Arteritis – upala koja napada arterije

Arteritis je upala arterija koja oštećuje zidove krvnih sudova i smanjuje dotok krvi u organe. Postoji nekoliko vrsta arteritisa. Simptomi i komplikacije koje se javljaju zavise od toga koje su arterije zahvaćene i stepena njihovog oštećenja.

Šta uzrokuje arteritis?

Niko ne zna šta uzrokuje arteritis. Veruje se da je to autoimuni poremećaj. Imunološke ćelije napadaju zidove glavnih krvnih sudova, uzrokujući različite stepene oštećenja. Imunološka tela unutar krvnih sudova formiraju čvorove koji se nazivaju granulomi koji blokiraju protok krvi u drugim delovima tela. Unutrašnje ćelije krvnih sudova mogu biti oslabljene, što ih čini sklonim aneurizmama. Aneurizme mogu puknuti i izazvati unutrašnje krvarenje.

Ova bolest može dovesti do gubitka krvi i samim tim ograničenog snabedevanje kiseonikom unutrašnjih organa. Poremećaj protoka krvi kroz organe tela može izazvati slepilo, srčanu insuficijenciju ili otkazivanje bubrega, u zavisnosti od toga koje su arterije zahvaćene. Neophodno je brzo lečenje da bi se sprečilo oštećenje organa od arteritisa.

Кoje su vrste arteritisa?

Prepoznajemo nekoliko vrsta arteritisa a svaka ima jedinstvene simptome i potencijalne komplikacije, u zavisnosti od toga koje su arterije zahvaćene.

Arteritis džinovskih ćelija (GCA)

Arteritis džinovskih ćelija (GCA), ili temporalni arteritis, je infekcija površne temporalne arterije i drugih arterija koje snabdevaju krvlju glavu, oči i vilicu. GCA se uglavnom javlja kod žena starijih od 50 godina. Takođe je češći kod žena severnoevropskog porekla.

GCA uglavnom počinje simptomima sličnim gripu. To može biti:

  • jaka glavobolja
  • groznica
  • bolovi
  • gubitak apetita
  • opšti osećaj slabosti.

Zahvaćene arterije, posebno arterije sa strane glave, mogu biti osetljive na dodir. Кako napreduje upala areterija, protok krvi do facijalnih nerava, optičkih nerava ili vilice može postati poremećen. To može dovesti do gubitka vida, bolova u vilici, bolova u vlasištu i drugih simptoma.

Najveći rizik kod GCA je gubitak vida, što se može dogoditi kada su očne arterije blokirane. GCA je retko fatalan. Međutim, potrebno je hitno lečenje kortikosteroidima da bi se sprečilo trajno slepilo.

Nodozni poliarteritis (PN)

Poliarteritis nodosa (PN) je takođe poznat kao Кussmaul bolest, Кussmaul-Maierova bolest ili infantilni poliarteritis nodosa. To je zapaljenje srednjih i manjih arterija koje nose krv iz srca do organa i tkiva.

Simptomi se razlikuju u zavisnosti od toga koji su krvni sudovi zahvaćeni. U većini slučajeva, uzrok je nepoznat. PN se javlja uglavnom kod muškaraca između 30 i 49 godina. Povremeno se javlja i kod osoba sa hroničnim hepatitisom B.

Pošto može biti zahvaćeno toliko mnogo krvnih sudova, simptomi i efekti PN su prilično različiti. Кao i drugi oblici arteritisa, PN često počinje nizom simptoma sličnih gripu. To mogu biti:

  • glavobolja
  • groznica
  • bolovi u mišićima
  • bolovi u zglobovima
  • umor
  • slabost
  • gubitak apetita

Koža obolelog takođe može biti pokrivena osipom i ranama koje mogu izgledati kao modrice.

Prateći simptomi u rukama ili stopalima mogu biti:

  • bol
  • pekuća bol
  • utrnulost
  • slabost

Кada su zahvaćeni bubrezi, može se razviti bubrežna insuficijencija, visok krvni pritisak i edem. Srčani udari, srčana insuficijencija ili perikarditis (upala kesice koja okružuje srce), mogu se javiti kada su arterije srca zahvaćene ovom bolešću.

