TMS u lečenju psiholoških poremećaja

TRANSKRANIJALNA MAGNETNA STIMULACIJA U LEČENJU DEPRESIJE, ANKSIOZNOSTI I OPSESIVNO KOMPULZIVNOG POREMEĆAJA

Napredak nauke i tehnologije u 21. veku pored brojnih saznanja doneo nam je i značajne novine i  terapijske mogućnosti u lečenju psihijatrijskih pacijenata. Uticaj i koristi magnetnih talasa i magnetnog polja na ljudski organizam je uočio još Nikola Tesla, ali nije imao tehničke mogućnosti da ova svoja znanja i pretpostavke primeni.

Razvoj tehnologije krajem 20. i početkom 21. veka iznedrio je novu terapijsku metodu TRANSKRANIJALNU MAGNETNU STIMULACIJU. O ovoj metodi razgovaramo sa Dr Natašom Šikanić psihijatrom.

Prilikom repetitivne Transkranijalne Magnetne Stimulacije (rTMS) koriste se magnetni talasi i magnetno polje za aktivaciju mozga. Od svojih početaka 1985. godine, kada je metoda registrovana, TMS se koristi i izučava za terapiju različitih psihijatrijskih poremećaja kao što su depresija, anksioznost, opsesivno kompulsivni poremećaj, PTSD….

Transkranijalna magenta stimulacija (TMS) je neuromodulatorna tehnika koja modulira i stimuliše aktivnost neurona.

TRANSKRANIJALNA MAGNETNA STIMULACIJA

Ova tehnika indukuje promene u aktivnosti nervnih ćelija primenom repetitivnog i promenljivog magnetnog impulsa, velikog intenziteta u magnetnim pulsevima.

Ponavljanje stimulacije,  dovodi  do aktivacije  neuralnih elemenata u moždanoj kori čime se poboljšava funkcionisanje pojedinih moždanih regiona. Stimulacijom različitih regiona mozga, možemo imati efekte kod različitih psihijatrijskih i neuroloških poremećaja.

Tretman je bezbolan, neinvazivan, ne koristi se anestezija i nema značajne nuzefekte. Neželjeni efekti su skoro zanemarljivi  ukoliko se pravilno poštuju indikacije, kontraindikacije, način primene i uputstva proizvođača. Neki pacijenti izveštavaju o veoma blagoj nelagodnosti, glavobolji ili mučnini nakon tretmana, koji spontano prolaze posle nekoliko sati.

Magnetnim impulsima koji se putem sonde usmeravaju u tačno određenju zonu mozga, stimulišemo najznačajniju tačku i moduliramo njenu aktivnost, što će posledično dovesti do moduliranja aktivnosti u drugim cerebralnim zonama, jer su nervne ćelije povezane u mrežu koja obuhvata veliki broj nervnih ćelija. Drugim rečima, stimulišući fokalnu tačku rTMS-om možemo modulirati celu cerebralnu mrežu  koja je u vezi sa psihijatrijskim ili neurološkim  poremećajima za koje je ova metoda indikovana.

Ovakvom stimulacijom dolazi do poboljšanja depresije, anksioznih poremećaja, opsesivno kompulzivnog poremećaja, anksioznih i depresivnih poremećaja koji su u vezi sa stresom.

Metoda je zvanično odobrena od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA), od strane Evropske agencije i ALIMS-a.

TMS je alternativa antidepresivima, neinvazivna je, ne zahteva anesteziju, izostaju uobičajeni nuzefekti antidepresiva, ne  utiče na kognitivno funkcionisanje, klijenti nastavljaju sa dnevnim aktivnostima odmah  posle tretmana.

Metoda se koristi sama za sebe ili u kombinaciji sa farmakoterapijom i/ili psihoterapijom u zavisnosti od preporuke psihijatra

TMS aktivira zone mozga koje imaju smanjenu aktivnost u određenim psihijatrijskim poremećajima. Metoda je sigurna, potpuno bezbolna i veoma dobro se podnosi. Klijenti se vraćaju svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima odmah posle tretmana, a između tretmana su potpuno radno sposobni.

Elektromagnetna sonda upućuje megnetne pulseve čime se stvara magnetno polje koje indukuje električne impulse u određenom delu mozga čime stimuliše oštećenu zonu i dovodi do poboljšanja depresije, anksioznosti, opsesivnog poremećaja.

Američka agencija za hranu i lekove je odobrila TMS tretman pre više od dve decenije, da bi kreiranjem nove sonde za duboku transkranijalnu magnetnu stimulaciju, pre nekoliko meseci FDA odobrila dTMS za terapiju opsesivno kompulzivnog poremećaja.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Svesni smo da postoje rizici u realnom, svakodnevnom svetu koji su usko povezani sa skoro svim opsesivno-kompulzivnim okidačima.

Kuće se zapale i izgore, potencijalni izvori zaraze su svuda oko nas, naše ruke cesto prenose klice i prljavštinu, nož i ostali oštri predmeti mogu nekoga i povrediti. Ako možete da živite sa nesigurnošću, koje te opasnosti prouzrokuju – čak i ako vam je nelagodno – vi verovatno nemate OKP.

Ljudi koji ne vole neuredan sto, ali to mogu podneti bez većeg uznemirenja, ne moraju nužno imati OKP. Takođe i osobe koje redovno peru ruke pre jela, ali bi ručali i u slučaju da u blizini nema sapuna i vode. Osobe koje cene tačnost, red i urednost, ali ih briga o tome ne ometa u aktivnostima, radu i životu uopšte, mogu imati opsesivne elemente u sklopu strukture ličnosti, što ih takođe ne ometa, niti svrstava u kategoriju OKP… Ali ukoliko je anksioznost toliko velika da troši energiju, vreme i ometa dan, sigurno je da postoji POREMEĆAJ.

