Genetska predispozicija za bolesti srca kakvu, primera radi, ima gotovo svaki peti čovek poreklom iz Evrope, može se „premostiti“ zdravom ishranom baziranoj na sirovom voću i povrću, otkrili su naučnici.
Nije tajna da zdrava ishrana ima čitav niz pozitivnih efekata na zdravlje, ali do sada nije bilo saznanja da čak može neutralisati dejstvo loših gena. Motreći na zdravstveno stanje više od 27 hiljada ljudi iz Evrope, ponajviše iz Finske, ali i iz Kine, Latinske Amerike i drugih delova sveta, američki i kandaski naučnici su utvrdili da je pet ili više porcija sirovog voća ili povrća dovoljno da se poništi rizik koji nosi genetska predispozicija za bolesti srca.
Smatra se da svaki peti čovek koji nosi genetsko nasleđe iz Evrope, ima spornu varijantu gena 9p21 na 9. hromozomu, koji je povezan sa povećanim rizikom od bolesti srca (angina pektoris, srčani infarkt i sl).
Rezultati sveobuhvatne studije objavljene u stručnom časopisu Plos Medicine, pokazali su da ljudi koji nose rizični gen, ali se pritom zdravo hrane i unose veće količine svežeg voća i povrća, imaju praktično isti rizik od srčanih bolesti kao i ljudi koji nemaju lošu genetsku predispoziciju.
„Naša saznanja podržavaju preporuke o konzumaciji više od pet porcija voća i povrća dnevno, kako bi se doprinelo opštem zdravlju“, objasnila je Prof. Sonja Anand sa Univerziteta McMaster, koautor studije. Ona napominje da će timu koji je radio na studiji trebati još vremena da bi saznali kako tačno ishrana može ima ovakav efekat na gene.
„Ovo znači da se na našu porodičnu istoriju i genetske rizike može uticati. Bez obzira na to što ne možemo da promenimo našu genetiku, izgleda da možemo da utičemo na efekte gena, način na koji se oni manifestuju u životu. To je veoma uzbudljivo“, dodala je Anandova.
Domaći stručnjaci kažu da je ovo samo još jedan dokaz koliko je bitno raširiti opštu svest o važnosti zdrave ishrane. „Sezonsko voće i povrće je dostupno, relativno jeftino, brzo se priprema i veoma je ukusno. Ljudi to treba da iskoriste, jer će tako dobiti više energije, imaće bolju liniju i, što je najvažnije, mnogo će smanjiti rizik od kardiovaskularnih, malignih i drugih oboljenja“, preporučuje je dr Tamara Stojmenović iz Centra sportske medicine „Vita Maksima“.
novi komentari