Kako pomoći bližnjem kada ima napad panike

Napad panike (panični poremećaj) je kratak, ali intenzivno nalet straha. Može se ponavljati i osobi koja ga doživljava donosi epizode velike neprijatnosti koje se mogu opisati sa dve reči: užasan strah!

Ovi napadi uključuju simptome slične onima koje doživljavamo kada se suočimo sa pretnjom, uključujući:

• intenzivan strah
• osećaj propasti
• znojenje ili jeza
• drhtavica
• lupanje srca
• otežano disanje
• bolovi u glavi i grudima

Napad panike razlikuje se od tipičnog straha jer ne postoji stvarna pretnja. Praktično, telo „govori“ da postoji opasnost, dok u stvarnosti nje nema

Okidače za panični napad nije uvek lako identifikovati, tako da ljudi koji su imali par napada i nisu uspeli da ih povežu sa određenom situacijom  često brinu, pogotovo u javnosti, kada će se dogoditi sledeći napad.

Napadi panike izazivaju veliku nelagodnost i uzrokuju patnju za osobu kojoj se desio. Mnogi ljudi prvo što pomisle je da imaju srčani udar ili neki drugi po život opasan problem.

Ako imate u okruženju osobu (rođak, bliska osoba sa kojom provodite dosta vremena) koja boluje od paničnog poremećaja postoji nekoliko stvari koje možete učiniti (i izbeći) da biste joj uspešno pomogli u slučaju da se napad dogodi u vašem prisustvu.

Ostanite mirni

Održavanje pribranosti jedan je od najboljih načina na koji možete pomoći.

Panični napadi obično ne traju dugo: najintenzivnija osećanja obično traju između 5 i 10 minuta.

Ali neko ko ima napad možda nema realan osećaj proticanja vremena. Može se osećati prestravljeno ili pomisliti da će uskoro umreti.

Čak i ako se i sami osećate pomalo uplašeno, budite mirni. Ako vam se čini da vaš glas pomaže (a osoba sa napadom nije tražila da ćutite), razgovarajte s njom mirnim glasom.

Šta da kažete osobi koja ima napad panike

Pokušajte:

• da ih uverite da nećete nigde otići
• podsetite da napad neće dugo trajati
• govorite da je na sigurnom

Pitajte kako možete da joj pomognete

Većina ljudi koji doživljavaju napade panike ili žive sa drugim vrstama anksioznosti imaju svoje vlastite metode suočavanja. Kada nudite podršku, imajte na umu da dotična osoba najbolje zna šta će joj pomoći.

Međutim, tokom napada možda će joj biti teže da ovo saopšte. Razmislite da se unapred informišete kako možete da pomognete ako bliska osoba doživi napad u vašem prisustvu.

Tokom napada, sasvim je u redu mirno pitati osobu „pod napadom“ šta možete da učinite da joj pomognete. Samo se pripremite za mogućnost kratkog odgovora ali i izostanka bilo kakvog komentara.

Šta ako osoba koja ima napad panike zatraži da odete?

Sve dok osobi ne preti neposredna opasnost, slobodno se povucite i dajte joj malo više prostora. Ostanite u blizini kako biste i dalje mogli pratiti kako se stvari razvijaju i svakako obavestite osobu da ćete se odmah vratiti ako se predomisli i da ste u blizini.

Naučite znakove upozorenja

Ako već niste, odvojite malo vremena da se upoznate sa ranim znakovima potencijalnog napada panike.

Panični napadi obično počinju sa:

• osećajem užasa ili straha
• hiperventilacijom ili otežanim disanjem
• osećanjem gušenja
• lupanjem srca
• osećajem vrtoglavice i drhtavice

Ne doživljavaju napad panike svi na isti način, pa je najbolje i o tome se obavestiti kod bliske osobe.

Što pre shvatite šta se dešava, brže možete da joj pomognete, recimo da dođe do manje prometnog mesta ili gde god treba tj. gde se osećaju prijatnije.

Fokusirajte se na reči

Umirujući, poznati glas pomaže nekim ljudima, ali pokušajte da izbegavate da stalno ponavljate stvari poput „ne brini“ ili da pitate da li je dobro iznova i iznova kao papagaj.

Naravno da mislite dobro, ali vaše reči trenutno možda neće imati mnogo efekta. One takođe mogu situaciju učiniti stresnijom, jer vaša bliska osoba može verovati da čini nešto pogrešno time što se oseća uspaničeno.

