Hipertireoza

Hipertireoza je prekomerna aktivnost štitaste žlezde za razliku od hipotireoze gde tiroida usporeno radi.  Hipertireoza nastaje kada štitna žlezda proizvodi previše hormona tiroksina. Hipertireoza može ubrzati metabolizam vašeg tela, uzrokujući nenamerni gubitak težine i ubrzan ili nepravilan rad srca.

Dostupno je nekoliko tretmana za hipertireozu. Lekari koriste antitiroidne lekove i radioaktivni jod da bi usporili proizvodnju hormona štitnjače. Ponekad lečenje hipertireoze uključuje operaciju uklanjanja cele ili dela štitne žlezde.

Iako hipertireoza može biti ozbiljna ako je zanemarite, većina ljudi dobro reaguje kada se hipertireoza dijagnostikuje i leči.

Hipertireoza se obično javlja u vašim paratiroidnim žlezdama. To su četiri žlezde veličine zrna graška iza štitaste žlezde na prednjem delu vrata. Žlezde stvaraju hormon nazvan paratiroidni hormon (PTH). Hormon upravlja nivoom kalcijuma, vitamina D i fosfora u vašem telu. PTH vam pomaže da apsorbujete kalcijum iz hrane i sprečava vas da izgubite previše kalcijuma kroz urin.

Ljudi koji imaju hipertireozu proizvode previše PTH. To dovodi do toga da imaju previše kalcijuma u ​​krvotoku, a nedovoljno u kostima.

Hipertireoza – Simptomi

Hipertireoza može imitirati druge zdravstvene probleme, što lekaru može otežati dijagnozu. Takođe može izazvati širok spektar znakova i simptoma, uključujući:

  • Nenamerni gubitak težine, čak i kada apetit i unos hrane ostane isti ili se poveća
  • Ubrzan rad srca (tahikardija) – obično više od 100 otkucaja u minuti.
  • Nepravilan rad srca (aritmija).
  • Lupanje srca.
  • Povećan apetit.
  • Nervoza, anksioznost i razdražljivost.
  • Tremor – obično fino drhtanje u rukama i prstima.
  • Znojenje.
  • Promene u menstrualnom ciklusu.
  • Povećana osetljivost na toplotu.
  • Promene u obrascu pražnjenja creva – posebno je izraženo češće pražnjenje.
  • Povećana štitna žlezda (guša), koja se može pojaviti kao otok na dnu vrata.
  • Umor, slabost mišića.
  • Teškoće sa spavanjem.
  • Proređivanje kože.
  • Tanka, lomljiva kosa.

Hipertireoza ne proizvodi uvek ove rane simptome. Neki ljudi mogu imati jedan ili više sledećih simptoma:

  • Osećaj slabosti ili umora većinu vremena.
  • Opšte bolove.
  • Bol u stomaku.
  • Česte gorušice. (Visok nivo kalcijuma u ​​krvi može prouzrokovati da vaš stomak stvara previše kiseline.)
  • Mučnina.
  • Povraćanje.
  • Gubitak apetita.
  • Bolovi u kostima i zglobovima.
  • Česte frakture ili lomovi kostiju.
  • Zbunjenost i gubitak pamćenja.
  • Кamen u bubregu.
  • Prekomerno mokrenje.
  • Visok krvni pritisak.

Šta uzrokuje hipertireozu?

Hipertireoza može biti uzrokovana brojnim stanjima, uključujući Grejvsovu bolest, Plamerova bolest i tiroiditis.

BITNO: Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira na dnu vrata, odmah ispod Adamove jabučice. Štitna žlezda ima ogroman uticaj na vaše zdravlje. Svaki aspekt vašeg metabolizma regulišu tiroidni hormoni.

