Smrznuto rame i kako ga „odmrznuti“

U tekstu koji sledi upoznaćemo se sa sindromom koji muči 2 do 5% ukupne populacije, uglavnom osobe starosti između 40 i 60 godina. Na “udaru “ovog sindroma su i osobe koje su imale povrede ili ponavljajuća preopterećenja pokreta u nekim sportskim aktivnostima, kao što su tenis, košarka, rukomet, odbojka, vaterpolo…

I ne samo što ćete saznati kako se manifestuje smrznuto rame već i kako se leči i koje su to najnovije metode koje kod 90% pacijenata daju poboljšanja već posle prvog tretmana!

Pa da krenemo…

Rame zna prilično da boli…

Da li ste čuli da se neko žali na bol u ramenu, da ne može da podigne ruke iznad glave, pa čak ni do nivoa ramena? Upravo to se dešava kod PAHS – periartritis humero scapularis sindroma. Znam da će sada mnogi “lomiti”  jezik dok čitaju ovaj naziv, ali ne brinite, pojednostaviću kako do toga ne bi došlo.

U pitanju je upalni proces u zglobu ramena praćen stezanjem mišića i tetiva koje ga okružuju. Ovaj proces je prilično bolan, a sam bol se ispoljava u području ramena i različitog je intenziteta i trajanja. Može nastati postepeno ili naglo kada zahteva hitnu intervenciju.

Kako nastaje smrznuto rame

Kao faktori koji su prethodili nastanku kapsulitisa navode se trauma, hirurški zahvat i šećerna bolest. Osim bolova, javlja se ograničenost pokreta u svim smerovima, tipično podjednako aktivno i pasivno, pa je položaj nadlaktice takav da se ruka sa poteškoćom odvaja od tela.

Kao refleksna reakcija na bol, javlja se spazam mišića. Problem je što su pokreti u tako imobilizovanom zglobu smanjeni ili izgubljeni, pa se tečnost unutar zgloba ne pomera i postaje “zaleđena”.

Sve to doprinosi nastanku priraslica na zidu zglobne kapsule i ona postaje manja, skvrčena.

Atrofija (gubitak mišićne mase) i slabost nastaju zbog smanjene pokretljivosti u ramenom zglobu. Tako nelečeno stanje dovodi do promena i prelazi u pravo „smrznuto” rame. Zapravo, teško je razlikovati početak kapsulitisa od njegovog krajnjeg stanja, odnosno „smrznutog” ramena.

Kako se dijagnostikuje smrznuto rame

Kako bi se dijagnostikovalo „smrznuto” rame, izvodi se test abdukcija (odručivanje ruke od tela) u ramenom zglobu. Ukoliko pacijent ne može izvesti ovaj pokret do 90 stepeni, sumnja se da je reč o „smrznutom” ramenu, dok je u suprotnom reč o ranom kapsulitisu.

S vremenom bol i ograničenje pokreta u ramenom zglobu mogu biti toliki da pacijent ne može podići ruku.

Dijagnostički proces

Za kvalitetno lečenje potrebno je postaviti pravilnu dijagnozu. Sledeći koraci su bitni jer ukazuju ne samo na bolest već i obim oštećenja:

1. Anamneza – postojeće bolesti, provocirajući uzroci, bol (karakter, intenzitet, trajanje, učestalost, period pojave, povezanost s određenom radnjom, prenesena bol), mogućnost izvođenja pokreta, moguće prisustvo osećaja nestabilnosti ramena;
2. Pregled – držanje tela, simetričnost ramena, trofika muskulature, kontura ramena;
3. Palpacija – u mirovanju i pokretu, strukture ramena od unutra prema spolja redom, proveriti sve segmente, pripoje mišića, tetiva;
4. Kretnje – obim kretnji, aktivna i pasivna pokretljivost u ramenom zglobu;
5. Specifični testovi – za rotatornu manžetnu ramena;
6. Neurološki pregled – isključenje oštećenja korenova spinalnih nerava cervikalnog ili brahijalnog spleta, aksilarnog nerva.

Kako se leči smrznuto rame

Lečenje smrznutog ramena može biti operativno i neoperativno. Do sada se pod neoperativnim lečenjem podrazumevala kombinacija elektroterapije i kineziterapije, što nekad može trajati i više meseci, pa i celu godinu.

Nova metoda brzog oporavka

Permanentnim i dugogodišnjim istraživanjem, usavršavanjem i pronalaženjem najefikasnijeg i najbržeg puta do rešavanja ovako specifičnog problema došlo se do značajnih pomaka u rešavanju „smrznutog” ramena.

O čemu je tačno reč?

Novi pristup rešavanja ovog problema sastoji se od kombinacije dve vrste terapije osteopatije i neuroaktivacije.

Osteopatija (manuelna terapija) oslobađa sve fascije, tetive, kao i organe koji su pod tenzijom, dok neuroaktivacijom postižemo ”buđenje” dubinskih nerava kako bi se upalno stanje što pre povuklo, a rameni zglob metabolički ishranio. Kao što je napomenuto, čak kod 90% pacijenata poboljšanje nastupa već posle prvog tretmana!

Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je ova terapija daleko uspešnija od svih ponuđenih metoda za rešavanje ovako specifičnog problema i omogućava pacijentima i brže oslobađanje od bola i povećanje pokretljivosti.