BOL.RS INTERVJU
Profesor Tihomir Ilić je redovni profesor iz oblasti neurologije i kliničkih neuronauka i bivši dekan Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije, ustanove u kojoj je radio do pre tri godine.
Danas je osnivač i vodeći konsultant neurološke klinike specijalizovane za primenu metoda neinvazivne stimulacije mozga. Sa preko tri decenije iskustva, aktivno doprinosi razvoju inovativnih metoda lečenja, uključujući repetitivnu transkranijalnu magnetnu stimulaciju (rTMS), transkranijalnu električnu stimulaciju (tDCS, tACS) i konačno odnedavno (jedini u ovom delu Evrope) i transkranijalnu stimulaciju akustičkim pulsevima (TPS).
Veliko mi je zadovoljstvo što imam prilike da razgovaram sa jednim od vodećih stručnjaka u oblasti neurologije i kliničke neurofiziologije. Profesor Tihomir Ilić je sinonim za vrhunsko znanje i stručnost u istraživanjima mozga i nervnog sistema, a njegov doprinos medicinskoj nauci prepoznat je na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Za kompletnu biografiju profesora Ilića, kao i informacije o njegovim priznanjima i naučnim radovima, pozivamo vas da posetite njegov zvanični sajt.
Profesore, repetitivna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS) predstavlja temu koja izaziva veliko interesovanje naših čitalaca. Možete li nam u kratkim crtama objasniti osnovne principe ove metode?
Profesor Ilić: rTMS predstavlja neinvazivnu metodu primene magnetne impulsa za izmenu aktivnosti u specifičnim delovima mozga. Glavni princip leži u stimulaciji neuronskih mreža korišćenjem precizno usmerenog magnetnog polja koje indukuje električno polje (niskog intenziteta) u površinskim slojevima moždane kore (na dubini 1,5-2 cm). Ovim se omogućava poboljšanje funkcije u regijama čija je funkcija usled bolesti izmenjena, poput depresije ili hroničnog bola.
Kod kojih poremećaja se rTMS pokazala najefikasnijom?
Profesor Ilić: rTMS se posebno izdvojila kao metoda prve linije kod depresije otporne na lekove, gde standardne farmakološke terapije ne uspevaju da pruže zadovoljavajuće rezultate. U ovom kontekstu, stimulacija leve dorzolateralne prefrontalne kore poboljšava simptome kod značajnog broja pacijenata, praktično bez neželjenih efekata.
Kod anksioznih poremećaja rTMS deluje tako što smanjuje prekomernu aktivaciju regiona mozga koji se povezuju sa osećajem straha i brige, poput amigdala i medijalnog prefrontalnog korteksa. U slučajevima opsesivno-kompulzivnih poremećaja stimulacija dorzomedijalnog prefrontalnog korteksa pokazuje značajne efekte, jer direktno utiče na disfunkciju neuronskih petlji koje podstiču opsesivne misli i kompulzivne radnje.
Međutim, pored psihijatrijskih indikacija, rTMS postaje sve prisutnija u lečenju hroničnog neuropatskog bola, a u tim prilikama se primenjuje stimulacija primarnog motornog korteksa (M1). Reč je o pacijentima sa trigeminalnom neuralgijom, atipičnim bolovima lica, fibromialgijom, kao i retkim stanjima neizdrživih bolova nastalih kao posledica moždanih udara.
Dodatno, rTMS se istražuje kao terapija podrške kod neurodegenerativnih bolesti, poput Parkinsonove bolesti, gde može doprineti smanjenju tremora i poboljšanju motoričkih funkcija. Istraživanja sugerišu i potencijal za stimulaciju kognitivnih funkcija kod pacijenata sa blagim kognitivnim oštećenjima ili Alchajmerovom bolešću.
Međutim, važno je napomenuti da svi ovi prethodno navedeni oblici stimulacija pripadaju jednoj široj porodici tehnika neuromodulacije. Kada govorimo o stanjima gde ove metode pružaju benefite, ne želim da se ograničimo samo na rTMS. Od izuzetnog značaja je istaći i da najmlađi član ove porodice – transkranijalna pulsna stimulacija (TPS), po mnogo čemu privlači pažnju usled značajnih napredaka u tretmanu demencije. Ova metoda omogućila je nove pomake u lečenju poremećaja kognicije, pružajući optimizam za pacijente sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije.
Koliko je vremena prosečno potrebno da pacijenti osete poboljšanje? I kako ovo poboljšanje pacijenti opisuju?
Profesor Ilić: Prosečno vreme zavisi i od oboljenja koje se tretira i od metode koja se primenjuje. Međutim, u slučaju najčešće primenjivane rTMS kod depresije – početno poboljšanje se najčešće primećuje već nakon dve nedelje terapije. Pacijenti obično opisuju bolju koncentraciju, smanjenje osećaja tuge i anksioznosti, kao i povratak energije za svakodnevne aktivnosti.
Postoji li određena starosna grupa koja najbolje reaguje na ovu terapiju?
Profesor Ilić: Iako se metoda može primeniti kod odraslih svih starosnih grupa, mlađi odrasli pacijenti često imaju brži odgovor, verovatno zbog veće neuroplastičnosti mozga.