Vaša štitna žlezda proizvodi dva glavna hormona, tiroksin (T4) i trijodotironin (T3), koji utiču na sve ćelije vašeg tela. Oni održavaju brzinu kojom vaše telo koristi masti i ugljene hidrate, pomažu u kontroli telesne temperature, utiču na puls i regulišu proizvodnju proteina. Vaša štitna žlezda takođe proizvodi hormon koji pomaže u regulaciji količine kalcijuma u ​​krvi (kalcitonin).

Razlozi za previše tiroksina (T4)

Obično vaša štitna žlezda oslobađa odgovarajuću količinu hormona, ali ponekad proizvodi previše T4. To se može dogoditi iz više razloga, uključujući:

  • Grejvsova bolest. Ova bolest je autoimuni poremećaj u kojem antitela koja stvara vaš imunološki sistem stimulišu štitnu žlezdu da proizvodi previše T4. To je najčešći uzrok hipertireoze.
    Hiperfunkcionalni čvorovi na štitnoj žlezdi (toksični adenom, toksični multinodularni goiter ili Plamerova bolest). Ovaj oblik hipertiroidizma se javlja kada jedan ili više adenoma štitne žlezde proizvode previše T4. Adenom je deo žlezde koji se odvojio od ostatka žlezde, formirajući nekancerogene (benigne) kvržice koje mogu prouzrokovati povećanje štitne žlezde.
  • Tiroiditis. Ponekad se vaša štitna žlezda može aktivirati nakon trudnoće, zbog autoimunog stanja ili iz nepoznatih razloga. Zapaljenje može prouzrokovati da višak hormona štitne žlezde uskladišten u žlezdi procuri u vaš krvotok. Neke vrste tiroiditisa mogu izazvati bol, dok su druge bezbolne.

Hipertireozna takođe može biti nasledna, što znači da se javlja u okviru jedne porodice. Hipertireoza je češća kod žena nego muškaraca.

Veća je verovatnoća da se javi kod starijih odraslih osoba i žena koje su prošle menopauzu. Ljudi kojima nedostaje vitamin D su u povećanom riziku. Razlog je što vitamin D pomaže vašem telu da apsorbuje kalcijum u krvotoku.

Ljudi koji uzimaju litijum (obično se propisuje za lečenje bipolarnog poremećaja i depresije) takođe su u povećanom riziku.

Кako se dijagnostikuje hipertireoza?

Većina slučajeva hipertireoze otkriva se tokom rutinskih testova krvi. Jednostavno, većina ljudi nema ili ne prepoznaje simptome. Кada lekar napravi test krvi, proveriće vam nivo kalcijuma. Ako je visok, pregledaće količinu PTH u vašoj krvi.

Jednom kada lekar potvrdi dijagnozu, mogao bi da zatraži još testova. Oni mogu pomoći u pronalaženju uzroka stanja.

CT skeniranje proverava stanje u i na vašim paratiroidnim žlezdama. Test takođe može da proveri da li ima naslaga kalcijuma u ​​bubrezima i urinarnom traktu. Moraju se uzeti u obzir i drugi uzroci povećanog kalcijuma, poput nekih lekova ili karcinoma.

Da li se hipertireoza može sprečiti ili izbeći?

Ne možete sprečiti ili izbeći hipertireozu. Ipak, određenim životnim stilom možete uticati na vreme njenog nastanka, težinu simptoma i sam tok bolesti.

Kako se leči hipertireoza

Lečenje hipertireoze zavisi od uzroka.

Ako imate izrasline na paratiroidnoj žlezdi, verovatno će vam trebati operacija. Jednom kada lekar ukloni izraslinu, ne bi trebalo da se vrati. Simptomi bi trebalo da prestanu u prvom mesecu nakon operacije.

U početku vam nivo kalcijuma u ​​krvi može biti prenizak. Ovo se može lečiti lekovima. Operacija se takođe može preporučiti ljudima koji imaju umerene do teške simptome. Lekar će ukloniti prekomerno aktivne žlezde.

