Zašto je gornji pritisak visok, a donji normalan?

Razumevanje izolovane sistolne hipertenzije i kako je kontrolisati.

Uvod

Verovatno ste na ovoj stranici i čitate baš ovaj tekst jer ste primetili da je vaš gornji pritisak povišen ili visok, dok je donji potpuno normalan, i pitate se zašto. Ovo stanje, poznato kao izolovana sistolna hipertenzija (ISH), češće se javlja kod starijih osoba, ali može pogoditi i mlađe.

Možda se osećate zbunjeno ili zabrinuto, ali ne brinite – sada ćemo vam objasniti šta to znači, zašto se dešava i kako možete preuzeti kontrolu nad svojim zdravljem.

Šta znače gornji i donji pritisak?

• Gornji pritisak (sistolni): Ovo je pritisak koji krv stvara na zidove arterija dok srce pumpa krv.
• Donji pritisak (dijastolni): Ovo je pritisak u arterijama dok se srce odmara između otkucaja.

Normalne vrednosti krvnog pritiska su ispod 120/80 mmHg. Međutim, kod izolovane sistolne hipertenzije, gornji pritisak je povišen (preko 140 mmHg), dok donji ostaje normalan (ispod 90 mmHg).

Zašto je gornji pritisak visok, a donji normalan?

Postoji nekoliko razloga zašto dolazi do izolovanog porasta sistolnog (gornjeg) pritiska:

1. Promene vezane za godine: Kako starimo, arterije postaju manje elastične, što povećava sistolni pritisak.
2. Stres i anksioznost: Privremeni skokovi pritiska često prvo utiču na gornji pritisak.
3. Loše navike u ishrani: Prekomerna upotreba soli i nedostatak kalijuma mogu dodatno opteretiti krvne sudove.
4. Problemi sa štitnom žlezdom: Hiperaktivna štitna žlezda može izazvati povećanje sistolnog pritiska.
5. Stanja vezana za srce: Krutost ili proširenje aorte mogu povećati gornji pritisak.

Kako da prepoznate simptome?

Možda niste ni svesni da imate izolovanu sistolnu hipertenziju, jer često prolazi bez očiglednih simptoma. Ipak, obratite pažnju na sledeće:

• Glavobolja (posebno ujutru)
• Vrtoglavica ili zamagljen vid
• Krvarenje iz nosa
• Ubrzan ili nepravilan rad srca

Ako primetite ove simptome, obavezno se javite svom lekaru, jer nelečena hipertenzija može povećati rizik od ozbiljnih problema poput moždanog udara ili srčanog udara.

Kako se postavlja dijagnoza i leči ovo stanje?

Izolovana sistolna hipertenzija zahteva pažljivu procenu, a evo šta možete očekivati:

1. Redovno merenje pritiska: Kućni aparati mogu pomoći da pratite vrednosti u različitim trenucima dana.
2. Laboratorijske analize: Vaš lekar može zatražiti provere nivoa šećera, holesterola ili funkcije štitne žlezde kako bi isključio druge uzroke.
3. Lekovi: Ako je potrebno, lekar može prepisati lekove poput ACE inhibitora, beta-blokatora ili diuretika.

Kako prirodno smanjiti gornji pritisak?

Postoji mnogo načina da poboljšate svoje zdravlje prirodnim metodama:

• Ishrana: Uključite više hrane bogate kalijumom, kao što su banane, spanać i krompir. Ograničite unos soli na manje od 5 g dnevno.
• Fizička aktivnost: Redovno hodanje, plivanje ili lagano vežbanje može pomoći u smanjenju pritiska.
• Hidratacija: Pijte dovoljno vode kako biste održali elastičnost krvnih sudova.
• Smanjenje stresa: Tehnike relaksacije, poput meditacije i joge, mogu smanjiti sistolni pritisak.

Zaključak

Izolovana sistolna hipertenzija (ili odgovor na pitanje: Zašto je gornji pritisak visok, a donji normalan) može izgledati zabrinjavajuće, ali uz prave informacije i mere možete uspešno kontrolisati ovo stanje. Verovatno ste već napravili prvi korak ka zdravlju time što ste se informisali.

Ako imate dodatna pitanja ili sumnje, obratite se svom lekaru. Takođe, podelite svoje priče i iskustva u komentarima kako bismo svi zajedno učili i podržavali jedni druge.

Nemojte zanemariti svoje zdravlje – redovno merite pritisak i delujte na vreme!