Zašto štucamo i kako da se izborimo sa tim?

Štucanje, taj neugodan i uporan problem, može se pojaviti u bilo kom trenutku, ali srećom je najčešće bezopasan. Nastaje zbog nevoljnih kontrakcija dijafragme – glavnog mišića koji kontroliše disanje. Kada se dijafragma naglo grči, dolazi do brzog zatvaranja glasnica, što stvara prepoznatljiv zvuk.

Ovi grčevi su najčešće uzrokovani iritacijom nerava koji kontrolišu dijafragmu ili promenama u pritisku u želucu. Mehanizmi koji pokreću štucanje mogu biti različiti, uključujući prejedanje, konzumiranje gaziranih pića ili čak nagle promene temperature.

Štucanje kod beba

Kod beba je veoma često,  obično zbog nezrelog nervnog sistema ili prejedanja. Iako deluje uznemirujuće, nema razloga za zabrinutost. Postoje praktični načini da se bebi pomogne:

• Pauze tokom hranjenja: Napravite kratke pauze da se beba smiri, što pomaže regulaciji gutanja i disanja.
• Promena položaja: Držite bebu uspravno nakon obroka da bi vazduh lakše izašao.
• Masaža stomaka: Blaga masaža može opustiti mišiće i umiriti štucanje.
• Podrigivanje: Često podrigivanje tokom obroka može sprečiti skupljanje vazduha u stomaku.

Navike koje treba izbegavati

• Prebrzo hranjenje: Izbegavajte hranjenje na brzinu jer to povećava unos vazduha.
• Prejedanje: Pažljivo pratite znakove sitosti i ne hranite bebu previše.
• Nagla promena temperature: Izbegavajte izlaganje bebe velikim temperaturnim razlikama jer to može uzrokovati ovaj neprijatan simptom.

Štucanje kod dece

Kod dece, često se javlja zbog smeha, naglog uzbuđenja ili brzog jedenja. Da biste pomogli detetu:

• Ponudite vodu: Polako ispijanje vode umiruje dijafragmu.
• Zadržavanje daha: Naučite dete da zadrži dah na nekoliko sekundi.
• Disanje na nos: Kontrolisano disanje kroz nos može pomoći.
• Udisanje u papirnu kesicu: Ova metoda povećava nivo ugljen-dioksida i može smiriti dosadan napad. PAŽNJA! Detetu skrenite pažnju može raditi samo u vašem prisustvu!

Loše navike koje treba izbegavati

• Brzo jedenje: Usmerite decu da jedu polako kako bi izbegli gutanje vazduha.
• Prekomeran smeh: Naučite decu da se smire ako im se simptom javlja zbog smeha.
• Gazirana pića: Izbegavajte gazirana pića, posebno tokom obroka, jer izazivaju nakupljanje gasa u stomaku.

Štucanje kod odraslih

Kod odraslih, često je povezano s prejedanjem, alkoholom ili stresom. Evo nekoliko korisnih saveta:

• Zadržavanje daha: Ova tehnika može stabilizovati dijafragmu i prekinuti štucanje.
• Ispijanje vode: Pijte vodu u malim gutljajima.
• Kolena na grudi: Savijte kolena prema grudima kako biste opustili vagus nerv.

Preventiva

• Izbegavajte prejedanje: Manji, češći obroci mogu smanjiti rizik od štucanja.
• Smanjite unos alkohola: Alkohol može opustiti mišiće, uključujući dijafragmu.
• Kontrolisana konzumacija hrane: Polako jedite kako biste izbegli gutanje vazduha.

Narodna medicina i zanimljivsti

• Jedno od zanimljivih narodnih verovanja je da će štucanje prestati ako vas neko uplaši. Ovo ima naučno objašnjenje, jer naglo plašenje može stimulisati vagus nerv, što može prekinuti seriju štucanja. Takođe, saveti poput ispijanja 20 malih gutljaja vode bez disanja, ili disanje na nos dok se pije voda, često pomažu jer deluju na sličnom principu. Pa i zadržavanje daha što se duže može – ima isti efekat
• Najduže zabeleženo štucanje trajalo je čak 68 godina kod Čarlsa Osborna iz Ajove. Uprkos tome, štucanje mu nije previše remetilo život i prestalo je tek 1990. godine, bez poznatog razloga.

Zaključak

Iako je štucanje obično bezopasno, u retkim slučajevima može ukazivati na ozbiljniji zdravstveni problem, naročito ako traje duže od 48 sati. U takvim situacijama, potrebno je konsultovati se sa lekarom kako bi se isključili ozbiljniji uzroci kao što su nervni ili gastrointestinalni poremećaji.

Pravovremena dijagnostika može sprečiti komplikacije, a lekovi poput hlorpromazina ili metoklopramida (Klometol) mogu biti propisani za hronično štucanje.

U svakom slučaju, pažljivo praćenje simptoma i konsultacija sa stručnjakom su ključni za pravilno lečenje.