Keratoza: Zdravstveni aspekti, nastanak i metode lečenja

Keratoza predstavlja različita stanja kože pri kojima se površni sloj – epiderm – prekomerno zadebljava. Na prvi pogled deluje kao isključivo estetski problem, ali pojedine vrste keratoze mogu imati i ozbiljne zdravstvene implikacije, naročito ako se ne prepoznaju i ne tretiraju na vreme.

Razumevanje uzroka i tipova keratoze, kao i metoda lečenja, ključno je za pravovremenu negu i očuvanje zdravlja kože.

Kako nastaje keratoza

U osnovi svake keratoze nalazi se poremećaj u procesu keratinizacije, prirodnom stvaranju proteina keratina koji koži daje čvrstinu i otpornost. Kada genetski faktori, hormonske promene, izloženost UV zračenju ili starenje utiču na ovaj proces, višak keratina taloži se u površinskom sloju i dovodi do hrapavih, perutavih ili zadebljanih regija.

Često je dovoljan samo jedan period intenzivnog sunčanja ili duži izostanak adekvatne nege da se prve promene primete, pa je rano reagovanje uvek najbolja opcija.

Vrste keratoze

Razumevanje različitih oblika keratoze pomaže da lakše uočite prve znake i odaberete pravi pristup lečenju ili ublažavanju simptoma.

Keratoza pilaris (KP)

Manifestuje se kao sitne, grube izbočine nalik „guščijoj koži“, uglavnom na nadlakticama, butinama ili obrazima. Iako je bezbolna, ova pojava može biti estetski neugodna i izazvati osećaj nesigurnosti.

Seboroična keratoza

Izražava se kroz tamnije ili voštane izraštaje na koži, najčešće kod starijih osoba i to na licu, vratu, leđima ili grudima. U pitanju je benigna promena koja ne zahteva lečenje ako ne remeti svakodnevni život, ali se mnogi ljudi ipak odlučuju na uklanjanje iz estetskih razloga.

Aktinična (solarna) keratoza

Nastaje posle višegodišnje izloženosti suncu, najčešće na licu, ušima, vratu ili šakama. Reč je o prekanceroznoj promeni – hrapavim, ljuspastim pečatima koji mogu preći u ozbiljnija stanja. Zbog toga je redovna kontrola kod dermatologa neophodna, naročito nakon leta i intenzivnog sunčanja.

Pročitajte kako kafa pomaže i preventivno deluje na najčešći oblik raka kože.

Druge hiperkeratoze

Pored navedenih, u ovu grupu spadaju i zadebljanja na stopalima ili dlanovima (obično uzrokovana trenjem i pritiskom, ali i genetskim faktorima), kao i retki oblici vezani za metaboličke poremećaje.

Tretmani i medicinski pristup

U zavisnosti od tipa i ozbiljnosti keratoze, mogu se primeniti različite metode lečenja ili kontrole simptoma:

• Lokalna terapija: Kreme i losioni sa ureom, mlečnom ili salicilnom kiselinom olakšavaju uklanjanje mrtvih ćelija i omekšavaju gruba područja. Za upornija zadebljanja često se preporučuju retinoidi (derivati vitamina A).
• Krioterapija: Ako se radi o seboroičnoj ili aktiničnoj keratozi, promena se zamrzava tečnim azotom, čime se brzo i efikasno uklanja izraslina, a okolna koža se regeneriše.
• Hemijski pilinzi i laseri: Više promena ili one izrazito vidljive mogu se tretirati hemijskim pilingom ili laserom, što rezultira ujednačenijom teksturom i zdravijim izgledom kože.
• Fotodinamička terapija (PDT): Najčešći izbor za aktiničnu keratozu, gde se nanosi fotosenzitivna supstanca, a zatim se promena izlaže posebnoj svetlosti kako bi se ciljano uništile izmenjene ćelije.
• Hirurška ekscizija: Kada postoji sumnja na malignitet ili je promena velika i bolna, lekar će preporučiti hirurško uklanjanje radi sigurnosti i daljeg patohistološkog pregleda.

Prirodni tretmani i kućna nega

Blaže forme keratoze mogu se uspešno ublažiti i jednostavnim, prirodnim metodama:

• Blagi pilinzi i tople kupke: Kupanje uz dodatak mlevenih zobenih pahuljica omekšava kožu i ublažava svrab, dok nežan mehanički piling pomaže pri uklanjanju viška mrtvih ćelija.
• Biljni preparati: Ulje nevena i aloja vera deluju umirujuće i mogu smanjiti iritaciju ili upalu.
• Zaštita od sunca: Korišćenje krema sa visokim SPF (najmanje 30) i nošenje šešira ili odeće koja pokriva pogođena mesta pomaže u sprečavanju aktinične keratoze i usporava napredovanje postojećih promena. Koristite i namirnice koje sadrže SPF.
• Hidratacija: Redovna primena hidratantnih krema (posebno nakon tuširanja) čuva vlagu i održava kožu elastičnom i otpornom.

Kada se obratiti lekaru

Ako se promena na koži iznenada poveća, promeni boju ili počne da krvari, važno je posetiti dermatologa što pre. Posebno obratite pažnju na aktiničnu keratozu, jer predstavlja prekancerozno stanje. Redovni pregledi i rane terapijske intervencije u takvim slučajevima značajno smanjuju rizik od daljih komplikacija i mogućeg razvoja karcinoma kože.

Zaključak

Iako se keratoza može činiti kao bezazlena neprijatnost, pojedine varijante zahtevaju pojačanu pažnju zbog mogućih zdravstvenih rizika. Rano prepoznavanje tipa keratoze, adekvatna nega i, po potrebi, konsultacija sa stručnjakom pružaju najbolju šansu za uspešno upravljanje ovim stanjem.

Uz pažljiv pristup, redovne kontrole i odgovarajuće tretmane, moguće je održavati kožu zdravom i uravnoteženom čak i ako postoji sklonost ka zadebljanjima i promenama.