Kako utišati ego i pobediti sujetu

Svako vreme sa sobom nosi određene trendove života, te sam tako u skladu s ličnim životnim dešavanjima odlučio da ovaj tekst posvetim egu i sujeti.

Podstakla su me najpopularnija zanimanja današnjice kao što su lajf kouč, lični trener, razni predavači, psiholozi...

Privatno, desilo mi se da sam dobio ponudu za određenu vrstu saradnje na ovom polju koju nisam mogao da prihvatim. Moje obrazloženje zašto odbijam ponudu je bilo lično nezadovoljstvo uslovima, osećaj da je po malo “nepristojna”, a u isto vreme i uvreda za moju inteligenciju (da, i inteligencija može da se “uvredi”).

Kada sam drugoj strani pokušao da argumentovano obrazložim razloge zbog kojih neću pristati na saradnju, naišao sam na burne reakcije i dobio preporuku, kako je bilo dovoljno da samo kažem: nije ovo za mene.

Zaključak: Uspeo sam da nenamerno izazovem burnu reakciju negativnih emocija kod druge strane i to upravo onih koji se bave nekim od nabrojanih zanimanja. Sujeta se probudila jer su im moje reči uzdrmale ego.

Nisam bio siguran da li je opravdano pisati o ovakvim situacijama, ali je ipak pobedilo uverenje da ljudi treba da čuju i vide da nekada i autoriteti ili modeli na koje se ugledamo – jednostavno nisu savršeni.

Isto tako, smatram da ljudi treba da dobiju najmoćnije alate za prihvatanje kritike i prevazilaženje krize ili negativnih komentara koje dobiju. Pa da krenemo…

Ego i sujeta

Neko vam je uputio kritiku ili izneo o vama mišljenje koje vam se nije dopalo. Osetili ste veliku količinu besa, mržnje, pogođena vam je sujeta i povređen ego.

Imate želju za osvetom ili potrebu da na društvenim mrežama iznesete svoje mišljenje, tražite potvrdu da ste ipak vi u pravu. Razgovarate sa svojim najbližim ljudima i očekujete njihovo slaganje i priznanje.

Konstantno vas progone misli o tom događaju i niste sasvim mirni. Ovo remeti vaš san i takođe ometa normalno funkcionisanje, pa tako utiče i na vaše zdravlje.

Kako reagovati u takvoj situaciji?

Praštanje

Najpre želim da vam objasnim na koji način možete utišati svoj ego i početi da živite slobodno.

Smestite se u udobnu fotelju, pustite neku opuštajuću muziku, zatvorite oči i počnite da radite vežbu disanja. Udah na nos, izdah na usta. Napunite pluća do kraja, a zatim ih potpuno ispraznite kad izdahnete.

Ova vežba će uticati na to da vaš um bude fokusiran isključivo na disanje, ništa drugo vam neće okupirati pažnju. Kada prođe nekoliko minuta, sledi vežba afirmacije.

Utišavam svoj ego i svoju sujetu. Moj ego nisam ja. Moj ego neka ućuti sada. Sve kritike i negativni komentari koji su mi upućeni samo su reakcija druge osobe. Ne mora da znači da su relevantni…

Ko uopšte može da odluči o relevantnosti bilo koje kritike? Vi lično, a kada dopustite svom egu da on odlučuje, tada nastaje problem.

Prihvatam svaku kritiku i komentar, ali da li ću ih uvažiti, zavisi samo od mene, ne od mog ega i sujete. Osećam ljubav i zahvalnost što sam uopšte dobio kritiku i komentar, jer to znači da postojim, ostavio sam trag i radim nešto što izaziva reakciju, a to je dobro.

Negde sam pročitao da je svaka reklama dobra reklama, čak i ona negativna. Mislite o tome! Ja biram kako ću se osećati i reagovati na ono što drugi ljudi manifestuju, izgovaraju ili komentarišu.

Vežba vizuelizacije

Zamislite sebe na velikoj sceni, na primer u pozorištu. Publike nema. Vi sedite na jednoj stolici, a prekoputa vas sedi osoba koja vas je povredila. Svetla su uperena u vas i sada posmatrate jedno drugo.

U jednom trenutku vi ustajete sa stolice i prilazite toj osobi uz reči: „Opraštam ti sve!” Pokušajte da stvarno doživite ovaj oprost i da osetite emociju kada to izgovarate.

Zamislite kako vam ta osoba ide u zagrljaj i da ste se pomirili. Osetite taj zagrljaj i uživajte u njemu. Još jednom recite da joj opraštate.

Ovo je moćna vežba vizuelizacije, koju treba da ponavljate uvek kada osetite nemir ili nelagodnost. Posle ovih vežbi neminovno slede rezultati. Situacije i okolnosti će početi da se menjaju.

Vaša savest će biti čista, a duša mirna. Nećete više nositi nikakav teret i oslobodićete se svih nemira koji su remetili vaš duševni mir. Osetićete blagostanje i slobodu, mir, ljubav i radost.

Vaše misli će krenuti u drugom pravcu i komunikacija s drugim ljudima biće mnogo jasnija, konkretnija i dobronamernija.

Ego će biti utišan, sujeta mirna i bez potrebe da se zadovolji, a takvo stanje je glavni preduslov za očuvanje mentalnog zdravlja.

. . .

Nikola TodorovićNikola Todorović rođen je 1987. godine u Nišu, diplomirani je socijalni radnik, otac maloletnog Mihajla i suprug jedne Katarine.

Njegov hobi je muzika, autor je bloga nemrznji.rs, na kome piše o bolesti koja ga je zadesila i zahvaljujući tom iskustvu pomaže ljudima koji imaju slične probleme.