Sinusi

Sinusi su šupljine u kostima lica. Ukupno je osam sinusnih šupljina, četiri sa leve, četiri sa desne strane glave. Svi sinusi komuniciraju sa nosem. Danas se nos i sinusi smatraju jednim te istim organom.

Na rođenju imamo samo delimično razvijene vilične sinuse i nekoliko gornjoviličnih ćelija, zbog čega deca retko obolevaju od upale sinusa. Oko desete godine završava se razvijanje ili pneumatizacija sinusa.

Za razliku od nosa koji ima jasne telesne funkcije (disanje, mirisanje, vlaženje i zagrevanje vazduha) uloga sinusa je dosta nejasna.  Postoji više teorija o ulozi paranazalnih sinusa i sve su veoma neubedljive, odnosno više imaju istorijski nego naučni značaj.

Sinusi – čemu nam služe?

Tvrdilo se da ljudski sinusi imaju ulogu u mirisanju i vlaženju olfaktivne regije kao što imaju kod nekih sisara. Međutim, otkrićem elektronskog mikroskopa utvrđeno je da naše sinuse ne oblaže mirisna već respiratorna sluznica, i da sinusi imaju samo oko 50 sekretornih žlezda u odnosu na 100 hiljada koliko ima nos.

Pretpostavka da sinusi učestvuju u oblikovanju glasa nastala opažanjem da majmuni sa jakim glasom imaju naročito velike paranazalne sinuse dovedena je u pitanje kada se uočilo da lav kao životinja sa vrlo snažnim glasom ima male sinuse.

Teorija termičke izolacije nastala verovatno na zapažanju da Eskimi nemaju čeone sinuse, dok afrički crnci poseduju velike sinuse, dovedena je u pitanje kada je utvrđeno da beli polarni medved i braon medvedi koji žive u toplim krajevima imaju sinuse sličnih promera.

Teorija da sinusi imaju ulogu u redukciji težine kranijuma odbačena je kada je utvrđeno da bi se težina kostiju glave uvećala samo za 3% kada bi paranazalne šupljine ispunili spongioznom kosti.

Neki rogati kopitari koji se bore udaranjem glavama kao što su koza ili vo imaju velike sinuse. To zapažanje dovelo je do teorije da sinusi obezbeđuju zaštitu mozga smanjujući prenos i snagu udarca.

Sinusi znaju da budu problem…

Imali ili nemali neku funkciju, sinusi predstavljaju problem velikom broju ljudi. Po nekim studijama najčešće postavljana dijagnoza u SAD je hronična upala sinusa.

Šta, osim lokalnog i opšteg imuniteta, utiče na uspostavljanje, odnosno održavanje stanja zdravlja, ili pojavu bolesti sinusa. To su faktori koji menjaju ventilaciju i drenažu sinusa.

A šta menja ventilaciju i drenažu sinusa?

Na prvom mestu to su edemi ili otoci u nosu, koji mogu biti upalni, alergijski ili vazmotorni (vazomotorni rinitis je posledica poremećaja skladnog funkcionisanja sluznice nosa koju čine krvni sudovi, seromukozne žlezde i krvni sudovi, a koji su pod kontrolom vegetativnog nervnog sistema. Bilo koja supstanca koja naruši sklad elemenata sluznice dovodi do ovog obolenja).

Drugi najčešći uzročnik poremećaja ventilacije i drenaže nosa i sinusa su anatomske abnormalnosti nazalnih struktura koje opet mogu biti na nivou nosne pregrade, nosnih školjki ili sinusnih otvora.

Danas se smatra da glavni problem nastaje kod razmene vazduha između nosa i sinusa. A ta razmena opet zavisi od dijametra sinusnog ušća. Ako je taj dijametar manji od 2,5 mm, vazduh ne može ulaziti disanjem već pulsnim talasom. Kada dođe do smanjenja kvaliteta vazduha u sinusima dolazi do izlučivanje tečnosti i stvaranju uslova za infekciju.

Takođe treba imati u vidu da obolenja sinusa dovode do obolenja pluća, odnosno do Sino-bronhalnog sindroma. Ako minimalnu količinu kontrasnog sredstva ukapamo u nos za vreme spavanja, sledećeg dana se na rendgenu pluća otkrivaju milijarne senke. Ovaj fenomen nastaje zato što se u toku spavanja povećava pritisak u jednjaku i na taj način se sekret iz nosa i sinusa usmerava prema plućima.

Prva odbrana našeg tela

Nos je, u suštini, prva barijera u našem telu, neki oblik filtera, gde se zadržavaju polen, bakterije, virusi i gljivice. Na sluznici nosa se dešava prepoznavanje, odbrana ili dalji prolaz tih noksi.

Obolenja sinusa su češća u predelima niže nadmorske visine, vlažne klime, sa zagađenjem vazduha jer tu lakše dolazi do oštećenja sluznice nosa i sinusa. Najčešći pacijenti su oni koji nemaju dokazanu alergiju, a imaju simptome povremenog zapušenja nosa koji menja stranu prilikom ležanja i imaju slivanja sekreta niz grlo. Sa mnogim simptomima pacijent se saživeo.

Bol u predelu čela kod frontalnog sinusa najjači je ujutro zbog skupljanja sekreta, a smanjuje se popodne zbog toga što uspravni položaj pogoduje drenaži sekreta iz sinusa, dok je kod obolenja viličnih sinusa bol pojačava tokom dana i kulminira uveče. U principu svaki slučaj pacijenata sa obolelim sinusima treba individualno posmatrati, ispitivati i lečiti.

Sinusi ukratko

Umesto zaključka da ponovimo: obolenja sinusa su česta, uporna i ponekada teško rešiva. Očekivati je širenje ovih bolesti zbog sve veće zagađenosti vazduha, kao i sve veće koncentracije alergena i virusa. Uloga specijaliste za bolesti uva, grla i nosa je da pokuša otkriti gde je došlo do poremećaja funkcionisanja nosno- sinusnog kompleksa i kako taj problem otkloniti.

Za bol.rs
Srđan Milićević
“Orl Milićević” Banovo brdo