Diskus hernija (lumbalna, slabinska diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena. Osnovni simptomi lumbalne diskus hernije su:
- Bol u donjem delu leđa i nozi;
- Sniženje senzibiliteta (utrnulost) u zahvaćenom području pritisnutog nervnog korena;
- Oslabljena pokretljivost stopala;
- Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca).
Bol je najčešći simptom lumbalne diskus hernije. Obično se iz leđa spušta zadnjom ili spoljašnjom stranom noge do stopala. Pojačava se pri kašljanju i kijanju. Veoma je jak, sevajući i dugotrajan. Često onemogućava normalan san, što zamara pacijente i dodatno pogoršava stanje.
Istovremeno sa bolom, javljaju se i snižen osećaj i trnjenje u nozi, a moguća je i slabost stopala. Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, pražnjenja debelog creva i potencije kod muškaraca) su najteži, ali srećom i najređi simptomi lumbalne diskus hernije.
Šta su diskusi?
Kičmeni stub je, usled svakodnevnih aktivnosti, izložen stalnim mikrotraumama. Diskusi su želatinozne pločice smeštene između pršljenskih tela koje imaju ulogu šok absorbera – upijaju mikrotraume, štiteći međupršljenske zglobove i druge strukture kičmenog stuba.
Sadržaj vode u diskusima novorođenčadi je oko 88%, ali se on starenjem postepeno smanjuje, tako da u sedamdesetim godinama života iznosi oko 70%.
Diskusi starenjem gube vodu, smanjuju im se težina i elastičnost, a time i zaštitna uloga. Ovom procesu, označenom kao degeneracija diskusa, doprinosi i opterećenost diskusa u toku života (teži fizički ili poslovi vezani za stalno sedenje).
Diskusi između četvrtog (L4) i petog lumbalnog (L5), te petog lumbalnog i prvog sakralnog (krsnog) pršljena (S1), degenerišu se češće od ostalih, pošto donji deo lumbalne (slabinske) kičme nosi veliku težinu tela i trpi najveće opterećenje. Kao rezultat degeneracije diskusa, nastaju lumbalna diskus hernija i lumbalna spondiloza (degenerativna bolest lumbalne kičme).
Iako u retkim slučajevima može da “izleti” i zdrav diskus, osnovni preduslov za nastanak diskus hernije je njegova prethodna degeneracija. Diskus hernija je zato najčešća u najopterećenijim segmentima kičmenog stuba, odnosno između 4. i 5. lumbalnog i 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena.
Diskus, usled delimičnog ili potpunog izletanja iz ležišta, pritiska jedan ili više nervnih korenova (uklještenje), što uzrokuje odgovarajuću simptomatologiju.
Kod diskus hernije između 4. i 5. lumbalnog pršljena (L4/L5), najčešće je pritisnut koren L5, tako da se sniženje senzibiliteta javlja u unutrašnjem delu stopala i palcu.
Kod diskus hernije između 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena (L5/S1), pritisnut je koren S1, tako da se poremećaj senzibiliteta javlja u njegovom inervacionom području, spoljašnjoj strani stopala i malom prstu.
Kod jačeg pritiska na koren, dolazi i do slabosti odgovarajućih mišićnih grupa. Kod pritiska na koren L5 (diskus hernija L4/L5), oslabljen je pokret stopala na gore, odnosno pacijent ne može da hoda na peti, a kod oštećenja korena S1 (diskus hernija L5/S1) oslabljen je pokret stopala na dole, odnosno pacijent ne može da hoda na prstima.
Kod izraženijeg izletanja diskusa i njegovog prodora u kičmeni kanal, pritisnut je čitav snop nervnih korenova. U ovom snopu su korenovi za senzitivnu i motornu inervaciju obe noge, kao i za funkcije pražnjenja mokraćne bešike i debelog creva, te potenciju kod muškaraca.
Pritiskom na snop nastaju bolovi, trnjenje i slabost stopala u obema nogama, kao i sfinkterijalne smetnje: poremećaj mokrenja, pražnjenja stolice i potencije.
Ova teška klinička slika se označava kao sindrom caudae equinae. Cauda equina u prevodu znači konjski rep. Naime, snop živaca u kičmenom kanalu podseća na konjski rep, odakle i potiče naziv ovog sindroma.
Zlatni standard u dijagnostici lumbalne diskus hernije je magnetna rezonanca. Dijagnoza je moguća i pomoću multislajsnog skenera.
Kako se leči lumbalna diskus hernija
Lečenje lumbalne diskus hernije može biti konzervativno i operativno. Počinje sa konzervativnim (izezev sindroma caudae equinae, koji je indikacija za hitnu operaciju), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima neuspeha konzervativne terapije.
Konzervativna terapija podrazumeva primenu običnih analgetika, NSAIL, anksiolitika i miorelaksanasa (lekovi za opuštanje mišićnog grča), kao i fizikalnih procedura.