Kako učiniti svoje reči efikasnijim

Krenite u akciju svojim rečima tako što ćete:

• pitati da li želi da napuste prostor gde se nalazite ili da zajedno odete negde drugde;
• podsetiti osobu da nastavi da pravilno diše;
• angažujete pažnju uznemirene osobe laganim razgovorom, osim ako joj nije do toga.

Napadi panike mogu biti zbunjujući i zastrašujući. Osobe koje od njih pate ih uglavnom ne mogu predvideti i često nema jasnog uzroka za njihov nastanak. Mogu se dogoditi u stresnim situacijama, ali i tokom mirnih trenutaka ili čak tokom spavanja.

Možda bi bilo korisno reći svojoj bliskoj osobi da ne treba da se plaši. Ona je verovatno savršeno svesna da nema stvarne pretnje, ali podrška pomaže da se stvori osećaj kakve-takve sigurnosti.

To je deo onoga što napade panike čini toliko zbunjujućim. Reakcija se podudara sa reakcijom straha – ali ništa se ne dešava da bi izazvalo taj strah. Kao odgovor, neko ko dobije napade panike može početi da se plaši samih simptoma ili da ih povezuje sa nekim ozbiljnim zdravstvenim problemom.

Tipično je i da oseća neku vrstu posramljenosti ili čak srama zbog tako intenzivne reakcije. Ali postojanje saosećanja od pouzdane osobe u blizini (vas) može stvoriti prostor da osoba brže prevaziđe napad.

Možete biti ta osoba i bez razumevanja zašto nastaju napadi panike. To je daleko manje važno od vaše sposobnosti da pružite empatiju i prepoznate njenu/njegovu nevolju kao stvarnu i značajnu.

Potvrdite da razumete napad panike

Ljudi često teško dele svoja iskustva sa problemima mentalnog zdravlja, uključujući napade panike.

Neki izbegavaju da razgovaraju o problemima mentalnog zdravlja jer veruju da drugi neće razumeti kroz šta prolaze. Drugi se brinu zbog toga što će ih osuđivati ili reći da to što doživljavaju nije velika stvar.

Realno, onaj ko nikada nije doživeo ovakav napad, često ne razume strah izazvan napadima panike i može ga čak smatrati nelogičnim. Pa, ruku na srce, simptomi često znaju da budu zbunjujući.

Ali odgovor tela na panični poremećaj je stvaran i osoba koja ga doživljava ne može da ga kontroliše.

Empatičan odgovor može biti jednostavan kao: „To zvuči zaista teško. Žao mi je što to doživljavaš. Osećaj mora da je grozan. Reci šta mogu da učinim da ti pomognem “.

Pomozite im da ostanu prizemljeni

Tehnike uzemljenja ili prizemljenja služe da se osobi koja je pod velikim naletom emocija, skrene pažnja na neke predmete, senzacije, zvuke i sl. u cilju vraćanja pažnje na sadašnji trenutak. Ovi postupci mogu biti od koristi za niz problema sa anksioznošću, uključujući panični poremećaj.

Mogu pomoći u suzbijanju i skraćivanju napada panike nakon što započnu. Ove tehnike pomažu osobi da se usredsredi na ono što se zapravo događa, a ne na strah od napada. Često su od pomoći kada se intenzitet napada malo stiša.

Napad panike i uzemljenje

Da biste pomogli nekome da se uzemlji, možete pokušati:

• fizički dodir, poput držanja za ruku (ako mu je dobro)
• dati neki predmet od tekstila da ga osećaju
• podsticati osobu da se proteže ili kreće
• ohrabrivati je da ponavlja umirujuću ili korisnu frazu, poput „ovo je užasno, ali neće mi naškoditi“
• polako i mirno razgovarati o poznatim mestima ili aktivnostima.

Poštujte njihove potrebe

Recimo da ste upravo sedeli sa svojim prijateljem dok je imao paničnu epizodu. Kada se završi, deluje smirenije, ali umorno. Imali ste planove da pogledate film, kojem ste se oboje radovali, ali vaš prijatelj traži da ga umesto toga povedete kući.

