Poznato je da ishrana bogata solju negativno utiče na zdravlje, pre svega direktno povećavajući krvni pritisak. Američki naučnici iznose nove dokaze za to – oni tvrde da prekomerni unos soli može da poveća rizik od šloga i za tri puta, naročito kod starijih osoba!
Studija u kojoj je učestvovalo oko 2.700 Amerikanaca prosečne dobi od 69 godina, pokazala je da starije osobe čiji dnevni unos soli daleko prevazilazi preporuke nadležnih američkih institucija, imaju i do tri puta veći rizik od šloga.
Američka asocijacija za srce (AHA) preporučuje da dnevni unos soli bude ograničen na 1.500 miligrama. Svetska zdravstvena organizacija je nešto tolerantnija, i kao maksimalni dnevni unos soli preporučuje 2.000 miligrama.
Učesnici studije kod kojih je zabeležena tri puta veća šansa za moždani udar u proseku su unosili preko 4.000 miligrama soli dnevno. U studiji, objavljenoj u stručnom časopisu Stroke, mahom su učestvovali pripadnici nacionalnih manjina.
Kako objašnjava Dr Frančesko Kapućio, jedan od urednika pomenutog časopisa, rezultati ovog istraživanja podržavaju dosadašnje stavove o jasnoj korelaciji između slane hrane i rizika od šloga i bolesti srca.
Naime, s obzirom na spor, progresivni tok vaskularnih bolesti, naučnici još uvek ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da utvrde koliko je pojačan unos soli direktno povezan sa rizikom od šloga i bolesti srca.
Ni ova studija ne može se smatrati definitivnim zaključkom, jer je moguće da su ljudi koji obraćaju pažnju na količinu soli koju unose kroz ishranu skloniji i drugim zadravim životnim navikama, tj. da su i generalno zdraviji, ređe puše i više su fizički aktivni.
“Ne možemo definitivno da donesemo zaključak o uzroku i posledici”, objašnjava dr Hana Gardener, vodeći autor studije. Ipak, ona je ubeđena da rezultati rada njenog tima samo potvrđuju da preporuke Američke asocijacije za srce treba i te kako ozbiljno shvatiti.
Procenjuje se da prosečan muški stanovnik Amerike kroz ishranu unosi upravo oko 4.000 milgirama soli dnevno, dok je u slučaju Amerikanki taj prosek nešto manji i iznosi 2.800 miligrama. Kao glavni “krivac” za tako opasnu statistiku vidi se konzervirana hrana i drugi proizvodi sa dodatom solju.
Štaviše, smatra se da čak 80 odsto soli koju unose u organizam Amerikanci dobijaju upravo iz gotovih prehrambrenih proizvoda koje kupuju u supermarketima, a znatno manje iz slanika u svojim domovima.
“Nema sumnje da je hrana popularna među Amerikancima prebogata solju”, upozorava dr Gardener. Ona podseća da bi ljudi trebalo da obrate pažnju na oznake o količini soli, kakve su prisutne na pakovanjima gotovo svih prehramrenih proizvoda.
“Premda u našoj zemlji nemamo ni približno preciznu statistiku kao što je imaju Amerikanci, sigurna sam da je u Srbiji situacija slična, ako ne i gora nego tamo”, smatra dr Tamara Stojmenović iz Centra za sportsku medicinu Vita Maxima.
“Naši ljudi užasno mnogo konzumiraju presoljene suhomesnate proizvode, primorani su da prečesto doručkuju u pekarama, vole izuzetno slane sireve i druge specijalitete…”, dodala je ona.
Takođe, stručna javnost preporučuje sveže voće i povrće, kao i integralne žitarice, pre nego prerađene prehrambrene proizvode.
Međutim, bez obzira što i sami potrošači snose svoj deo odgovornosti, autori studije smatraju da obični ljudi ne mogu sami da nose to breme. Konkretne mere bi trebalo da preduzmu i proizvođači hrane i sektor javnog zdravlja, što kroz smanjivanje količine soli u prehrambrenim proizvodima, što kroz širu edukaciju i promociju zdravog života.
novi komentari