“P znači Poremećaj” te je tako sigurno da OKP izaziva poremećaj u vašem životu.

Da bi nekome postavili dijagnozu opsesivno-kompulzivnog poremećaja, opsesivne misli, ili kompulzivne radnje ili i jedno i drugo moraju biti prisutni minimum dve nedelje i moraju da predstavljaju izvor patnje ili da ometaju svakodnevnu aktivnost osobe.

Bitna karakteristika osoba sa OKP su prisilne (opsesivne) misli ili prinudne (kompulzivne) radnje koje se ponavljaju (nestaju i ponovo se vraćaju). One osobu kontinuirano uznemiravaju uprkos naporu i pokušajima da im se odupire. Oboleli ih prepoznaje kao „svoje misli“ i ako su one nevoljne, nametnute, a najčešće su i vrlo uznemiravajuće.

Često se prepoznaju kao agresivne, religiozne, misli koje imaju seksualnu konotaciju, misli povezane sa strahom od zaraze…

Kompulzivne radnje (rituali) sa druge strane, su stereotipna ponašanja koja se stalno ponavljaju. One same po sebi nisu prijatne niti su realno korisne na bilo koji način. Osoba na te radnje gleda kao na nešto što mora da uradi, kako bi sprečila da se dogodi nešto loše, zastrašujuće, uznemiravajuće.. Tako se često ispoljavaju kao kompulzivno pranje, čišćenje, uređivanje, ali i kao kompulzivno proveravanje (proverava se da li su zaključana vrata, isključena voda, struja, šporet….).

Cesto je teško zadovoljiti sve uslove kako bi se izašlo iz kuće, putovanje traži stalno i uporno kretanje istom trasom, mnogobrojno ponavljanje i kretanje istim putem, tako da cilj uglavnom postaje sve dalji i teško dostizan. Kasni se na posao, druženje, sastanak, što pokreće novi krug problema u međuljudskim i profesionalnim odnosima.

Neretko kompulzije oduzmu veliki deo dana, nikada dovoljno za umirenje, vodeći osobu kao novom i novom, upornom ponavljanju.

Kako da prepoznamo OKP kod sebe ili nama bliskih ljudi:

• Opsesije su neželjene i generalno nisu u skladu sa moralom i vrednostima osobe
• Značajno ometaju svakodnevni život
• Oni koji pate od OKP pokušavaju da potisnu uznemirujuće misli, ali jednostavno to ne uspevaju
• Misli dolaze iznutra, i osobe su svesne njihove besmislenosti
• Kompulzivne radnje se moraju izvršiti „ispravno“, na tačno zamišljeni način, određeni broj puta ili se moraju ponoviti
• Kompulzivne radnje nemaju nikakvog smisla, realno nisu korisne

Ako živite sa OKP-om (opsesivno-kompulzivnim poremećajem), sigurno cete se osećati frustrirano, izolovano ,uznemireno. iscrpljeno… Često opisane teškoće oduzimaju previse vremena, te svakodnevni život, posao, druženje zabava postaju opterećenje, vremenom praktično nemoguće.

Postoji tesna veza između opsesivnih simptoma a naročito opsesivnih misli i depresije.

Osobe koje pate od OKP neretko pokušavaju da svoju napetost, zabrinutost i ponavljanje olakšaju alkoholom, te neretko razvijaju sekundarni alkoholizam. Sve zajedno, dovodi do disfunkcionalnosti u svakodnevnom životu.
OKP je jednako prisutan i kod muškarca i kod žena, a obično počinje u detinjstvu, adolescenciji ili ranom odraslom dobu.

Kako smo do sada govorili o tome koliko je OKP teško podnošljiv, koliko je teško živeti sa njim i koliko uznemirava obolele, ovaj poremećaj uznemirava i okolinu.

Porodica, rodbina, prijatelji, kolege, svakako ne razumeju patnju obolelog niti mu mogu adekvatno pomoći. Takođe, i lekari, psihijatri ne vole ovaj poremećaj, jer su i oni često pred ovim upornim simptomima nemoćni.

Ako postoji poremećaj koji je toliko uporan, rigidan i slabo osetljiv na terapiju, to je svakako OKP. Definitivno, ovo je poremećaj koji zahteva veliko iskustvo i farmakološko znanje i umeće psihijatra, ali takođe i strpljenje i upornost. S druge strane, pacijenta najčešće stavlja pred imperative uzimanja visokih doza psihofarmaka, kombinacije više vrsta medikamenata, kao i duže vreme uzimanja terapije. Zbog svega ovoga, OKP je jedan od najvećih terapijskih izazova kako za osobu koju muči, tako i za njenog psihijatra-terapeuta.

Prošla godina, međutim, donela nam je svetlost, olakšanje i nadu u lečenju OKP-a. Američka agencija za hranu i lekove, odobrila je sredinom 2020. god. TMS (Transkranijalnu magnetnu stimulaciju) za tretman OKP-a, a zahvaljujući kreiranju nove sonde pomoću koje se postiže duboka magnetna stimulacija.

rTMS se u tretmanu OKP-a koristi kako u sinergiji sa medikamentima, tako i kao samostalna terapija. Naravno, psihoterapija je neizostavni deo terapijskog protokola, najčešće potrebna, ali često i nedovoljna u lečenju OKP-a. Individualan pristup klijentu ostavlja prostor za terapijski plan koji će dati najbolje rezultate za svakoga klijenta ponaosob.