Ako imate slabije izražene simptome ili nemate simptoma, medikamentozna terapija je možda najbolji oblik lečenja. Lekovi mogu lečiti neke, ali ne sve simptome hipertireoze.

Ako je neko drugo medicinsko stanje uzrok, lečenje je usmereno na upravljanje osnovnim stanjem.

Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnostima lečenja ako ste trudni, jer, sigurni smo, ne želite da vaša beba ima nedostatak kalcijuma – važnog minerala za pravilan razvoj.

Кomplikacije

Hipertireoza može dovesti do brojnih komplikacija:

  • Srčanih problema. Neke od najozbiljnijih komplikacija hipertireoze uključuju srce. Tu spadaju ubrzani puls, poremećaj srčanog ritma koji se naziva atrijalna fibrilacija i povećava rizik od moždanog udara i kongestivna srčana insuficijencija – stanje u kojem vaše srce ne može da cirkuliše dovoljno krvi da zadovolji potrebe vašeg tela.
  • Кrhke kosti. Nelečeni hipertiroidizam takođe može dovesti do slabih, krhkih kostiju (osteoporoza). Snaga vaših kostiju delimično zavisi od količine kalcijuma i drugih minerala koje sadrže. Previše hormona štitnjače ometa sposobnost vašeg tela da ugrađuje kalcijum u kosti.
  • Problemi sa očima. Ljudi sa Gravesovom oftalmopatijom razvijaju probleme sa očima, uključujući ispupčene, crvene ili otečene oči, osetljivost na svetlost i zamućenje ili dvostruki vid. Nelečeni, ozbiljni problemi sa očima mogu dovesti do gubitka vida.
  • Crvena, otečena koža. U retkim slučajevima, ljudi sa Gravesovom bolešću razvijaju Gravesovu dermopatiju. Ovo utiče na kožu, uzrokujući crvenilo i otok, često na potkolenicama i stopalima.
  • Tirotoksična kriza. Hipertireoza vas takođe dovodi u rizik od tireotoksične krize – naglog pojačavanja simptoma, što dovodi do temperature, ubrzanog pulsa, pa čak i delirijuma. Ako se to dogodi, potražite hitnu medicinsku pomoć.

Hipetireoza i kako živeti sa njom

Većina ljudi se oseća mnogo bolje nakon lečenja tj. nakon što simptomi nestanu. Vaš lekar će želeti da nastavi rutinsko testiranje. Test krvi proverava nivo kalcijuma i PTH. RTG kosti ili test mineralne gustine kostiju (DКSA) mogu proveriti gubitak kostiju. Po potrebi se mogu obaviti i drugi testovi na osnovu smetnji na koje se pacijent žali.

Veoma je važno održavati normalan nivo kalcijuma u ​​krvi što je duže moguće. Кoličina kalcijuma koja ulazi u vaše kosti obično se podudara sa količinom kalcijuma koji izlazi iz kostiju. Ako imate hipertireozu, iz vaših kostiju izlazi više kalcijuma nego što se vraća. To može dovesti do smanjenja koštane mase. Slabe kosti se lakše lome i zarastaju sporije od normalnih kostiju.

Кalcijum iz kostiju ulazi u krvotok i uzrokuje njegov višak u ​​krvi. To može dovesti do visokog krvnog pritiska. Takođe možete dobiti kamenje u bubrezima, jer bubrezi pokušavaju da filtriraju višak kalcijuma u ​​krvi.

Ako imate hipertireozu, ne bi trebalo da imate previše ili premalo kalcijuma u ​​ishrani. Cilj je oko 800-1000 mg dnevno. Takođe biste trebali ograničiti unos vitamina D na manje od 600 IU svakog dana. Lekar vam može dati više informacija o unosu ovih hranljivih sastojaka.

Pijte puno vode da biste sprečili kamenje u bubrezima. Redovno vežbanje pomaže u izgradnji jakih kostiju. Nemojte da pušite. Pušenje povećava rizik od određenih problema, uključujući gubitak kostiju.