Krug prijatelja presudan za usvajanje zdravih navika?

Dugoročno usvajanje zdravih životnih navika je sama suština zdravog života i pravilne ishrane. Navike ćete, pak, znatno lakše usvojiti ako ste u krugu prijatelja sa sličnim osobinama i težnjama, nagoveštava veoma interesantna studija američkih naučnika.

Zanimljivu studiju, sprovedenu preko Interneta, kreirali su stručnjaci sa čuvenog Instituta MIT (Massachusetts Institute of Technology). Oni su dizajnirali „zdravstvenu društvenu mrežu“, po ugledu na Facebook i slične servise, na kojoj su „prijatelji“ mogli da dele svoje lične zdravstvene dnevnike jedni sa drugima i tako zajedno napreduju u određenim zdravstvenim ili fitnes programima.

Učesnici studije koji su preko ove mreže bili povezani za osobama sličnog godišta, težine, kondicije i sa sličnim navikama u ishrani, čak trostruko su bili skloniji usvajanju zdravih navika nego učesnici kojima su od strane kreatora studije dodeljeni nasumični „prijatelji“.

Sama po sebi, ovakva ideja nije novost. Na Internetu već postoji niz servisa koji pomaže ljudima da smršaju ili da prate fitnes programe, a koji podrazumevaju da korisnici svoje karakteristike i napredak dele sa drugima i tako lakše ostvaruju ciljeve. Međutim, značaj ove studije je u tome što je pokazala koliko je bitno da karakteristike na taj način povezanih ljudi budu slične.

Uostalom, rezultati studije su privukli solidnu pažnju američke stručne javnosti, pre svega psihijatara, a objavljeni su i u decembarskom izdanju renomiranog stručnog časopisa Science.

„Mislim da je to realnost. Kao pojedinci imamo manje motivacije da se promenimo, nego ako smo okruženi sličnim ljudima, pa čak i ako smo ih upoznali preko on-line socijalne mreže“, objasnio je dr Viktor Fornari, psihijatar koji je upoznat sa studijom. On naglašava da su ljudi pod velikim uticajem fenomena grupe.

Kako je rađena studija?

Internet prijateljiZa potrebe studije, inžinjeri Instituta MIT kreirali su Internet društvenu mrežu koja za cilj ima promociju zdravlja i fitnesa. Ukupno 710 učesnika je podeljeno na manje grupe „prijatelja“, koji su pozvani da se priključe mreži od strane lažnog korisnika. Pritom, neke grupe prijatelja su birane tako da se spoje ljudi sličnih osobina i zdravstvenog stanja, dok su su druge nastale nasumičnim odabirom.

Svaki učesnik je okviru mreže imao dnevnik zdravlja, koji je u realnom vremenu prikazivao koliko njihovi prijatelji dnevno provode u vežbanju, plan njihove ishrane itd. Posle sedam nedelja takvog „druženja“, uočeno je da su grupe međusobno sličnih učesnika postigle mnogo bolje rezultate u usvajanju obrazaca zdravog ponašanja. Tačnije, efekat grupe je uticao na pojedince da se više potrude i dobiju dodatnu motivaciju.

Stručnjaci rezultate studije objašnjavaju fenomenom homofilije, tj. nagonskom tendencijom ljudi da se povezuju sa sebi sličnima. Uostalom, taj fenomen se nalazi u samoj suštini grupnih terapija i grupa za podršku ljudima sa problemima zavisnosti i drugim tegobama.

Na zdravstvenoj društvenoj mreži kreiranoj za potrebe ovog eskperimenta, ljudi koji su bili povezani sa sebi sličnima neuporedivo su češće pristajali da dele informacije o sebi i svom zdravstvenom stanju. Samim tim, načinili su prvi korak ka usvajanju zdravijih navika, počeli su da prate napredak svojih „drugara“, da ga porede sa svojim, te znatno dobili na motivacionom planu.

Primera radi, u nasumično kreiranim grupama nijedan od prekomerno gojaznih učesnika studije nije želeo da sa „prijateljima“ podeli svoj zdravstveni dnevnik. S druge strane, to je učinilo 12 odsto prekomerno gojaznih koji su bili u grupama spojenim po individualnim karakteristikama. Studija, zapravo, nagoveštava da je najefikasnije socijalno okruženje za povećanje motivacije prekomerno gojaznih ljudi da promene obrasce ponašanja, upravo ono u kojem komuniciraju sa ljudim sličnih zdravstvenih karakteristika.

Stručnjaci, ipak, ukazuju da se ne sme zaboraviti činjenica da ovaj efekat grupe na ponašanje pojedinca može ići u oba smera. Negativni obrasci ponašanja pojedinca dokazano se mogu preneti na čitavu grupu.