i individualni faktori koji su odgovorni za uspehe jednog deteta u školi. Naučnici su odavno utvrdili važnost karakternih osobina kakve su strpljivost i odlučnost.

Još 60-ih godina prošlog veka, stručnjaci sa Univerziteta Stenford osmislili su zanimljivi eksperiment sa decom i slatkišima, tzv. Marshmallow experiment. Oni su odabrali grupu dece pred koju je stavljen slatkiš, ali je klincima rečeno da će moći da dobiju još jedan, samo ukoliko sačekaju 20 minuta pre nego što pojedu prvi. Neka deca su sačekala i dobila nagradu, druga nisu izdržala i relativno brzo su zgrabila poslasticu.

Naučnici su potom pratili razvoj odabrane dece tokom perioda adolescencije. Ispostavilo se da su strpljiva deca, ona koja su sačekala traženih 20 minuta, u proseku postala osetno bolji đaci.