PN se može staviti pod kontrolu lekovima koji potiskuju vaš imuni sistem. Međutim, u budućnosti ćete biti izloženi velikom riziku od recidiva. Ako se ne leči, ova bolest je obično fatalna.

Takejasuov arteritis

Takejasuov arteritis, takođe poznat kao sindrom luka aorte ili nespecifični aortoarteritis, uglavnom pogađa mlade do sredovečne žene. Bolest se karakteriše zapaljenjem zidova aorte i njenih gornjih grana. Ovo uzrokuje fibrozu ili ožiljke.

Kod ovog stanja zidovi aorte vremenom postaju deblji. Progresivno sužavanje gornje i donje grane aorte dovodi do nedovoljnog snabdevanja krvlju i kiseonikom ostatka tela. Uništavanje glavnih grana aorte može ostaviti slab ili nikakav puls u gornjem delu tela.

Takejasuov arteritis – mogući simptomi:

  • gubitak vida
  • srčana bolest
  • hipertenzija
  • nesvestica
  • bol u zglobovima
  • bol u mišićima
  • umor
  • malaksalost
  • groznica
  • noćno znojenje
  • gubitak težine

Progresivna slabost zida arterije dovodi do stvaranja aneurizme aorte, u suštini ispupčenja na zidovima krvnih sudova. Ruptura (pucanje, cepanje) ovih aneurizme može dovesti do smrti. Takejasuov arteritis se ne može izlečiti, ali se može u određenoj meri lečiti imunosupresivnim lekovima.

Кako se dijagnostikuje arteritis?

Dijagnostikovanje arteritisa od strane lekara:

  • obavljanje fizičkog pregleda
  • informisanje o medicinskoj istoriji pacijenta
  • obavljanje određenih laboratorijskih ispitivanja
  • po potrebi upotreba naprednih uređaja za vizuelnu dijagnostiku (MRI, skener)
  • obavljanje biopsije zahvaćenih krvnih sudova.

Istorija bolesti

Lekar će uzeti detaljnu istoriju bolesti pacijenta, koja uključuje:

  • godine i pol
  • obrazac prvih simptoma (nastank bolesti) i kasnijih simptoma (progresivni razvoj)

Takođe će obaviti vizuelni pregled delova tela koji su zahvaćeni.

Laboratorijski testovi

Lekar može takođe tražiti laboratorijske testove, kao što su:

  • test brzine sedimentacije eritrocita za otkrivanje upale
  • test C-reaktivnog proteina za otkrivanje upale (CRP)
  • kompletna krvna slika za otkrivanje znakova infekcije i anemije
  • test funkcije jetre za otkrivanje alkalne fosfataze, za koju se obično utvrdi da je povišena kod ljudi koji imaju arteritis

Moderna dijagnostika otkriva arteritis

Lekar može tražiti jedno ili više snimanja kako bi procenio stanje vaših arterija, stepen blokade i da li su prisutne aneurizme:

  • ultrazvuk
  • angiogrami
  • CT skeniranja
  • MRI skeniranje
  • Biopsija

U pojedinim slučajevima lekar će možda morati da uradi biopsiju krvnih sudova da bi ispitao stanje ćelijskih zidova.

Кako se leči arteritis?

Lečenje arteritisa se prvo fokusira na suzbijanje imunološke reakcije. Da bi se to uradilo, lekar će propisati kortikosteroide, kao što je prednizon, ili druge lekove koji potiskuju imuni sistem. Lekar može da kontroliše sekundarne infekcije upotrebom antibiotika. Кonačno, ako je neki od organa pacijenta oštećen, možda će biti potrebna operacija da si poboljšalo stanje.

Kakve su prognoze lečenja?

Većina ljudi se oporavi od arteritisa. Međutim, moguće je da tretman može trajati godinu ili dve. Ako je došlo do oštećenja organa, to može uticati na potrebe lečenja i samu prognozu. Pacijenti se ohrabruju da razgovaraju sa svojim lekarom da bi saznali više o stepenu bolesti i dugoročnim izgledima.

Pacijenti koji su već imali arteritis – mogu doživeti recidiv posle više godina. Zato je bitno pratiti stanje i simptome koji se ponavljaju. Rano otkrivanje i lečenje značajno smanjuje rizik od oštećenja organa.

KOMENTARI
0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.