Zavisnost od Interneta, kao i zavisnost od video igrica, stručnjaci već neko vreme izjednačavaju sa zavisnošću od pojedinih supstanci. Istraživanje kineskih naučnika dalo je i nove opipljive dokaze.
Što zbog činjenice da je najmnogoljudnija zemlja na svetu, što zbog specifične socijalne strukture i naglog rasta popularnosti potrošačke elektronike i srodnih tehnologija u pojedinim regionima, a posebno masovnih multiplayer igrica koje se igraju online, Kina je zemlja sa najvećim brojem zavisnika od Interneta i video igrica. Najčešće su to tinejdžeri ili ljudi u ranim dvadesetim godinama.
Zato ne iznenađuje što je tim istraživača Kineske akademije nauka (grad-regija Vuhan) sproveo istraživanje na temu zavisnosti od Interneta. Na osnovu snimaka mozga načinjenih magnetnom rezonancom, upoređena je moždana struktura ukupno 35 osoba uzrasta od 14 do 21 godine. Za sedamnaestoro od njih je prethodno, na osnovu razgovora sa psihologom i posebnog upitnika, utvrđeno da pate od zavisnosti od Interneta.
Upoređivanje snimaka je nedvosmisleno pokazalo da kod „Internet-zavisnika“ postoje promene u beloj moždanoj masi, koja je bogato protkana nervnim vlaknima. Takođe, dopunski testovi pokazali su znakove oštećenja nervnih vlakana u pojedinim regionima mozga. Veruje se da to takvih oštećenja dolazi zbog slabljenja mijelinskog omotača nervnih vlakana, njihovog prirodnog „izolatora“ (ima identičnu funkciju kao plastična izolacija na električnim instalacijama).
Dijagnoza zavisnosti
Dijagnoza zavisnosti od Interneta postavlja se na osnovu testova (upitnika) i razgovora sa psihologom
Slični obrasci prekida nervnih konekcija u reonima mozga koji kontrolišu ponašanje, emocije i donošenje odluka, pre svega u orbitalno-frontalnom korteksu, mogu se primetiti i na snimcima mozga zavisnika od droga (kokaina, marihuane), alkohola i drugih supstanci.
Zaključak sada mora da se potvrdi novim studijama, zasnovanim na znatno većem uzorku. Uz to, ovakvom metodologijom veoma je teško utvrditi šta je uzrok, a šta posledica. Naime, moguće je da sama psihološka zavisnost menja strukturu mozga, ali i da pojedinci koji već imaju neurološke preduslove, oni koji ne mogu dobro da kontrolišu ponašanje, lakše i češće postaju zavisnici.
U svakom slučaju, eskperti veruju da buduća istraživanja, koja će za „metu“ imati integritet bele moždane mase, mogu da dovedu do novih tretmana bihejvioralnih poremećaja zavisnosti, onih koji nemaju konkretan (hemijski) uzrok.
„Naše istraživanje je pokazalo da zavisnost od Interneta deli iste psihiloške i neurološke mehanizme sa poremećajima zavisnosti od nekih supstanci i drugim poremećajima ponašanja“, objasnio je dr Hao Lei, vodeći istraživač. Rad kineskom tima objavljen je u stručnom časopisu PLoS One.
Jedna ranija studija, koja je istraživala zavisnost od video igrica, dala je vrlo sličan zaključak – kod ljudi koji ne mogu da kontrolišu strast ka video igricama primećene su abnormalnosti u moždanoj strukturi. Stručna javnost je ohrabrena činjenicom da su dve komplementarne studije predstavile opipljive dokaze za ono što klinička iskustva govore već neko vreme – mozak zavisnika od Interneta i video igrica prolazi kroz iste promene kao i mozak zavisnika od narkotika ili alkohola.
Šta je zavisnost od Interneta?
U pitanju je stanje koje je tek nedavno u zapadnoj medicini izjednačeno sa poznatim poremećajima zavisnosti (nosi naziv. IAD – Internet addiction disorder). Iako ga klinička praksa beleži još krajem devedesetih godina prošlog veka, Američka asocijacija psihijatara ga tek 2009. godine uvrštava u zvanični priručnik koji propisuje kriterijume i standarde za mentalne poremećaje (DSM – Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders).
Premda je ovaj poremećaj i njegovo priznavanje od Američke asocijacije psihijatara i dalje predmet stručnih debata, jer se može manifestovati na mnogo različitih načina i preplitati sa drugim poremećajima ponašanja, pod njim se podrazumeva takva prekomerna upotreba računara i Interneta koja onemogućava uobičajene svakodnevne životne aktivnosti.
Zabeleženo je da zavisnici od Interneta mogu proći kroz sličnu apstinencijalnu krizu kao i zavisnici od narkotika. Kada im se oduzme mogućnost pristupa računaru i Internetu, mogu postati dezorijentisani, agresivni, mogu izgledati bolesno, depresivno, a čak su primećeni slučajevi nevoljnih (nesvesnih) pokreta prstiju koji „imitiraju“ rad sa računarom.
U najvećem broju slučajeva, simptomi poremećaja spontano prolaze zajedno sa dugotrajnim uzdržavanjem od upotrebe Interneta. U tom smislu, od pomoći može biti softver za ograničavanje pristupa Internetu, kakav se instalira na sve računare u okruženju zavisnika, a preporučuje se i bihejvioralna terapija.
novi komentari