Dužina vežbanja ili broj kalorija?

Oznaka o procenjenom vremenu koje ljudi moraju da provedu vežbajući kako bi sagoreli kalorije unete konzumacijom nekog proizvoda, delotvornija je od same oznake o broju kalorija, tvrde američki naučnici.

Danas se na gotovo svakom prehrambenom proizvodu moraju naći podaci o njegovoj energetskoj vrednosti. Ipak, ljudi, a posebno mladi, loše proračunavaju broj kalorija koje svakodnevnom ishranom unose u organizam. Zato stručnjaci sa Univerziteta Džon Hopkins (Baltimor, SAD) preporučuju da se oznake o broju kalorija dopune i nekim drugim, lakše razumljivim informacijama.

U okviru interesantnog istraživanja, oni su posmatrali navike tinejdžera kada kupuju u prodavnicama blizu škola, posebnu pažnju obrativši na zaslađene i gazirane sokove, najčešće artikle u korpi te potrošačke grupe. Kada su uobičajenim obaveštenjima o broju kalorija u jednog konzervi soka dodali i druge informacije, primetili su diskretan trend pada prodaje zaslađenih pića, kao i povećanje prodaje nezaslađenih, prvenstveno flaširane vode.

Premda smatraju da su svi novi znakovi doprineli tome, autori studije posebno ističu delotvornost znaka o vremenu koje je potrebno provesti u vežbanju da bi se sagorele kalorije unete “porcijom” soka. Štaviše, s obzirom na relativno mali uzorak kod ovog istraživanja, jedino su baš za to upozorenje naučnici sigurni da nije posledica slučajnosti, već da je imalo realan, merljiv efekat.

Za sagorevanje 250 kalorija, koliko u proseku imaju gazirani sokovi, ledeni čajevi i energetski napici po jednoj “porciji”, potrebno je 40 minuta laganog trčanja (džoginga).

Obrazlažući svoje zaključke, autori ove zanimljive studije su rekli da ljudima generalno, a posebno mladima, ovakve informacije jednostavno nisu dovoljno ponuđene, a da ih je, s druge strane, znatno lakše percepirati, doživeti, nego “neopipljivi” podatak o energetskoj vrednosti.

“Generalno gledano, ljudi veoma loše procenjuju broj kalorija u hrani koju konzumiraju. Ako im ponudimo lakše načine da to procene, mislim da ćemo dobiti efikasan način da oni smanje broj kalorija pri samoj kupovini proizvoda”, objašnjava Prof. Sara Blič, jedan od koautora istraživanja.

Svakako, istraživači su ukazali da su neophodne mnogo šire studije na ovu temu, sa znatno većim uzorkom i pouzdanijom metodologijom. Ukoliko se, pak, njihov zaključak održi, mogao bi da ima veoma značajne implikacije. Svakako, u priču bi tada morale da se uključe i nadležne državne institucije koje mogu da “primoraju” proizvođače da na svoje prehrambrene proizvode stavljaju nove “nalepnice”.

Stručnjaci, pritom, objašnjavaju da su upravo zaslađenim sokovima najviše potrebne nove oznake, jer su oni verovatno najveći izvor nepotrebnih kalorija u svakodnevnoj ishrani, a uz to i “najpodmukliji” (ljudi jednostavno ne razmišljaju o njima kao o hrani koja goji). Uostalom, zar ne zvuči zapanjujuće da vam je za sagorevanje jednog slatkog soka, koji se popije za nekoliko minuta i koji uvek može da bude zamenjen običnom vodom, potrebno čak 40-ak minuta fizičke aktivnosti?