Kod akutne diskus hernije preporučuje se mirovanje do pet dana, uz redovnu primenu navedenih lekova. Nakon pet dana, nije neophodno dalje mirovanje, odnosno pacijentima se preporučuje da se ponašaju kako im najviše odgovara, a lekove protiv bolova uzimaju sporadično, odnosno po potrebi.
Fizikalnu terapiju ne treba primenjivati u fazama jakog bola, jer tada može i biti kontraproduktivna.
U upornijim slučajevima, primenjuju se radikularne blokade (blokada pritisnutog nervnog korena) ili epiduralna injekcija (ubacivanje odgovarajućih lekova direktno u kičmeni kanal).
Zlatni standard u hirurškom lečenju je mikrohirurška discektomija (odstranjenje pomerenog diskusa uz pomoć operacionog mikroskopa). Operacija se radi u opštoj anesteziji, traje oko jedan sat, a u bolnici se ostaje oko tri dana. Spada u rutinske operacije sa malim procentom operativnih komplikacija.
Lumbalna diskus hernija – 5 najčešćih pitanja o operaciji
Operacija lumbalne diskus hernije jedna je od najčešćih u neurohirurgiji i odavno se smatra rutinskom. Ipak, pošto se radi o operaciji kičme, pacijenti često imaju veliki strah, te izbegavaju intervenciju i sami sebi narušavaju kvalitet života.
Diskus hernija (lumbalna diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i bola u nozi.
Najčešća pitanja koja pacijenti postavljaju kada im se predoči mogućnost operativnog lečenja diskus hernije su:
1. Moram li da se operišem?
Diskus hernija se leči konzervativno ili hirurški. Najčešće se počinje sa konzervativnim (lekovi protiv bolova, fizikalna terapija), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima kada konzervativno ne pruži zadovoljavajući efekat.
U većini slučajeva, operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili prolaze primenom lekova i fizikalnih procedura.
Međutim, odluka o operaciji diskus hernije se donosi na osnovu kliničkog stanja, tj. na osnovu tegoba koje pacijent oseća. Što su tegobe izraženije i dugotrajnije, odnosno što više remete normalan svakodnevni život, veća je i potreba za operacijom.
Dakle, izraženost nalaza (“veličina” diskus hernije) na magnetnoj rezonanci, nije merilo na osnovu kojeg se postavlja indikacija za operaciju. Postoje slučajevi gde velika diskus hernija na magnetnoj rezonanci daje minimalne, a mala veoma izražene tegobe.
Preciznije, osnovne indikacije (najvažniji razlozi) za operaciju dikus hernije su:
- Sindrom kaude ekvine (pritisak na snop živaca praćen bolovima u obema nogama, poremećajem mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca)
- Napredujući neurološki deficit (slabljenje stopala)
- Dugotrajni nepodnošljivi bol (stalni, jaki bol u periodu ne kraćem od mesec dana, koji remeti san i ne pokazuje tendenciju smirivanja)
Lumbalna diskus hernija i vežbanje
U većini slučajeva operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili potpuno prolaze primenom lekova i fizikalne terapije
Sindrom kaude ekvine i slabost stopala se retko viđaju, tako da se odluka o operaciji najčešće donosi u odnosu na intenzitet i trajanje bola.
Pacijenti uglavnom sami donose odluku shodno svom karakteru, temperamentu, obrazovanju, radnim obavezama i slično. Pojedinci insisistiraju na operaciji već nekoliko dana nakon početka bola, dok ima i onih koji se godinama muče, ne prihvatajući operativno lečenje.
2. Postoji li opasnost da ostanem oduzet-a?
Znajući da se operacija radi na kičmi, ovo je jedno od češćih i “najtežih” pitanja. Ipak, nema nikakve opasnosti da se posle operacije lumbalne dikus hernije ostane oduzet!
Zanemarivši činjenicu da se radi o rutinskoj operaciji, oduzetost je nemoguća i u anatomskom pogledu. Operacija (oslobađanje kičmenog nervnog korena) se radi u donjim delovima slabinske kičme, gde nema kičmene moždine (pošto se ona završava na višem nivou).
Jednostavno, povreda moždine, koja bi mogla dovesti do oduzetosti, teoretski je nemoguća.
S druge strane, određeni rizik postoji prilikom operacija vratne (cervikalne) diskus hernije. No, i operacija vratne diskus hernije danas je rutinska, sa visokim procentom uspešnosti i minimalnim rizikom od operativnih komplikacija.
3. Da li se ova operacija radi laserom?
Među pacijentima postoje predrasude o laseru kao metodi bezbolne i neinvazivne operacije diskus hernije, pa se takvim zahtevom često obraćaju lekaru. Generalno gledano, u subkulturi na ovim prostorima postoji uverenje da je “ono što se uradi laserom” samo po sebi kvalitetno, precizno, sigurno, bezbolno, bez reza i slično.
No, diskus hernija se ne operiše laserom! Treba znati da je laser “hirurški instrument” koji se upotrebljava samo za određenu, specifičnu hiruršku patologiju.
