Inteligentna deca pre probaju droge kad porastu

Deca, posebno devojčice, koja u uzrastu od 5-10 godina pokazuju visok stepen inteligencije, znatno će češće probati opojne droge u kasnijem životu nego njihovi vršnjaci sa manjim IQ-om, tvrde britanski naučnici.

Istraživači su analizirali podatke o 8.000 učesnika zanimljive britanske kontinuirane studije koja nosi naziv 1970 British Cohort Study. Analize su pokazale da će muškarci, koji su u uzrastu ispod 10 godina beležili visoke rezultate na testovima inteligencije, u dobi između 16. i 30. godine života čak 50 odsto češće probati amfetamine, ekstazi i slične narkotike, nego njihovi vršnjaci sa slabijim rezultatima na IQ testovima.

Takva povezanost između visoke intelgencije u detinjstvu i kasnije zloupotrebe narkotika još je izraženija kod žena. Primera radi, devojčice koje su u ranom detinjstvu imale zavidan IQ, kada odrastu duplo češće probaju marihuanu i kokain!

U ovom trenutku, stručna javnost smatra da je nezahvalno donositi konkretne zaključke o uzrocima ovakve povezanosti, pogotovo kada znamo da postoje brojni emotivni i društveno-socijalni faktori koji mogu podstaći upotrebu droga kod mladih. Ipak, naučnici podsećaju da su ranija istraživanja pokazala da su visoko inteligenti ljudi generalno skloniji socijalnim eksperimentima, da imaju veću želju da probaju nove stvari u životu i da im je potrebna snažniji intelektualni stimulans.

S druge strane, deci sa visokim koeficijentom inteligencije svakodnevne aktivnosti tokom odrastanja često mogu postati dosadne, a uz to je prisutan problem njihovog konflikta sa vršnjacima, koji ih često odbacuju jer su „drugačija“.

Šta je 1970 British Cohort Study?

DecaJedne nedelje tokom meseca aprila 1970. godine, tim britanskih naučnika različitih specijalnosti počeo je da prati život 17.000 novorođenih beba iz Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske, a za potrebe kontinuirane naučne studije koju znamo pod imenom 1970 British Cohort Study. Ideja je bila da se multidisciplarnim pristupom prati razvoj i zdravlje ovih beba, čiji je izbor predstavljao svojevrsni presek britanske populacije.

Kako su bebe rasle, naučnici su pratili rezultate i radili nova testiranja u određenim vremenskim intervalima, otprilike na svakih pet godina. Tako je sakupljeno pravo bogatstvo statističkih podataka, koji će naučnicima još dugo dozvoljavati da donose zaključke o zdravlju i razvoju populacije.

Za potrebe ove studije, naučnici su pre praktično tri decenije relevantnim testovima izmerili koeficijent inteligencije oko 8.000 dece, kada su ona bila u uzrastu od 5 do 10 godina. Između 16. i 30. godine života tih učesnika, naučnici su želeli da provere vezu između njihove inteligencije u ranom detinjstvu i kasnije zloupotrebe narkotika i psiholoških poremećaja.

Na osnovu podataka koji su im dali sami učesnici, tim istraživača je zaključio da je do 30. rođendana čak trećina muškaraca i šestina žena probala marihuanu. Primera radi, 8,5 odsto muškaraca i 3,6 odsto žena priznalo je korišćenje kokaina tokom prethodnog meseca. Sličan obrazac je zabeležen i slučaju drugih narkotika – mladi muškarci ih otprilike duplo češće zloupotrebljavaju nego žene. Međutim, drogama su osetno sklonije inteligentne mlade osobe.

Zaključak studije je ostao nepobitan i kada su istraživači iz statistike isključili učesnike sa dokazanim faktorima koji su mogli da podstaknu zloupotrebu narkotika, poput simptoma anksioznosti i depresije tokom odrastanja, porodičnih tragedija, nepovoljnog socijalnog položaja, finansijske ugroženosti i sl.

U stručnom časopisu Journal of Epidemiology and Community Health, koji je objavio zaključke britanskog tima, istraživači prakitčno ukazuju da inteligentna deca, uprkos potencijalu, ipak zahtevaju dodatnu pažnju roditelja i društva. Oni podsećaju da postoje studije koje su zaključile da deca sa visokim IQ-om lakše usvajaju zdrave životne navike u odraslom dobu, ali da, osim ovog, postoje i drugi kontrodiktorni radovi. Na primer, postoji studija koja je inteligenciju u ranom detinjstvu nedvosmisleno povezala sa prekomernom konzumacijom alkohola u odraslom dobu.

Zloupotreba narkotika u periodu adolescencije može ostaviti ozbiljne posledice, jer je direktno povezana sa ozbiljnim promenama ličnosti i simptomima psiholoških poremećaja, pre svega depresije, objašnjava naš saradnik dr Nedeljko Bjelica, psihijatar sa VMA. To važi i za marihuanu, koja se često, a naročito među mlađom populacijom, neopravdano smatra „lakom drogom“.