Prirodno, verovatno ste razočarani. Ali zapamtite: vaš prijatelj nije u mogućnosti da trenutno prevaziđe ono što se dogodilo. Verovatno je razočaran i iscrpljen. Takođe se može osećati loše zbog „sabotiranja“ vaših planova, što može stvoriti osećaj dodatne krivice povezan sa samim napadom.

Ipak, uobičajeno je da se osoba oseća potpuno iscrpljeno dok mu se telo i njegovi procesi vraćaju u normalu nakon ekstremnog odgovora na strah. Neko ko je upravo imao panični napad možda neće imati nikakvu drugu potrebu osim tihog mesta za opuštanje.

Dakle, raspitajte se šta osobi treba i poštujte taj zahtev jer je to presudno. Previše zahteva nakon paničnog iskustva može pogoršati proces oporavka.

Šta treba izbegavati

Ako neko odluči da vam kaže o svojim napadima panike, shvatite ovo kao znak poverenja.

Da bi pokazali poštovanje prema njihovom iskustvu i izrazili zahvalnost za ukazano poverenje:

• odgovorite saosećanjem
• pažljivo birajte reči i postupke, tokom napada i u bilo koje drugo vreme a koje se tiču poremećaja.

Možda imate najbolje namere, ali je moguće i da učinite da se neko oseća loše.

Nenamerna šteta može nastati ako:

• Upoređujte normalni stres i strah sa panikom
• Pričate o sopstvenim iskustvima kada ste doživeli strah

Ova iskustva ipak nisu isto što i napadi panike. Izbegavajte pokušaje poređenja različitih iskustava. Ako niste imali napade panike, verovatno ne razumete u potpunosti kako se bliska osoba sa ovakvim napadima oseća.

Ako ste pak iskusili ovakav strah i znate kakvi su simptomi, neka vas to sećanje podseti kroz šta prolazi vaša bliska osoba.

Ona se može osećati:

• bespomoćno
• nesposobno da upravlja onim što se dešava

a može osećati i pravi fizički bol ili nelagodnost.

Ne sramite se i ne minimizirajte napad panike

Prilično je uobičajeno brinuti se o napadu panike, posebno pred nepoznatim ljudima, ili verovati da bi panični mogao naškoditi socijalnom životu osobe.

Izbegavajte da govorite stvari poput:

• „Samo se opusti. Nema čega da se plašiš. “
• „I tebe je TO uznemirilo?“
• „Šta nije u redu sa tobom?“

Možda ne nameravate da učinite da se vaš prijatelj postidi, ali negiranje stvarnosti i njihove nevolje sigurno može imati taj efekat.

Ne dajte savete

Ne funkcioniše svaka tehnika suočavanja kod svakoga. Duboko disanje i druge tehnike opuštanja mogu biti od koristi, ali često najviše pomažu kada se redovno vežbaju.

Kada se ove tehnike koriste samo u trenucima panike, one često nisu dovoljno delotvorne. Duboko disanje pretvara se u hiperventilaciju, a um postaje previše zabrinut da bi se usredsredio na nepoznate stvari.

Ukratko, izbegavajte da nekome kažete kako da upravlja simptomima. Sigurno ste možda čuli da joga, meditacija ili odustajanje od kofeina mogu pomoći. Ali ne znate šta je vaš prijatelj već pokušao, osim ako vam nije rekao.

Sačekajte dok vas ne pita za predloge. Ako imate ličnog iskustva, možete reći: „I ja imam napade panike i smatram da je joga zaista korisna. Ako si zainteresovan da probaš, mogli bismo poći zajedno ponekad. “

Kada potražiti pomoć

Gledati nekoga ko ima panični može izgledati zastrašujuće, ali u kom trenutku treba da donesete odluku i eventualno zatražite dodatnu pomoć? Teško je reći.

Pozivanje broja za hitne slučajeve može se činiti najsigurnijim potezom, ali ovo često može učiniti situaciju još stresnijom za osobu koja ima panični poremećaj.

Jednostavno zadržavanje i posmatranje šta se dešava možda vam se ne čini kao značajna stvar, ali upravo to može učiniti najbolje za osobu koja je trenutno u problemu.

Međutim, obratite se hitnoj pomoći ako:

• bolove u grudima oseća poput stezanja (a ne uboda) i/ili se pomeraju u ruke ili ramena
• simptomi traju duže od 20 minuta i pogoršavaju se, a ne poboljšavaju
• otežano disanje se ne poboljšava
• pritisak u grudnom košu traje više od minut ili dva.