Istraživanje sprovedeno u Australiji pokazalo je da su tamošnji tinejdžeri skloni razmenjivanju tekstualnih poruka i slika sa seksualnom konotacijom, pre svega zato što su pod stalnim „pritiskom“ vršnjaka i/ili medija.
Sociolozi već neko vreme upozoravaju da razmena tekstualnih poruka i fotografija sa seksualnom konotacijom među tinejdžerima, pojava koja se kolokvijalno opisuje terminom “sexting”, predstavlja sve veći problem u modernom društvu.
S jedne strane, mladima se putem medija, muzičkih spotova, reklama i filmova nude pogrešni seksualni uzori i neadekvatni modeli seksualnog ponašanja. S druge strane, dostupnost “sextinga” raste proporcionalno sa kontinuiranim tehnološkim napretkom – u razvijenijim zemljama, praktično svaki tinejdžer poseduje moderni pametni telefon, sa dobrom kamerom i stalnom Internet konekcijom.
Samim tim, mogućnost kontrole ove pojave od strane roditelja, nastavnika i drugih stubova zajednice, praktično je svedena na krajnji minimum. Pritisnuti od strane modernog, konkurentnog društva da previše rano izraze svoju seksualnost, mladi ni sami nisu svesni u šta se upuštaju kada počnu da sa bliskim ili stranim osobama razmenjuju sadržaje sa seksualnom konotacijom.
Opasnosti koje “sexting” krije u tinejdžerskom dobu su brojne – od preranog upuštanja u seksualne odnose, preko posledica po normalno seksualno sazrevanje, povećane mogućnosti za nebezbedne seksualne odnose, sve do neprimerenog kontakta sa strancima i potencijalno opasnim osobama.
U studiji finansiranoj od strane nevladine organizacije, u kojoj je učestvovalo 15 mladića i 18 devojaka starosne dobi između 15 i 20 godina, naučnici sa Univerziteta u Melburnu saznali su da je praktično svaki tinejdžer imao barem jedno iskustvo sa “sextingom”, a neretko i mnogo više. Kako je objasnila Šeli Voker, glavni istraživač, neophodno je naučiti mlade kako da odgovore na izazove ovog fenomena.
“Naša studija pokazuje koliko je kompleksan fenomen sextinga i kako se brzo menja. Potreban nam je duboki kontinuirani dijalog, kako bismo sprečili negativne posledice ove pojave na mlade ljude”, izjavila je ona.
Studija se posebno osvrnula na glavne izazove kod dečaka i devojčica pojedinačno. Kod mladića, kojima moderno društvo nameće ulogu zavodnika i alfa-mužjaka, primećeno je da svoju muškost dovode u pitanje ako ne učestvuju u “sextingu”. S druge strane, prosečna devojka najčešće trpi pritisak od svog dečka, ali i od potpunih stranaca, da se uključi “u igru” i uzvrati na primljeni neprimereni sadržaj, najčešće u obliku teksta i fotografija.
Istraživanje je pokazalo da mlade žene neretko i očekuju da budu uvučene u ovaj vid komunikacije, kao da to smatraju nekom obavezom, proisteklom iz procesa odrastanja. Jedan šesnaestogodišnjak, učesnik u studiji, izjavio je da “sexting” za njega predstavlja veliki problem, koji niko ne shvata ozbiljno.
novi komentari