Gojazne devojčice ugroženije nego dečaci

Prekomerna gojaznost je velika pretnja po zdravlje svakog tinejdžera, ali su američki naučnici utvrdili da ipak veći uticaj ima na krvni pritisak devojčica. Samim tim, one imaju veći rizik od bolesti srca i šloga u kasnijem životnom dobu.

Studija naučnika sa Univerziteta Kalifornija u kojoj je učestvovalo 1.700 tinejdžera, pokazala je da prekomerno gojazne tinejdžerke imaju čak tri puta veći rizik od visokog krvnog pritiska nego dečaci sa istim problemom.

Preciznije, izmereno je da prekomerno gojazni dečaci imaju 3,5 puta veći rizik od visokog sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska nego dečaci sa normalnim indeksom telesne mase. U isto vreme, kod prekomerno gojaznih devojčica zabeležen je 9 puta veći rizik nego kod njihovih vršanjaka koji nemaju problema sa težinom!

Sistolni (gornji) krvni pritisak je sila kojom krv pritiska krvne sudove u toku srčanih otkucaja. Visok sistolni pritisak direktno je povezan sa povećanim rizikom od bolesti srca i vaskularnih oboljenja mozga.

Dijastolnim (donjim) krvnim pritiskom meri se sila koju arterije trpe između otkucaja srca.

Dok se naučnici slažu da prekomerna gojaznost predstavlja veliku opasnost i po dečake i po devojčice, oni ipak nemaju precizno objašnjenje za ovakve rezultate, pogotovo ako se zna da je ženski hormon estrogen poznat po svom zaštitnom efektu na srce. Istraživači smatraju da ovako velika razlika između dečaka i devojčica potiče, zapravo, iz njihovih životnih navika.

Prekomerno gojazne devojčice su 50-60 odsto manje fizički aktivne nego dečaci sa istim problemom, objašnjava dr Rudi Ortiz, glavni istraživač. Naučnici upozoravaju da je previše rano na osnovu jedne studije doneti definitivan zaključak o tome koliko su gojazne tinejdžerke pod većim rizikom od dečaka, ali kažu da svakako treba obratiti pažnju na redovnu fizičku aktivnost u ovom uzrastu.

Pretpostavlja se da trećina mladih ljudi u Velikoj Britaniji ima problem sa prekomernom težinom. Premda u Srbiji nisu rađena precizna istraživanja u poslednje vreme, stručna javnost barata podatkom da je oko 15-20 procenata ukupne populacije naše zemlje gojazno.

Za potrebe studije, naučnici su pratili zdravstvene podatke dece uzrasta od 13 do 17 godina, koji su prikupljeni u okviru školskih zdravstvenih programa (sistematskih pregleda i sl). Među njima su bili podaci o krvnom pritisku i indeksu telesne mase (BMI – Body Mass Index).

Stručnjaci sajta Bol.rs apeluju na nadležne državne organe i institucije da se u našim školama poveća broj obaveznih sistematskih pregleda i metodologija obrade dobijenih podataka, kako bismo imali bolji dugoročni uvid u zdravlje naše omladine i mere koje treba preduzeti u cilju popravljanja opšteg zdravstvenog stanja u našem društvu.