Neprenosive „bolesti životnog stila“, prevashodno uzrokovane lošim životnim navikama, postaju znatno veća globalna pretnja nego infektivne. Svetska zdravstvena organizacija predložila je niz mera za suzbijanje ove pretnje.
U izveštaju SZO, navodi se da opasnost od neprenosivih hroničnih bolesti, čiji su uzroci usko povezani sa modernim načinom života, postaju veći zdravstveni problem od infektivnih oboljenja. Kardiovaskularne bolesti, rak, hronične respiratorne bolesti, dijabetes i dr, posebno teško pogađaju siromašne zemlje, guraju ih u još dublje siromaštvo i socijalne probleme, te predstavljaju pretnju njihovom i globalnom razvoju.
Povodom tako alarmantne statistike, SZO je predložila niz mera koje bi države širom sveta morale da preduzmu u cilju suzbijanja ovog globalnog zdravstvenog problema. Kao mere čija primena nije skupa i komplikovana, predlažu se povećanje akciza na cigarete i alkohol, zabrana pušenja u radnom okruženju i na javnim mestima, kao i efikasne kampanje za suzbijanje upotrebe soli i nezdravih masnoća u ishrani.
Svaki pojedinac u društvu mora se odgovorno ponašati prema svom zdravlju. To proističe iz kolektivne svesti, ali je i nadgrađuje
Posebne, dugoročne mere, targetiraju stvaranje svesti o odgovornom ponašanju svakog pojedinca u društvu, a uključuju i usvajanje kulture redovnih (preventivnih) lekarskih pregleda i lečenja, posebno u slučaju kardiovaskularnih bolesti i raka grlića materice.
SZO procenjuje da bi sprovođenje ove strategije u svim nerazvijenim zemljama sveta ukupno koštalo skromnih 11,4 milijardi dolara godišnje. Poređenja radi, predviđa se da će, u periodu od 2011. do 2025. godine, kumulativni troškovi lečenja ovakvih bolesti u nerazvijenim zemljama preći cifru od 7 biliona (sedam hiljada milijardi) dolara. U proseku, to iznosi oko 500 milijardi dolara godišnje.
Uspeh predloženih mera već je potvrđen u zemljama koje su sličnim intervencijama u zdravstvenom sektoru redukovale broj obolelih i smanjile stopu smrtnosti od hroničnih bolesti. „Implementacija ovih mera bukvalno može spasiti milione života u narednih 15 godina“, istakao je dr Ala Alvan, predstavnik odseka za neprenosne bolesti i mentalno zdravlje pri SZO.
Povodom ovog izveštaja, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je deklaraciju kojom se vlade, kompanije i civilni sektor pozivaju da preduzmu mere na globalnom, regionalnom i nacionalnom planu, radi sprečavanja i kontrole nezaraznih bolesti. „To će biti ogroman napor, ali uveren sam da možemo uspeti“, smatra generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
Kardiovaskularne bolesti i rak odnose najviše života
Prema podacima SZO, vodeći faktori koje doprinose ovakvim oboljenjima su visok krvni pritisak, povišeni šećer u krvi, pušenje, fizička neaktivnost i gojaznost.
Kardiovaskularne bolesti su odgovorne za 48, a rak za 21 odsto smrtnih slučajeva izazvanih neprenosnim hroničnim oboljenjima.
Muškarci i žene u državama sa niskim nacionalnim dohotkom imaju tri puta veći rizik od smrti pre 60. godine života, izazvane ovakvim oboljenjima, nego stanovnici razvijenih zemalja.
novi komentari