Sjogrenov sindrom je hronična autoimuna bolest, koja najčešće pogađa žene starije od 40 godina, mada i muškarci mogu oboleti. Imunološki sistem u ovom slučaju napada i oštećuje žlezde koje proizvode vlažnost u telu, što dovodi do suvoće različitih tkiva.
Simptomi Sjogrenovog sindroma
Najčešći simptomi ovog sindroma su suvoća očiju i usta. Oči mogu da svrbe, a može se imati subjektivni utisak kao da u njima nešto stalno smeta. Redovno korišćenje kapi za oči može pomoći u kontrolisanju suvoće.
Suva usta mogu postati toliko izražena da može biti teško govoriti ili gutati, s problemima sa žvakanjem ili kontrolom jezika.
Drugi simptomi obuhvataju bol i ukočenost zglobova, posebno u prstima, zglobovima i kolenima. To može otežati jednostavne zadatke kao što su otvaranje flaše ili kopčanje košulje.
Često se javljaju i umor i slabost. Čak i sa adekvatnim snom, tokom dana se možete osećati umorno, ponekad toliko da se borite da ustanete iz kreveta ujutru.
Uzroci i faktori rizika
Tačan uzrok Sjogrenovog sindroma još uvek nije poznat, ali istraživanja sugeriraju da genetika može igrati značajnu ulogu u njegovom razvoju. Hormonski disbalans, posebno u vezi sa estrogenom, može doprineti razvoju ovog sindroma. Takođe, uticaj faktora iz okoline, poput virusa i bakterija, može potencijalno pokrenuti pojavu ovog autoimunog poremećaja.
Dijagnostika Sjogrenovog sindroma
Dijagnoza ovog sindroma započinje krvnim testom koji traži specifična antitela, konkretno SSA i SSB, prisutna kod ljudi sa ovim stanjem. Ova antitela ciljaju određene proteine koji se nalaze u tkivima tela, uključujući oči i usta.
Važan deo dijagnostike je i sveobuhvatan pregled očiju, uključujući Širmerov test, koji meri produkciju suza tokom određenog perioda.
U nekim slučajevima, lekari mogu preporučiti biopsiju da bi potvrdili dijagnozu Sjogrenovog sindroma.
Lečenje Sjogrenovog sindroma
Za Sjogrenov sindrom trenutno ne postoji lek. Ipak, simptomi se mogu ublažiti kroz individualno prilagođene terapije. Cilj terapije je održavanje vlage u tkivima, ublažavanje bola i sprečavanje komplikacija.
Za suvoću očiju, obično se preporučuju veštačke suze. U težim slučajevima, lekar može propisati kapi sa kortikosteroidima. Operacija koja zatvara suzne kanale može biti razmatrana u retkim slučajevima.
Za suvoću usta, preporučljivo je piti dosta tečnosti, izbegavati alkohol i pušenje, jer oni mogu dodatno pogoršati suvoću. Takođe, mogu se koristiti veštačka pljuvačka ili lekovi koji stimulišu proizvodnju pljuvačke.
Lekovi protiv bolova i upale, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), mogu biti korisni za ublažavanje bola u zglobovima.
U težim slučajevima, lekar može preporučiti imunosupresive – lekove koji smanjuju aktivnost imunološkog sistema, poput metotreksata ili hidroksiklorokvina.
S obzirom na sve, oboleli od Sjogrenovog sindroma trebaju redovno da se kontrolišu, kako bi se sprečio razvoj komplikacija, poput limfoma, bolesti jetre, bubrega, pluća ili nervnog sistema.
Život sa Sjogrenovim sindromom
Kvalitet života osoba sa Sjogrenovim sindromom može biti znatno poboljšan uz adekvatno lečenje i podršku. Redovne kontrole, pravilna ishrana, fizička aktivnost i odgovarajuća samopomoć mogu doprineti smanjenju simptoma i održavanju kvaliteta života. Svakodnevni zadaci možda zahtevaju malo više planiranja i prilagođavanja, ali to ne znači da ne možete nastaviti da vodite produktivan i ispunjen život.
. . .
Izvor:
The Dry Truth About Sjögren’s Syndrome: Navigating Symptoms, Causes, and Treatment
novi komentari