Krećemo u rat za antibiotike!

U 27 evropskih zemalja primećen je trend oštrog rasta broja smrtnih slučajeva izazvanih infekcijama bakterija otpornih na antibiotike, izvestila je Evropska Unija. Svetu predstoji rat za očuvanje efikasnosti antibiotika.

Prema podacima koje je prikupio Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti, čak 25.000 Evropljana svake godine umire zbog infekcija koje izazivaju tzv. superbakterije, mikrobi koji su mutirali tako da izbegavaju dejstvo antibiotika.

„Moramo da krenemo u brzu i odlučnu akciju ako ne želimo da izgubimo antimikrobne lekove, kako za ljude tako i za životinje“, izjavio je Džon Dali, evropski komesar za zdravlje, povodom 17. novembra, Evropskog dana širenja svesti o antibioticima. „Rezistencija na antimikrobne lekove jedan je od najvećih izazova u domenu javnog zdravlja sa kojim se suočava Evropska unija“, stoji u izveštaju Centra za prevenciju i kontrolu bolesti.

Veliki deo odgovornosti za očuvanje dejstva postojećih antibiotika snosi svaki pojedinac u društvu. Naime, neadekvatnom primenom antibiotika povećava se mogućnost razvoja novih rezistentnih sojeva bakterija. Pročitajte 6 saveta za pravilnu primenu antibiotika.

Infekcije otpornim mikrobima, posebno plućne i infekcije urinarnog trakta, u porastu su širom evropskih bolnica. Ukupni troškovi njihovog lečenja procenjuju se na najmanje oko milijardu i po evra.

Evropska unija donela je petogodišnji akcioni plan za obuzdavanje rizika od rezistencije na antimikrobne lekove (AMR – Antimicrobial resistance). Plan predviđa dalja istraživanja, i to kako u slučaju ljudi, tako i životinja, pošto se otporni mikrobi mogu preneti sa njih na ljude u opšte prihvaćenom lancu ishrane.

Zablude o antibioticima

Najčešći i najopsaniji mit o antibioticima jeste da se njima leče prehlade. Uprkos godinama edukacionih kampanja, četvrtina ljudi i dalje veruje da antibiotici deluju na većinu prehlada i bolesti sa simptomima gripa, pokazalo je istraživanje britanske Agencije za zaštitu zdravlja.

Antibiotici ne deluju na viruse, koji zapravo izazivaju većinu infekcija disajnog trakta!

Istraživaživanje je pokazalo i da ljudi neretko veruju da su antibiotici „lek za sve“. Primera radi, 11 odsto ljudi sačuva pilule preostale od prepisane terapijske količine antibiotika. Njih 6 odsto ih kasnije koristi da bi se „samostalno lečilo“ na prve simptome prehlade. To je izuzetno pogrešno, jer stvara pogodnu klimu za nove mutacije mikroba!

Postoje procene da u modernim zemljama čak trećina populacije u toku godine biva tretirano antibioticima. Osim što se svest o pravilnoj primeni antibiotika mora preneti na same pacijente, zdravstveni sektor mora dodatno da radi i na edukaciji lekara.

Oni moraju da se obuče da odbiju zahteve (često upornih) pacijenata koji zahtevaju terapiju, pogotovo kada sumnjaju da će prepisani antibiotik imati skroman efekat na tok bolesti.