Rak testisa: šta treba znati

Rak testisa je ozbiljno stanje koje se može manifestovati različitim simptomima, ključnim za rano prepoznavanje i lečenje. Glavni simptom je obično bezbolna izraslina ili otok na testisu, ali postoje i drugi znaci na koje treba obratiti pažnju.

Ovaj članak detaljno objašnjava različite simptome raka testisa, vrste ovog raka, i faktore koji mogu povećati rizik od njegovog razvoja. Takođe, naglašava se važnost rane dijagnoze i lečenja, s ciljem podizanja svesti o ovom zdravstvenom problemu i podsticanje čitalaca na brigu o sopstvenom zdravlju.

Simptomi raka testisa

Rak testisa ima specifične simptome koji su važni za rano otkrivanje:

• Bezbolna izraslina ili otok na testisu: Najčešći i najuočljiviji simptom. Ove izrasline mogu biti tvrde ili elastične na dodir.
• Otok ili naglo skupljanje tečnosti u skrotumu (mošnicama): Ovo može izazvati osećaj težine ili neprijatnosti.
• Osećaj težine u skrotumu: Može biti praćen povećanjem veličine skrotuma.
• Tup bol u donjem delu stomaka ili preponama: Ovaj simptom se ne javlja kod svih, ali može biti znak napredovanja bolesti.
• Bol ili nelagodnost u testisu ili skrotumu: Bol može varirati od blage do jake.
• Smanjenje veličine testisa (atrofija testisa): Može se javiti smanjenje jednog ili oba testisa.
• Nekada i bol u testisima

Ovi simptomi nisu uvek znak raka testisa, ali su dovoljan razlog za odlazak kod lekara. Ranom dijagnostikom i lečenjem, šanse za oporavak su znatno veće.

Vrste raka testisa

Rak testisa obuhvata dve glavne vrste, koje nastaju iz germinalnih ćelija:

1. Seminom: Ova vrsta raka karakteriše sporiji rast i najčešće pogađa muškarce u 40-im i 50-im godinama. Seminomi su obično osetljivi na radioterapiju i imaju visoku stopu izlečenja.
2. Neseinom: Ovaj tip raka je agresivniji i brže raste. Neseinomi su uobičajeniji kod mlađih muškaraca, naročito u kasnim tinejdžerskim godinama, dvadesetim i ranoj tridesetim. Postoje četiri podtipa neseinoma:
   • Embrionalni karcinom: Karakteriše ga brz rast i visok potencijal za širenje.
   • Karcinom žumančane kese: Najčešći je kod dece, ali se može pojaviti i kod odraslih.
   • Horiokarcinom: Izuzetno retka, ali vrlo agresivna forma raka.
   • Teratom: Može sadržavati različite vrste tkiva i varira po agresivnosti.

Razumevanje ovih vrsta raka testisa ključno je za odabir odgovarajuće strategije lečenja i praćenja pacijenata.

Zašto nastaje rak testisa?

Nije sasvim jasno šta uzrokuje većinu slučajeva raka testisa. Rak testisa se razvija kada ćelije počnu da se množe brže nego uobičajeno, formirajući izraslinu ili tumor. Pretpostavlja se da su ćelije koje postaju rak testisa uglavnom germinalne ćelije​​​​.

Faktori rizika

Neki faktori mogu povećati rizik od razvoja raka testisa, iako sami po sebi ne uzrokuju rak. To uključuje:

• Starost: Rak testisa najčešće pogađa osobe starosti između 15 i 35 godina.
• Neuspustanje testisa: Testisi se formiraju u abdomenu fetusa tokom trudnoće i obično se spuštaju u skrotum pre rođenja. Testisi koji se ne spuste mogu povećati rizik od raka testisa čak i nakon operacije.
• Rasa i etnička pripadnost: Rak testisa je češći među belcima u SAD-u i Evropi.
• Lična ili porodična istorija: Veća verovatnoća razvoja raka testisa postoji ako je biološki roditelj ili brat/sestra imao rak. Takođe, određeni nasledni genetski uslovi, kao što je Klinefelterov sindrom, mogu povećati rizik.
• Neplodnost: Neki faktori koji uzrokuju neplodnost mogu biti povezani i sa razvojem raka testisa​​.

Kako se dijagnostikuje rak testisa?

Dijagnostikovanje raka testisa obično uključuje nekoliko koraka:

1. Fizikalni Pregled: Lekar ispituje testise tražeći bilo kakve izrasline ili promene.
2. Ultrazvuk Skrotuma: Ova bezbolna procedura koristi zvučne talase da stvori slike unutrašnjosti skrotuma, što pomaže u identifikaciji izraslina ili abnormalnosti.
3. Analiza Tumorskih Markera: Krvni testovi se koriste za merenje nivoa određenih supstanci u krvi koje mogu ukazivati na rak testisa.
4. Biopsija: U nekim slučajevima, može biti potrebna biopsija za definitivnu dijagnozu, gde se uzorak tkiva uzima za laboratorijsko ispitivanje.

Ovi testovi pomažu lekarima da utvrde da li su abnormalnosti u testisima benignog karaktera ili su znak raka testisa.

Kako se leči rak testisa?

Lečenje raka testisa zavisi od tipa, stadijuma bolesti i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Glavne metode lečenja uključuju:

1. Hirurška Intervencija: Najčešći tretman je orhidektomija, operacija uklanjanja zahvaćenog testisa.
2. Radioterapija: Koristi se za uništavanje preostalih kancerogenih ćelija, posebno kod seminoma.
3. Hemoterapija: Upotreba lekova za uništavanje kancerogenih ćelija, korisna u naprednijim fazama bolesti.
4. Praćenje Nakon Tretmana: Redovni zdravstveni pregledi su važni za praćenje stanja i prevenciju recidiva.
5. Zamrzavanje Sperme: Pre tretmana, neki pacijenti biraju da sačuvaju spermu za buduće planove o roditeljstvu.

Kolika je uspešnost lečenja?

Uspešnost lečenja raka testisa je generalno visoka, posebno kada se bolest otkrije u ranim fazama. Više od 95% muškaraca sa rakom testisa uspešno se leči. Čak i u slučajevima kada se rak proširio izvan testisa, veliki broj pacijenata se izleči primenom kombinacije hirurgije, radioterapije i hemoterapije.

Rana dijagnoza igra ključnu ulogu u povećanju šansi za uspešno lečenje.

Mere prevencije

Prevencija raka testisa uključuje nekoliko ključnih aspekata:

1. Redovni samopregledi: Muškarci bi trebali redovno pregledati svoje testise, najmanje jednom mesečno, tražeći bilo kakve izrasline ili promene.
2. Održavanje sdravog mačina života: Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i izbegavanje faktora rizika poput pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola mogu smanjiti rizik od raka testisa.
3. Praćenje zdravstvenog stanja: Ako postoji porodična istorija raka testisa ili drugih faktora rizika, razgovor sa lekarom može pomoći u određivanju strategije praćenja zdravlja.
4. Rano traženje medicinske pomoći: Ako se primete bilo kakve promene ili sumnjivi simptomi, važno je odmah se obratiti lekaru.

Zaključak

Rak testisa je izlečiv, posebno kada se dijagnostikuje i leči u ranoj fazi. Ako primetite bilo koji od gore navedenih simptoma, savetuje se da se obratite lekaru za dalju dijagnostiku i tretman.