Uvećana slezina – neprimetna muka mnogih

Uvećana slezina (splenomegalija) nije samostalna bolest, već je izazvana drugim oboljenjima i veoma je učestala. Bolesti zbog kojih se najčešće javlja splenomegalija su bolesti jetre, bolesti krvi i različite infekcije.

Ponekad uvećana slezina može biti simptom oboljenja koje je teško dijagnostikovati. Splenomegalija se može utvrditi jedino pregledom lekara jer je skoro neprimetna i mnogo ljudi i ne zna da ima taj problem.

Šta je slezina i koja je funkcija slezine?

Slezina (latinski: Lien, grčki: Splen) je organ koji se nalazi u gornjem levom delu stomaka, ispod levog rebarnog luka. Ne može se osetiti dodirom ukoliko je normalne veličine, a obično je dimenzija ljudske pesnice. Pripada limfnom sistemu i njena funkcija je da proizvodi antitela koja uništavaju bakterije i štite organizam od infekcija.

Čovek može živeti bez slezine, ali ukoliko je otkloni, imunitet znatno slabi.

Šta se podrazumeva termin „uvećana slezina“?

Za razliku od slezine koja je normalne veličine, njeno uvećanje može lekar osetiti pod prstima u toku pregleda.

Ako se uveća, eritrociti se akumuliraju u velikim količinama i zbog toga uvećana slezina izaziva anemiju, a često i uništavanje leukocita i trombocita.

Simptomi

Simptomi uvećane slezine su zanemarljivi i obično nisu specifični i mogu se povezati sa simptomima mnogih drugih stanja.

Mogu uključivati:

  • nadimanje ili bol u levom gornjem delu stomaka,
  • bol u leđima,
  • osećaj konstantne sitosti (dovoljne su veoma male porcije hrane),
  • kratak dah (uglavnom ga uzrokuje anemija),
  • hroničan umor,
  • učestale infekcije i
  • lako stvaranje modrica po koži.

Neprijatan osećaj nakon obilnog obroka ili loše varenje hrane ukazuju nam da slezina ne radi kako bi trebalo.

Mogu se javiti dodatni simptomi: „šum“ slezine i bol u ramenu, što može ukazivati na mogući infarkt slezine, kao i šum u epigastrijumu (gorenjem delu abdomena), koji može nastati usled pojačanog protoka krvi. Zbog adenopatije (otečeni limfni čvorovi usled infekcije) može se sumnjati na limfoproliferativne, infektivne ili autoimune bolesti.

Uzroci ili zašto nastaje uvećana slezina?

Uvećanje slezine izazivaju infekcije (mononukleoza, hepatitis…), bolesti jetre (najčešće cistična fibroza), bolesti krvi koje karakterišu abnormalne krvne ćelije, kao što je leukemija.

Uvećanje može ukazati na postojanje tromba u venama i karcinom.

Dijagnostika

Otkrivanje problema splenomegalije može dijagnostikovati isključivo lekar. On može osetiti uvećanu slezinu prilikom palpacije (ispitivanje pacijenta dodirivanjem). Obično je potrebno uraditi ultrazvučni pregled ili kompjutersku tomografiju (CT) kako bi se utvrdio značaj splenomegalije i eventualne kompresije drugih organa.

Magnetna rezonanca (MRI) daje slične informacije i pomoću nje može se prikazati protok krvi u slezini. Da bi se postavila dijagnoza, potrebno je da se obavi laboratorijska analiza krvi. Splenomegaliju odlikuje smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i trombocita.

Mikroskopski pregled oblika i veličine krvnih zrnaca (naročito bela krvna zrnca) može pružiti dokaze o uzroku splenomegalije. Pregled koštane srži može pokazati rak krvnih zrnaca. Testom proteina u krvi utvrđuje se prisustvo drugih bolesti koje mogu izazvati splenomegaliju, kao što su amiloidoza, sarkoidoza, malarija, visceralna lišmanijaza, bruceloza ili tuberkuloza.

Testovi jetre mogu pomoći da se utvrdi ima li bilo kakvog oboljenja jetre.

Nije lako uzeti uzorak slezine za pregled jer ubacivanje igle ili izvođenje biopsije slezine može izazvati nekontrolisano krvarenje. Ako se uvećana slezina hirurški otkloni radi dijagnostikovanja ili lečenja određenih bolesti, ona se šalje u laboratoriju, gde se obično može utvrditi uzrok njenog uvećanja.

Lečenje splenomegalije

Uvećanje se može izlečiti na dva načina:

  • lečenjem bolesti koja ju je izazvala i
  • hirurškim otklanjanjem slezine.

Kada je moguće, prvo treba lečiti osnovnu bolest odgovornu za splenomegaliju. U nekim slučajevima potrebno je da se slezina otkloni operacijom. Hirurško otklanjanje slezine treba izbegavati kad god je to moguće, jer može imati posledice, uključujući povećanu osetljivost na infekciju određenim bakterijama.

Međutim, ponekad je vredno rizikovati u određenim kritičnim situacijama:

  • Kada je slezina teško oštećena nakon povrede;
  • Kada brzo uništi crvena krvna zrnca i razvije se teška anemija;
  • Kada organ smanji zalihe belih krvnih zrnaca do te mere da znatno povećava rizik od infekcije;
  • Kada slezina smanji zalihe trombocita da znatno povećava rizik od krvarenja;
  • Kada je toliko velika da izaziva bol ili pritiska druge organe.

U nekim slučajevima radioterapija može biti alternativa operaciji za smanjenje slezine.

Asimptomatskim pacijentima sa uvećanom slezinom ne treba lečenje. Međutim, oni treba da izbegavaju kontaktne sportove i dizanje tegova kako bi smanjili rizik od pucanja slezine.

Stil života kada postoji uvećana slezina

Ljudi kojima je otklonjena slezina treba da se vakcinišu protiv infekcija streptokoka (Streptococcus pneumoniae) i meningokoka (Neisseria meningitidis) da bi sprečili moguće komplikacije. Takođe bi trebalo da se postaraju da se vakcinišu protiv gripa svake godine. Određeno lekovito bilje tj. čajevi imaju pozitivnog uticaja, ali o korišćenju istog trebalo bi da porazgovarate sa vašim lekarom.

Osobe koje su imale splenektomiju (operativni zahvat kojim se nakon podvezivanja krvnih sudova otklanja slezina) posebno su izložene riziku od teške sepse, posebno ako su u redovnom kontaktu sa decom, pa bi trebalo da uzimaju antibiotike svaki dan kako bi sprečili infekcije. I anemija je često prisutna.

Mere prevencije

Pošto ne postoji jedan uzrok, ne postoji ni konkretna prevencija. Neophodno je, kao i za sva ostala stanja, voditi što zdraviji život i izbaciti loše navike, poput alkohola i cigareta. Redovno pratite zdravstveno stanje i potražite pomoć lekara ako uočite nešto neuobičajeno.

Zaključak – uzroci simptomi lečenje uvećane slezine

Splenomegalija je sindrom koji može ukazivati na ozbiljnu bolest i zato zahteva pažljivu dijagnozu. S obzirom na to da često nema simptoma, prilično je teško dijagnostikovati je i zato se preporučuje da obratite pažnju na svaki simptom koji imate.

Zdrav život može prevenirati razna oboljenja, pa tako i splenomegaliju. Takođe, važno je da redovno odlazite kod lekara kako bi primetio sve eventualne promene i osmislio plan lečenja.

 

KOMENTARI
0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.