Znamo da je rTMS indikovana kod depresije i poremećaja raspoloženja. Da li ova metoda može pomoći pri lečenju anksioznosti, opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP), kao i fobija?
Profesor Ilić: Apsolutno. rTMS se uspešno koristi za lečenje OKP-a stimulacijom dorzomedijalnog prefrontalnog korteksa, a postoje obećavajući rezultati za anksioznost i specifične fobije, mada su istraživanja u ovim oblastima još u razvoju.
Kada govorimo o kontraindikacijama, šta bi pacijenti trebalo da znaju pre nego što se odluče za rTMS?
Profesor Ilić: Glavne kontraindikacije uključuju prisustvo metalnih implantata u glavi (osim dentalnih), epilepsiju ili specifične povrede mozga povezane sa deficitom lobanjskih kostiju, gde stimulacija može izazvati neželjene efekte. Neophodno je da pacijenti procene prikladnost terapije kroz uvodni razgovor sa specijalistom.
Kako vidite razvoj i širenje primene rTMS-a u budućnosti? Da li postoje nova istraživanja koja obećavaju dodatnu primenu ove metode?
Profesor Ilić: Razvoj rTMS-a, kao i ostalih navedenih obrazaca stimulacije, ide ka sve preciznijoj individualizaciji terapije, sa neuronavigacijom i personalizovanim protokolima. Nova istraživanja obećavaju primenu u neurodegenerativnim bolestima, rehabilitaciji posle moždanog udara i lečenju bola.
Dodatno uzbuđenje će doneti, po mom uverenju, mogućnosti sinergičke primene srodnih tehnika stimulacije, na čemu se već radi.
Vaša istraživanja obuhvataju različite aspekte neurologije – od poremećaja pokreta do neurodegenerativnih bolesti. Koje oblasti smatrate najizazovnijim i zašto?
Profesor Ilić: Neurodegenerativne bolesti su posebno izazovne zbog kompleksne etiologije i ograničenih farmakoterapijskih opcija, tako da perspektive neinvazivne stimulacije mozga sve više dobijaju na značaju kao bezbedna i svakim danom sve uspešnija metoda lečenja. Proučavanje procesa neuroplastičnosti, kao i mehanizama sinaptičkih i ćelijskih efekata stimulacije predstavljaju ključ za napredak ovih terapija.
Veliki izazov predstavlja i jaz između naučnih otkrića i njihove praktične primene u svakodnevnoj kliničkoj praksi, što zahteva još intenzivniju saradnju i integraciju bazične nauke i kliničke medicine.
Redovno, uobičajeno na nedeljnom nivou, organizujemo telekonferencijske pozive sa kolegama iz Nemačke, Francuske, Italije, Grčke, Švajcarske i SAD, gde razmatramo nove terapijske opcije, delimo iskustva i zajednički analiziramo najnovije naučne rezultate. Ove konsultacije omogućavaju nam da brže integrišemo najnovija naučna saznanja u kliničku praksu. Danas smo, zahvaljujući tehnološkom napretku i globalnoj povezanosti, uspeli da „demokratizujemo” pristup nauci i primeni – ranije rezervisan samo za velike institucije, sada se širi kroz udruživanje znanja i zajednički rad na međunarodnim projektima.
Ponosan sam i na blisku saradnju sa Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, gde se sprovode visokokvalitetna istraživanja primene rTMS na životinjama, koja sam u saradnji sa tada mladim istraživačima inicirao pre desetak godina. Danas imam savetodavnu ulogu u tim projektima, dok tim istraživača preuzima eksperimentalni rad, koji je visoko cenjen i prihvaćen u svetu. Kroz redovne diskusije analiziramo rezultate i planiramo naredne korake. Ova saradnja predstavlja sjajan primer kako interdisciplinarni pristup doprinosi razvoju inovativnih terapija i boljem razumevanju neuroloških bolesti.
S obzirom na vašu saradnju sa institucijama u Evropi i SAD, kako ocenjujete trenutni položaj Srbije u oblasti neuroloških istraživanja i lečenja?
Profesor Ilić: Srbija ima izuzetno kvalitetne stručnjake i značajan potencijal u oblasti istraživanja i lečenja u neuronaukama. Naši lekari i istraživači su poznati po inovativnosti i posvećenosti, što često rezultira vrednim doprinosima na međunarodnim kongresima i u naučnim publikacijama. Ipak, ključno je dodatno ulaganje u savremenu opremu i infrastrukturnu podršku kako bismo mogli pratiti najnovije trendove i razvijati napredne terapijske metode.
Međunarodna saradnja je od presudnog značaja za napredak – ona ne samo da omogućava integraciju sa globalnim trendovima već i obezbeđuje pristup najsavremenijim tehnologijama i istraživačkim protokolima. Kroz saradnju razmenjujemo iskustva i učimo iz modela implementacije inovacija drugih centara, a neretko i oni od nas. Na primer, metode poput rTMS-a i TPS-a su brže postale dostupne pacijentima upravo zahvaljujući ovoj povezanosti.
. . .
Intervju vodio:
Stevan Brankov, urednik portala bol.rs
Novi komentari