Mesne prerađevine povećavaju rizik od raka pankreasa

Mesne prerađevine, poput kobasica, viršli, slanine i drugih suhomesnatih proizvoda, čak i u malim količinama mogu osetno da povećaju rizik od raka pankreasa, nagovestilo je istraživanje švedskih naučnika.

Tačnije, naučnici švedskog Instituta Karolinska su zaključili da se sa konzumacijom svakih novih 50 grama mesnih prerađevina dnevno, što je otprilike jedna viršla ili kobasica, rizik od raka pankreasa povećava za 19 procenata. To znači da praktikovanje doručka koji, primera radi, sadrži dve viršle, rizik od ovog tipa kancera povećava za oko 40 procenata.

Za potrebe nove studije, objavljene u stručnom časopisu British Journal of Cancer, švedski istraživači su analizirali rezultate 11 kliničkih ispitivanja, u kojima je učestvovalo preko 6.600 pacijenata sa rakom pankreasa.

Mesne prerađevine, kao i crveno meso uopšte, ranije su povezane su sa povećanim rizikom od raka debelog creva. Britanski javni zdravstveni sektor, primera radi, ne preporučuje konzumaciju takvih proizvoda u količinama većim od 70 grama dnevno.

U ovom trenutku, stručna javnost nije sigurna da li su sami sastojci mesnih prerađevina direktni uzročnik povećanog rizika, ili je on, zapravo, prisutan zbog povećane telesne težine, koja je česta posledica nezdravhe ishrane. Naime, gojaznost je jedan poznatih faktora rizika za razvoj raka pankreasa. Stoga naučnici ukazuju na neophodnost dodatnih studija.

„Poznato je da crveno meso povećava rizik od raka debelog creva, ali nije poznata povezanost sa drugim vrstama kancera“, objasnila je Prof. Suzana Larson, vodeći autor studije. Zato je ona rezultate svog rada nazvala „prilično kontroverznim“. Njena i preporuka njenih kolega, kao i lekara uopšte, jeste da ljudi treba da izbegavaju crveno meso, a mesne prerađevine da u potpunosti izbace iz jelovnika.

Međutim, čak i kada je povećan lošom hranom, rizik od raka pankreasa je relativno mali. S druge strane, iako ovaj tip kancera spada u jedan od ređih (javlja se kod jednog od 80 ljudi), mogućnost njegovog izlečenja je, nažalost, vrlo ograničena, praktično zanemarljiva. Zato je izbegavanje vodećih faktora rizika, pored rane dijagnoze, od presudnog značaja za borbu protiv ove bolesti.

Stručnjaci podsećaju da je pušenje dominatni faktor rizika za nastanak karcinoma pankreasa, a zatim slede neadekvatna ishrana, starija životna dob, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna telesna težina, kao i neke bolesti, poput dijabetesa i ciroze jetre.

Jedna od najpoznatijih žrtvi raka pankreasa je Stiv Džobs, direktor kompanije Apple, od koga se svet u oktobru prošle godine oprostio kao od velikog inovatora i jednog od najvećih industrijalaca modernog doba.

Šta je pankreas?

Pankreas (gušterača) jedna je od najvažnijih žlezda u ljudskom telu, posebna po tome što ima i endokrinu i egzokrinu funkciju (unutrašnje i spoljnje lučenje). Često se kolokvijalno naziva i organom. S jedne strane, ova žlezda u krv luči insulin i glukagon, pa tako regiluše količinu šećera u krvi, a s druge, lučenjem enzima, učestvuje u hemijskoj razgradnji hrane.