Mikroplastika, koja se već može naći u plućima, jetri, krvi i srcu, sada je pronađena i u ljudskom mozgu – rezultati su najnovijeg istraživanja. Ovo otkriće otvara brojna pitanja o njenom uticaju na zdravlje i načinima kako se ljudi mogu zaštititi.
Šta su mikroplastika i kakve su njene posledice po zdravlje?
Mikroplastika su sitne čestice plastike manje od 5 mm, koje nastaju razgradnjom plastičnih materijala. One ne mogu da se razgrade biološkim putem, već ulaze u organizam putem hrane, vazduha i preko kože.
Smatra se da plastični proizvodi sadrže više od 16.000 hemikalija, od kojih je četvrtina potencijalno štetna za zdravlje i životnu sredinu. Mikroplastika i nanoplastika povezuju se sa:
- povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti,
- upalom placente i prevremenim porođajem,
- smanjenom plodnošću kod muškaraca,
- hormonskim poremećajima i ubrzanjem širenja ćelija raka.
Takođe, postoje dokazi da mikroplastika može doprineti razvoju otpornosti na antibiotike i pospešiti alergije na hranu.
Mikroplastika u mozgu
Istraživači iz Brazila, predvođeni dr Tajis Maud, analizirali su tkivo kod 15 preminulih osoba starosti od 33 do 100 godina. Mikroplastika je pronađena u 8 uzoraka, uključujući i kod jednog stogodišnjaka. Najčešće su detektovani polipropilen i poliamid, koji se koriste u proizvodima kao što su ambalaža za hranu, tekstil i medicinski uređaji.
Ove čestice su veličine od 5,5 do 26 mikrona, što je znatno manje od prečnika ljudske dlake (oko 70 mikrona). Pretpostavlja se da mikroplastika dospeva u mozak putem udisanja čestica kroz nos i olfaktornu oblast.
Da li mikroplastika utiče na mozak?
Iako je istraživanje ukazalo na prisustvo mikroplastike u mozgu, naučnici još uvek ne znaju kako ona utiče na funkcije mozga. Prethodne studije na životinjama sugerišu da može izazvati neurotoksične efekte, uključujući oksidativni stres, dok je udisanje čestica povezano sa stanjima poput demencije i Parkinsonove bolesti.
Dr Maud je istakla da mikroplastika može promeniti način na koji ćelije funkcionišu, što predstavlja ozbiljnu pretnju za javno zdravlje.
Šta možemo da uradimo?
Istraživači smatraju da je primarno rešenje uvođenje strožih regulacija, posebno za jednokratne plastične proizvode. Na globalnom nivou, pregovori o Ujedinjenom Globalnom sporazumu o plastici su u toku i ciljaju na smanjenje proizvodnje plastike i testiranje hemikalija u plastičnim proizvodima.
Na individualnom nivou, izbegavanje plastične ambalaže i korišćenje proizvoda od prirodnih materijala mogu smanjiti izloženost. Međutim, potpuno eliminisanje mikroplastike iz okruženja gotovo je nemoguće, s obzirom na njeno sveprisutno prisustvo.
Zaključak
Pronađena mikroplastika u ljudskom mozgu predstavlja prekretnicu u istraživanjima o njenom uticaju na zdravlje. Iako efekti na ljudski organizam još nisu u potpunosti razjašnjeni, ovo otkriće ukazuje na potrebu za daljim istraživanjima i regulativama koje bi smanjile izloženost mikroplastici.
Dok nauka ne pruži preciznije odgovore, najbolji pristup je informisanje javnosti i preduzimanje ličnih koraka ka smanjenju plastičnog otpada.
Novi komentari