Osteoporoza je progresivno oboljenje koje slabi kosti, povećavajući rizik od preloma, posebno kod starijih osoba.
Prevencija i usporavanje napredovanja osteoporoze je izuzetno važno, budući da ovo stanje često ostaje neprimećeno sve dok ne dođe do prvog preloma ili povrede.
Pravilna ishrana, fizička aktivnost i usvajanje zdravih životnih navika mogu značajno doprineti očuvanju koštane mase.
Pored toga, medicinski tretmani i suplementacija igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika i održavanju kvaliteta života.
U ovom članku podelićemo efiksne načine da se pojava i napredovanje osteoporoze odloži ili uspori.
Šta je osteoporoza i kada se javlja?
Osteoporoza je hronično oboljenje kostiju koje karakteriše smanjenje gustine i kvaliteta koštanog tkiva, što kosti čini slabijim i podložnijim lomovima.
U pitanju je progresivno stanje, koje vremenom napreduje, a često ne izaziva značajne simptome sve dok ne dođe do preloma, najčešće kuka, kičme ili zgloba.
Osteoporoza se najčešće javlja kod starijih osoba, posebno kod žena nakon menopauze, zbog smanjenja nivoa estrogena, hormona koji igra ključnu ulogu u očuvanju gustine kostiju.
Kod muškaraca se obično javlja kasnije u životu, ali može nastupiti i ranije usled genetskih predispozicija, dugotrajne upotrebe određenih lekova ili zdravstvenih stanja kao što su hormonalni poremećaji ili hronične bolesti.
Iako je osteoporoza češća kod starije populacije, može se javiti i kod mlađih osoba usled nedovoljnog unosa kalcijuma i vitamina D, nedovoljno fizičke neaktivnosti, pušenja ili drugih faktora rizika.
Rana dijagnoza, prevencija i preduzimanje koraka u cilju usporavanja napretka bolesti su ključni za očuvanje kvaliteta života.
Dva osnovna vida prevencije i usporavanja nepredovanja osteoporoze su adekvatna ishrana i fizička aktivnost, no i drugi faktori mogu doprineti razvoju i napretku bolesti.
Srećom, na većinu faktora se može u značajnoj meri uticati, o čemu govorimo u nastavku ovog članka.
Ishrana i zdravlje kostiju
Pravilna ishrana jedan od nemerljivog značaja za očuvanje opšteg zdravlja, pa ne treba da čudi da igra izuzetno važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju i usporavanju napredovanja osteoporoze.
Hrana bogata kalcijumom, vitaminom D, magnezijumom i drugim esencijalnim nutrijentima doprinosi očuvanju gustine kostiju i smanjenju rizika od preloma.
Kalcijum je osnovni mineral za izgradnju i održavanje jakih kostiju, i ujedno najzastupljeniji mineral u telu, učestvujući čak 99% u strukturi kostiju i zuba.
Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma i njegovu pravilnu upotrebu u organizmu.
Organizam može proizvesti vitamin D kada je značajna površina kože izložena sunčevoj svetlosti.
Za mnoge ljude ovo može biti izazovno. Nedovoljno izlaganje suncu, taman ten, gojaznost, lokacija i doba godine u velikoj meri mogu da negativno utiču na sposobnost tela da proizvede potrebne količine.
Sa druge strane, vitamin D koji se nalazi u masna riba, pečurkama ili obogaćenim namirnicama često ne zadovoljava dnevne potrebe.
Magnezijum, vitamin K i proteini takođe doprinose zdravlju kostiju.
Mahunarke, orašasti plodovi, semenke, integralne žitarice i zeleno lisnato povrće odlični su izvori ovih nutrijenata, što ih neophodnim delom svakodnevne ishrane.
Fizička aktivnost i jačanje kostiju
Kao što je ranije pomenuto, fizička aktivnost predstavlja jedan od stubova za održavanje gustine kostiju i jačanje koštanog tkiva.
Najefikasniji način kako povećati gustinu kostiju je redovan trening snage, koji podstiče jačanje koštanog tkiva i povećava otpornost kostiju na prelome.
Vežbe sa operećenjem mogu podrazumevati redovan trening snage sa tegovima, trakama za vežbanje ili sopstvenom težinom.
Čak i malo opterećenje može napraviti značajnu razliku i u velikoj meri smanjiti rizik od fraktura i povreda.
Pored toga, i sve druge fizičke aktivnosti i kretanje, uključujući hodanje, trčanje, hod uz stepenice, ples, plivanje ili vožnju bicikla, mogu dovesti do jačanja kostiju donjeg dela tela.
Vežbe za ravnotežu i fleksibilnost, kao što je joga, može smanjiti rizik od padova, koji su glavni uzrok preloma kod osoba sa osteoporozom.
Ove aktivnosti takođe poboljšavaju koordinaciju i stabilnost, čime dodatno doprinose smanjenju rizika od povreda.
Druge životne navike
Pored ishrane i fizičke aktivnosti, kao osnovnih vidova ocuvanja zdravlja kostiju, usvajanje drugih zdravih životnih navika može biti od značajne koristi.
Prestanak pušenja jedan je od najvažnijih koraka, budući da nikotin negativno utiče na gustinu kostiju i smanjuje njihovu sposobnost obnove.
Smanjenje ili potpuno izbegavanje unosa alkohola takođe je veoma važno.
Prekomerno konzumiranje alkohola smanjuje apsorpciju kalcijuma i negativno utiče na koštano tkivo.
Održavanjem zdrave telesne težine smanjeuje se pritisak na kosti. Ipak, treba imati u vidu da preniska telesna težina može povećati rizik od gubitka koštane mase.
Na kraju, redovan san i upravljanje stresom pozitivno utiču na celokupno zdravlje, uključujući regeneraciju i održavanje kostiju.
Medicinski tretmani i suplementacija
Medicinski tretmani i suplementacija često su neophodni za usporavanje napredovanja osteoporoze, posebno kod osoba s povećanim rizikom ili već dijagnostikovanim gubitkom koštane mase.
Lekovi koji usporavaju razgradnju kostiju, poput bisfosfonata, koriste se za smanjenje rizika od preloma.
U određenim slučajevima mogu se koristiti i lekovi koji podstiču stvaranje novog koštanog tkiva, kao što je teriparatid.
Ovi lekovi se koriste isključivo kada su prepisani od strane lekara.
Pored toga, najčešće korišćeni suplementi uključuju vitarmin D i vitamin K, kao i kalcijum, naročito kod osoba koje ne unose dovoljno ovih nutrijenata kroz ishranu.
Ipak, dodatke ishrani trebalo bi koristiti isključivo po preporuci lekara i po utvrđenom nedostatku.
Prekomeran unos vitamina i minerala kroz suplemente može dovesti do neželjenih efekata.
Zaključak
Osteoporoza je stanje koje karakteriše gubitak koštane mase i koje napreduje vremenom, zbog čega je važno preduzeti korake koji će ovaj proces usporiti.
Rizik od preloma i uticaj na kvalitet života kao posledica osteoporoze može se smanjiti kombinacijom pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, uz obezbeđivanje adekvatnog unosa kalcijuma, kao i vitamina D i K.
novi komentari