7 faktora rizika za nastanak diskus hernije

U većini medicinskih centara u Srbiji, operacija lumbalne diskus hernije najčešća je neurohirurška operacija. To govori da moramo preventivno delovati, razumeti najčešće faktore rizika za nastanak lumbalne diskus hernije.

Faktore rizika moramo prepoznati i izbegavati, kada je to moguće. Ipak, treba znati da postoje faktori rizika na koje možemo i oni na koje ne možemo da utičemo.

Lumbalna (leđna) diskus hernija je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom (donjem) delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i odgovarajućih posledica. Ovo stanje je jedan od češćih uzroka bolova u leđima i nozi. Njegova zastupljenost u ukupnoj populaciji iznosi od 1 do 3 procenta.

Faktori rizika na koje možemo da utičemo:

1. Poslovi ili aktivnosti koje podrazumevaju duže sedenje, dizanje težeg tereta, teži fizički rad, savijanje i uvrtanje tela, izlaganje potresima i vibracijama.

Opterećenje lumbalnog (slabinskog) dela kičme najmanje je u ležećem, veće u stojećem, još veće u sedećem, a najveće u pognutom (povijenom) položaju tela. Zbog toga je neophodno izbegavati, tj. dozirati poslove koji dovode do povećanog opterećenja kičme. Naročito treba obratiti pažnju na to da se težak teret nikada ne podiže iz pognutog ili “uvrnutog” položaja tela, već uvek iz pravilnog čučnja.

2. Nepravilno vežbanje (bavljenje sportskim aktivnostima)

Isuviše intenzivni i naporni treninzi u dužem vremenskom periodu dovode do povećanog opterećenja kičme i učestalih mikrotrauma na kičmenom stubu. Tako se ubrzavaju degenerativne i druge promene na kičmi, što doprinosi nastanku diskus hernije. Posebno opasan može biti neumeren intenzitet fizičke aktivnosti nakon duže pauze od treninga, npr. nakon oporavka od povrede ili bolesti.

3. Pušenje

Toksični sastojci duvanskog dima smanjuju sposobnost diskusa da absorbuje (upija) hranljive materije iz krvi. To doprinosi bržoj degeneraciji (propadanju) diskusa. Osim toga, nikotin povećava osetljivost na bol.

4. Prekomerna težina

Prekomerna telesna težina, posebno u predelu stomaka, dovodi do povećanog opterećenja slabinskog dela kičmenog stuba. Kod čoveka sa velikim stomakom, razvija se, naime, tendencija savijanja prema napred. Tako se povećava mogućnost nastanka diskus hernije.

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo:

1. Dob

Lumbalna diskus hernija je najčešća u četvrtoj i petoj deceniji života, kad se stvara “optimalan” odnos između degenerativnih promena i “kvaliteta” (konzistencije) diskusa. Naime, u tom dobu degenerativne promene mogu da oslabe spoljašnji, fibrozni deo (kapsulu) diskusa. S druge strane, unutrašnji deo (jedro) još ostaje želatinozan i masivan u toj meri da, pod odgovarajućim pritiskom, probije oslabljeni fibrozni omotač i “iscuri” iz svog ležišta. U starijem dobu, šestoj i sedmoj deceniji života, degeneracija zahvata i jedro, koje se “smežurava” i očvršćava, pa se tako smanjuje mogućnost nastanka diskus hernije.

2. Pol

Prema većini istraživanja, lumbalna diskus hernija duplo je češća kod muškaraca, nego kod žena.

3. Ranije povrede leđa, diskus hernija ili operacija kičme

Osobe koje su imale povrede leđa, posebno teže, sklonije su nastanku diskus hernije. Takođe, čovek koji je i ranije imao problema sa diskus hernijom ili je već jednom operisan, ima veću mogućnost za nastanak nove. Naime, kod diskus hernije ili operacije diskusa u jednom nivou, susedni diskus trpi veće opterećenje, što povećava njegovu sklonost ka hernijaciji (izletanju iz svog ležišta u međupršljenskom prostoru).

Operacija diskus hernije

Iako je ponekad praktično jedina solucija za potpuni oporavak, operacija diskus hernije izaziva veliki strah kod pacijenata (kao i svaka hirurška intervencija na kičmenom stubu). Treba, pak, znati da se danas radi o sasvim rutinskoj operaciji.