Lorazepam je benzodiazepinski lek koji se koristi za lečenje anksioznosti, nesanice i kao preoperativni sedativ. Deluje umirujuće povećavanjem aktivnosti GABA neurotransmitera u mozgu. Ovaj lek može izazvati zavisnost, pa se koristi isključivo pod nadzorom lekara.
Pravilna upotreba i informisanje o neželjenim efektima ključni su za sigurnu primenu ovog leka.
Za šta se koristi Lorazepam?
Lorazepam je indiciran za:
- Lečenje anksioznosti: Kratkotrajno ublažavanje simptoma anksioznih poremećaja i anksioznosti povezane sa depresijom.
- Preoperativni sedativ: Ovaj lek se koristi kao premedikacija pre hirurških procedura, smanjujući anksioznost i omogućavajući opuštanje.
- Lečenje nesanice izazvane anksioznošću: Često se koristi za ublažavanje problema sa spavanjem uzrokovanih anksioznošću.
Lorazepam deluje relativno brzo, obično za 30 do 60 minuta nakon uzimanja, a njegovi efekti traju nekoliko sati.
Kako se uzima?
Lorazepam se uzima oralno, sa čašom vode, prema uputstvu lekara. Preporučene doze variraju zavisno od stanja koje se leči:
- Za anksioznost: Obično 2-3 mg dnevno, podeljeno u nekoliko doza, iako doze mogu biti i veće (do 10 mg).
- Za nesanicu: 1-2 mg pred spavanje.
- Preoperativna sedacija: 2-4 mg noć pre operacije i/ili 1-2 sata pre zahvata.
Trajanje terapije obično je kratko (2-4 nedelje) zbog rizika od zavisnosti. Prekid terapije treba da bude postepen, kako bi se izbegli simptomi povlačenja poput nesanice, anksioznosti, tremora, ili, u težim slučajevima, napada.
Mogući neželjeni efekti
Lorazepam može izazvati različite neželjene efekte, uključujući:
- Pospanost i umor: Ovo je jedan od najčešćih efekata, naročito u početku terapije.
- Vrtoglavica i slabost mišića: Moguća je promena u koordinaciji pokreta i problemi sa hodom.
- Promene raspoloženja: Kod nekih ljudi može izazvati depresiju, konfuziju ili razdražljivost.
Ozbiljniji neželjeni efekti mogu uključivati žuticu, tamnu mokraću, otežano disanje ili osip, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Simptomi predoziranja mogu biti konfuzija, slabost, spor puls ili disanje. U takvim slučajevima potrebno je hitno obratiti se lekaru.
Ko ne bi trebalo da koristi Lorazepam?
Lorazepam nije pogodan za:
- Decu mlađu od 12 godina.
- Trudnice i dojilje.
- Osobe sa glaukomom, teškim respiratornim bolestima, oboljenjima jetre ili bubrega.
- Ljude zavisne od alkohola ili droge, kao i one koji su alergični na benzodiazepine.
Tokom lečenja, savetuje se oprez pri upravljanju vozilima i mašinama, jer lek može izazvati pospanost i smanjenje koncentracije.
Interakcije sa drugim lekovima
Lorazepam može imati interakcije sa alkoholom i drugim depresivima centralnog nervnog sistema, što može povećati rizik od sedacije ili respiratorne depresije. Takođe, oprez je potreban kod upotrebe drugih lekova kao što su opioidi, antidepresivi ili antipsihotici, jer kombinacija može povećati sedativne efekte.
Zaključak
Lorazepam je efikasan lek za kontrolu anksioznosti, nesanice i kao preoperativni sedativ. Međutim, zbog rizika od zavisnosti, treba ga koristiti samo pod nadzorom lekara i u najkraćem mogućem vremenskom periodu.
Važno je pratiti sve uputstva lekara, redovno kontrolisati zdravstveno stanje i biti svestan mogućih neželjenih efekata.
Imam zakazanu kolonoskopiju . Da li smem da poijem lorazepam sat vremena pre zakazanog termina. Da li ce me to smiriti jer se mnogo plasim. Voleo bih da me to gotovo uspava. Ne znam od koliko mg . I da li je bolji lorazepam ili bensedin. Saznao sam da dr. Gastroenterolog ne praktikuje da daje sedaciju za opustanje i smitenje niti anesteziju. Mnogo se plasim i samo o tome mislim. – jos 7 dana. Molim vas , sta je vasa preporuka . Inace ne koristim sedative. Imam 72 god. Unapred hvala puno. S nestrpljenjem cekam odgovor. Pozdrav!
Poštovani,
Razumem vašu zabrinutost – kolonoskopija može izazvati nelagodu, ali dobra priprema i smirenost mogu značajno olakšati postupak.
Možete uzeti lorazepam jedan sat pre pregleda, jer je to blagi sedativ koji može pomoći u smanjenju anksioznosti. Doza od 0,5 do 1 mg obično je dovoljna za smirenje, posebno ako inače ne koristite sedative. Nemojte uzimati veću dozu bez saveta lekara, jer u kombinaciji sa godinama i potencijalnim zdravstvenim stanjima može izazvati jaču pospanost.
Što se tiče bensedina (diazepam), i on deluje na sličan način, ali se sporije razlaže. U vašem slučaju, lorazepam je bolji izbor jer ima brže i kraće delovanje, što je poželjno za ovakve procedure.
Napomena:
– Popijte tabletu sa malo vode.
– Ako imate hronične bolesti (poput srčanih problema) ili pijete druge lekove, konsultujte se sa lekarom pre uzimanja sedativa.
– U toku pregleda, slobodno recite lekaru da ste uzeli blagi sedativ.
Važno je da znate da kolonoskopija obično traje kratko, a većina nelagodnosti prođe brzo. Verujte timu koji će obaviti pregled – oni su tu da se pobrinu za vaše zdravlje i udobnost.
Verujem da će sve proteći u najboljem redu!
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Poila sam
Pet po 2 mg i ne smiruje
Me
Poštovana,
Uzimanje više tableta lorazepama nego što je propisano može biti opasno i zahteva medicinsku pomoć. Ako i dalje osećate anksioznost ili druge simptome, obratite se lekaru ili hitnoj pomoći. Nemojte uzimati dodatne doze na svoju ruku.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Da li dvogodišnje redovno uzimanje supplementa Melatonin active moze da izazove
Preterano znojenje i suvu kožu (svrab)
Poštovana,
Melatonin se uglavnom smatra bezbednim suplementom kada se koristi u preporučenim dozama, čak i tokom dužeg vremenskog perioda. Međutim, kao i kod svakog suplementa, mogu se javiti nuspojave, iako su one retke.
MOGUĆI EFEKTI
Znojenje: Preterano znojenje nije uobičajena nuspojava melatonina, ali može biti individualna reakcija. Hormonalne promene ili interakcije s drugim lekovima mogu doprineti ovom simptomu.
Suva koža i svrab: Takođe nije česta nuspojava melatonina, ali može biti posledica dehidratacije, promena u metabolizmu ili dodatnih faktora poput stresa, klime, ili ishrane.
PREPORUKE
– Razmislite o mogućim drugim uzrocima kao što su promena u hormonima, ishrani ili lekovima koje koristite.
– Povećajte unos vode kako biste smanjili dehidrataciju koja može doprineti suvoj koži.
– Posetite lekara ili dermatologa ako se simptomi nastave, kako bi se isključili drugi uzroci.
Ako smatrate da su simptomi povezani s melatoninom, pokušajte ga privremeno obustaviti i pratite promene. Postoje i alternativni načini za regulaciju sna koje možete razmotriti sa lekarom.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.