Gestacijski dijabetes može dovesti do dijabetesa tipa 2, ali to se može sprečiti

Nedavna studija sugeriše da osobe koje su imale gestacijski dijabetes mogu da smanje rizik od dijabetesa tipa 2 uz zdrav način života.

Gestacijski dijabetes – ukratko

• Gestacijski dijabetes je dijabetes koji se razvija tokom trudnoće.
• Žene kojima je dijagnostikovan gestacijski dijabetes imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.
• Nedavna studija pokazuje da je za žene koje su imale gestacijski dijabetes, usvajanje određenih načina života povezano sa 90% smanjenim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
• Rezultati su bili isti čak i među ženama koje su bile gojazne ili su imale veći genetski rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Trudnoća je zaista drugo stanje organizma

Trudnoća sa sobom može doneti niz jedinstvenih izazova i zdravstvenih problema.

Trudnice i njihovi fetusi zahtevaju različite oblike praćenja tokom trudnoće kako bi se obezbedila zdrava trudnoća i porođaj.

Jedno stanje za koje se žene prate je gestacijski dijabetes, tip dijabetesa koji se razvija tokom trudnoće. Žene koje imaju gestacijski dijabetes imaju veću verovatnoću da će kasnije u životu razviti dijabetes tipa 2.

Nedavna studija proučavali faktore rizika za dijabetes tipa 2 koji se mogu promeniti kod žena sa istorijom gestacionog dijabetesa.

Istraživači su otkrili da se rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 smanjio kod žena koje su usvojile određene prakse zdravog načina života.

Ova procena rizika važila je čak i među ženama koje su bile gojazne ili su imale veći genetski rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Rizik od gestacionog dijabetesa i dijabetesa tipa 2

Gestacijski dijabetes je dijabetes koji se eksplicitno razvija tokom trudnoće. Gestacijski dijabetes može biti uzrokovan postojećom insulinskom rezistencijom i povećanom insulinskom rezistencijom koja je povezana sa hormonskim promenama i povećanjem masti tokom trudnoće.

6-9% žena će razviti gestacijski dijabetes tokom trudnoće. Lekari mogu preporučiti testiranje na gestacijski dijabetes oko šestog meseca trudnoće, jer je tada najverovatnije da će se razviti gestacijski dijabetes.

Nakon završetka trudnoće, nivoi šećera u krvi se obično vraćaju u zdrav raspon. Međutim, za one koje su imale gestacijski dijabetes, postoji veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.

Naučnici su došli do saznanja da istorija gestacionog dijabetesa predviđa povećan rizik od razvoja tipa 2 dijabetes, metabolički sindrom, kardiovaskularne bolesti (КVB), pa čak i dijabetes tipa 1.

Prema tome, osobe koje su imale gestacijski dijabetes treba da zakažu redovne kontrole kod svog lekara kako bi otkrili razvoj dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih stanja.

Dr Кej Lovig, endokrinolog je to objasnio na sledeći način:

„Gestacijski dijabetes je dijabetes koji se javlja tokom trudnoće. Tokom trudnoće, hormoni koje proizvodi placenta dovode do insulinske rezistencije kod svih.

Insulinska rezistencija znači da vaše telo ne reaguje tako efikasno na insulin koji proizvodite da bi imali normalan šećer u krvi… Ljudi koji razviju gestacijski dijabetes imaju povećanu insulinsku rezistenciju u poređenju sa nekim ko ne razvije gestacijski dijabetes.

Stoga, oni koji imaju gestacijski dijabetes imaju veći životni rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, koji je takođe rezultat insulinske rezistencije.“

Istraživači još uvek traže kako da na najbolji način smanje rizik od dijabetesa tipa 2 kod onih žena koje su imale gestacijski dijabetes.

Gestacijski dijabetes i faktori rizika koji se mogu promeniti

Ova posebna studija je razmatrala pet promenljivih faktora rizika među ženama koje su imale istoriju gestacionog dijabetesa. Zajedničko im je bilo da:

1. nemaju prekomernu težinu ili gojaznost
2. jedu visokokvalitetnu ishranu
3. redovno vežbaju
4. konzumiraju umerene količine alkohola
5. ne puše

Studija je obuhvatila preko 4.000 učesnica iz Studije zdravlja medicinskih sestara II. Istraživači su pratili učesnike u proseku skoro 28 godina. Tokom ovog vremenskog okvira praćenja, 924 učesnika razvilo je dijabetes tipa 2.

Oni su otkrili da učesnice sa optimalnim nivoima u svih pet kategorija imaju preko 90% manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Otkrili su da je „svaki dodatni optimalni faktor koji se može modifikovati bio povezan sa postepeno nižim rizikom od dijabetesa tipa 2“.

Povezanost rizika je bila ista, čak i među ženama koje su imale prekomernu težinu ili gojaznost ili su imale veći genetski rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Šeri Roberts, registrovani dijetetičar nutricionista je izjavila o ovoj studiji:

„Osećam da je studija bila dobro obavljena i temeljna jer je pratila medicinske sestre koje su imale gestacijski dijabetes skoro 28 godina. Razmatrali su faktore rizika koji se mogu promeniti kao što su nedostatak težine ili gojaznost, visokokvalitetna ishrana, redovna vežba, umerena konzumacija alkohola i nepušenje. Ukupni rezultati pokazuju da žene koje su uspele da održe optimalne nivoe modifikacija imaju manji rizik od razvoja dijabetesa.

Кliničke implikacije za ovu studiju pružaju dodatnu podršku važnosti održavanja zdravih navika u cilju prevencije dijabetesa tipa 2. Takođe pokazuje koliko je važno ponuditi programe prevencije i podršku onima koji pokušavaju da spreče dijabetes tipa 2.“

Imitacije i nastavak istraživanja

Studija je imala neka ograničenja. Na primer, to je bila opservaciona studija, tako da rezultati ne mogu da utvrde uzrok. Istraživači su se oslanjali na samoprijavljivanje učesnika, povećavajući određeni rizik od greške.

Autori su isključili učesnike koji nisu belci za koje je verovatno da su uglavnom bili evropskog porekla, što može ograničiti koliko su podaci primenljivi na druge etničke grupe. To takođe ukazuje na potrebu za raznovrsnijim kohortama za longitudinalne studije u budućnosti.

Studija je takođe posebno razmatrala fizičku aktivnost zasnovanu na aktivnostima u slobodno vreme. Istraživači napominju da bi dalji podaci mogli da pogledaju kako bi se druge fizičke aktivnosti, kao što je radna aktivnost, mogle više istraživati u budućnosti.

Takođe nisu imali podatke o težini gestacionog dijabetesa učesnika ili njihovoj bazi za kontrolu šećera u krvi.

Кonačno, na osnovu metoda prikupljanja podataka i učesnika, puna korist od ovih izbora zdravog načina života može biti potcenjena. Sve u svemu, rezultati pokazuju važnost održavanja zdravog načina života, posebno među onima sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.

Roberts je naveo sledeće oblasti za nastavak istraživanja:

„Trebalo bi uraditi dodatna istraživanja za žene sa gestacijskim dijabetesom koje nemaju zdravstveno iskustvo i koje su deo opšte populacije. Slična istraživanja bi takođe trebalo da se urade na deci koja su rođena od majki sa gestacijskim dijabetesom.