Hipohondrija, ili anksioznost zbog zdravlja (strah od bolesti), je stanje u kojem osoba postaje preokupirana mislima da ima ozbiljnu bolest, uprkos odsustvu medicinskih dokaza koji bi potvrdili takva uverenja.
Reč „hipohondrija“ potiče od grčke reči hypochondrium, koja se odnosi na područje ispod rebara, gde su smešteni jetra i slezina, za koje se nekada verovalo da su povezani sa anksioznošću.
Osobe sa hipohondrijom često pogrešno tumače normalne telesne senzacije ili manje simptome kao znakove teških bolesti, poput tumačenja blage glavobolje kao simptoma ozbiljnog stanja. Ovo stanje može ozbiljno narušiti kvalitet života, kako same osobe, tako i njenih najbližih.
Uzroci hipohondrije
Različiti faktori mogu doprineti razvoju hipohondrije:
- Genetska predispozicija: Anksioznost i hipohondrija mogu imati genetsku komponentu, pa su osobe sa porodičnom istorijom anksioznih poremećaja u većem riziku.
- Stresni životni događaji: Traumatični događaji, poput smrti bliske osobe ili ozbiljne bolesti u porodici, mogu pokrenuti razvoj hipohondrije.
- Prekomerno istraživanje simptoma: Često pretraživanje zdravstvenih informacija na internetu (poznato kao „dr Google“) može pojačati osećaj anksioznosti i stvoriti uverenje da osoba boluje od ozbiljne bolesti.
Hipohondrija sa sobom nosi i određene rizike
Najnovija istraživanja sprovedena u Švedskoj otkrivaju neverovatne rezultate – hipohondri, odnosno osobe koje neprestano traže medicinsku pomoć zbog svojih zdravstvenih briga, suočavaju se s većim rizikom od kraćeg životnog veka. Ova istraživanja sugerišu da konstantni stres i anksioznost mogu imati ozbiljne posledice po opšte zdravlje, povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih problema.
Diferencijacija hipohondrije i somatizacije
Važno je razlikovati hipohondriju od somatizacije – stanja u kojem se psihološki stres manifestuje kroz fizičke simptome. Dok hipohondrija uključuje strah od bolesti bez prisustva ozbiljnih fizičkih simptoma, somatizacija podrazumeva stvarne telesne simptome koji su posledica emocionalnog stresa. Obe pojave mogu značajno uticati na kvalitet života, ali zahtevaju različite pristupe u lečenju.
Hipohondrija i društvene mreže
Društvene mreže mogu pojačati simptome hipohondrije. Pristup nefiltriranim informacijama o zdravlju i bolesti, kao i stalno izlaganje pričama o teškim bolestima, može dodatno povećati anksioznost kod osoba sklonih hipohondriji.
Digitalna detoksikacija ili ograničavanje vremena provedenog na društvenim mrežama može biti koristan korak ka smanjenju ovog negativnog uticaja.
Uloga prijatelja i porodice
Podrška prijatelja i porodice je ključna za osobe koje pate od hipohondrije. Razumevanje i empatija, bez osuđivanja, mogu pomoći osobi da se oseća manje izolovanom u svojim strahovima. Učestvovanje u razgovorima koji umiruju i fokusiraju se na pozitivne aspekte života može pomoći u smanjenju preterane brige o zdravlju.
Prirodni načini za ublažavanje simptoma hipohondrije
Postoji nekoliko prirodnih načina koji mogu pomoći u smanjenju simptoma hipohondrije:
- Vežbanje: Redovna fizička aktivnost pomaže u smanjenju stresa i anksioznosti, što može ublažiti simptome hipohondrije.
- Meditacija i tehnike disanja: Meditacija, duboko disanje, i tehnike opuštanja pomažu u smanjenju anksioznosti i vraćanju fokusa na sadašnji trenutak.
- Biljni čajevi: Čajevi od kamilice, lavande ili valerijane mogu pomoći u opuštanju i smanjenju napetosti.
Uloga lekara i terapeuta
Ako osećate da vas strah od bolesti preplavljuje i ometa svakodnevni život, važno je potražiti pomoć. Lekar može obaviti fizički pregled kako bi isključio moguće bolesti i uputiti vas na psihoterapiju. Terapeuti, posebno oni specijalizovani za kognitivno-bihevioralnu terapiju (KBT), mogu pomoći u promeni negativnih obrazaca razmišljanja i ponašanja koji održavaju hipohondriju.
Kada posetiti stručnjaka?
Hipohondrija može biti ozbiljan poremećaj koji zahteva profesionalnu pomoć. Ako simptomi traju duže vreme, uzrokuju značajnu patnju ili ometaju svakodnevni život, važno je posetiti stručnjaka. Terapeut ili psihijatar može pomoći u upravljanju ovim poremećajem kroz terapiju ili, u nekim slučajevima, lekove.
Hipohondrija se može prevenirati
Prevencija hipohondrije može uključivati različite strategije, kao što su:
- Ograničavanje istraživanja simptoma na internetu: Postavljanje jasnih granica kada i koliko često tražite informacije o zdravlju može pomoći u smanjenju anksioznosti.
- Razvijanje zdravih navika: Redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, i adekvatan san mogu pomoći u održavanju opšteg zdravlja i smanjenju sklonosti ka preteranoj brizi o zdravlju.
- Izgradnja emocionalne otpornosti: Rad na emocionalnoj otpornosti kroz tehnike upravljanja stresom, kao i održavanje socijalnih kontakata, može smanjiti rizik od razvoja hipohondrije.
Zaključak
Hipohondrija je složeno stanje koje može ozbiljno uticati na kvalitet života, ali je moguće naučiti kako se nositi s njom. Razumevanje uzroka, primena prirodnih metoda za smanjenje anksioznosti, uloga prijatelja i porodice, i potražnja stručne pomoći mogu pomoći u vraćanju kontrole nad životom i smanjenju preterane brige o zdravlju.
Sin mi ima 17 god. Imali smo smrtni slucaj u porodici,njemu drage osobe,od tada on se dosta promenio.
Ima vrtoglavice svakodnevno i strah od bolesti.Inace je jako plasljiv.Ne izlazi napolje ne krece se i slabije jede. Kaze da nece da izlazi napolje plasi se vrtoglavicei da nema snage.
Ne zeli da poseti doktora i ako ga svakodnevno ubedjujem.
Sedi u kuci i samo o tome razmislja.
Unapred hvala na odgovoru
Poštovana,
Žao mi je zbog gubitka i problema koje vaš sin trenutno prolazi. Na osnovu simptoma koje opisujete, kao što su vrtoglavice, strah od bolesti i izbegavanje izlazaka, moguće je da je vaš sin razvio anksioznost ili tugu povezanu sa gubitkom drage osobe. Ovi simptomi su česti u takvim situacijama, ali je važno da potraži stručnu pomoć kako bi se njegovo stanje poboljšalo. Razgovarajte s njim nežno, objasnite da razgovor sa psihologom ili psihijatrom može pomoći, čak i ako mu sada to izgleda teško.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.