Sporadično se laserom rade neke minimalno invazivne, tzv. perkutane procedure, ali se one ne mogu primeniti kod svih dikus hernija, već samo u retkim, specifičnim situacijama.
U stručnom časopisu “Acta neurochirurgica“ iz maja 2011. godine, analizom devet komparativnih studija dokazano je da perkutane metode nemaju nikakvu prednost u odnosu na takozvanu “otvorenu operaciju”.
Zlatni standard u hirurškom tretmanu diskus hernije je mikrohirurška discektomija. Pravi se rez na koži dužine do 3 cm i, uz minimalnu invaziju i mikroskopsku kontrolu, identifikuje se i odstranjuje diskus hernija. Radi se o rutinskoj operaciji koja traje oko sat vremena, podrazumeva brzu mobilizaciju i boravak u bolnici ne duži od tri dana.
4. Šta se stavlja umesto izvađenog diskusa?
Uglavnom se ne stavlja ništa. Diskus ima ulogu šok absobera (amortuzije mikrotraume kojima je kičmeni stub izložen u toku života). Zdrav diskus se retko kada pomera iz svog ležišta.
Diskus hernija nastaje kod prethodno izmenjenog – degenerisanog diskusa, koji koji je samim procesom degeneracije već izgubio svoju zaštitnu ulogu.
5. Da li ću posle operacije moći da radim?
Adekvatno motivisani pacijenti, uz dobro postavljenu indikaciju za operaciju, brzo se vraćaju svom poslu, uključujući i zanimanja koja podrazumevaju fizički rad, profesionalno bavljenje sportom i sl.
Pacijentima se obično predlaže bolovanje u trajanju od dva meseca, od čega tri nedelje provede na fizikalnoj terapiji. Zavisno od stanja i (posebno) motivacije, pojedini pacijenti se i pre isteka ovog vremena vraćaju u “puni režim” svakodnevnog života.
Čavić, Divac i Stojaković operisali diskus herniju
Milorad CavicNaši proslavljeni košarkaši Vlade Divac i Peđa Stojaković jedni su od brojnih vrhunskih profesionalnih sportista koji su u toku igračke karijere operisali diskus herniju i potom se bez većih problema vratili na teren.
Lumbalna diskus hernija – 7 faktora rizika za nastanak
U većini medicinskih centara u Srbiji, kao što je rečeno, operacija lumbalne diskus hernije najčešća je neurohirurška operacija. To govori da moramo preventivno delovati, razumeti najčešće faktore rizika za nastanak lumbalne diskus hernije.
Faktore rizika moramo prepoznati i izbegavati, kada je to moguće. Ipak, treba znati da postoje faktori rizika na koje možemo i oni na koje ne možemo da utičemo.
Lumbalna (leđna) diskus hernija je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom (donjem) delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i odgovarajućih posledica. Ovo stanje je jedan od češćih uzroka bolova u leđima i nozi. Njegova zastupljenost u ukupnoj populaciji iznosi od 1 do 3 procenta.
Lumbalna diskus hernija – Faktori rizika na koje možemo da utičemo:
Poslovi ili aktivnosti koje podrazumevaju duže sedenje, dizanje težeg tereta, teži fizički rad, savijanje i uvrtanje tela, izlaganje potresima i vibracijama.
Opterećenje lumbalnog (slabinskog) dela kičme najmanje je u ležećem, veće u stojećem, još veće u sedećem, a najveće u pognutom (povijenom) položaju tela. Zbog toga je neophodno izbegavati, tj. dozirati poslove koji dovode do povećanog opterećenja kičme. Naročito treba obratiti pažnju na to da se težak teret nikada ne podiže iz pognutog ili “uvrnutog” položaja tela, već uvek iz pravilnog čučnja.
Nepravilno vežbanje (bavljenje sportskim aktivnostima)
Isuviše intenzivni i naporni treninzi u dužem vremenskom periodu dovode do povećanog opterećenja kičme i učestalih mikrotrauma na kičmenom stubu. Tako se ubrzavaju degenerativne i druge promene na kičmi, što doprinosi nastanku diskus hernije. Posebno opasan može biti neumeren intenzitet fizičke aktivnosti nakon duže pauze od treninga, npr. nakon oporavka od povrede ili bolesti.
Pušenje
Toksični sastojci duvanskog dima smanjuju sposobnost diskusa da absorbuje (upija) hranljive materije iz krvi. To doprinosi bržoj degeneraciji (propadanju) diskusa. Osim toga, nikotin povećava osetljivost na bol.
Prekomerna težina
Prekomerna telesna težina, posebno u predelu stomaka, dovodi do povećanog opterećenja slabinskog dela kičmenog stuba. Kod čoveka sa velikim stomakom, razvija se, naime, tendencija savijanja prema napred. Tako se povećava mogućnost nastanka diskus hernije.
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo:
Dob
Lumbalna diskus hernija je najčešća u četvrtoj i petoj deceniji života, kad se stvara “optimalan” odnos između degenerativnih promena i “kvaliteta” (konzistencije) diskusa. Naime, u tom dobu degenerativne promene mogu da oslabe spoljašnji, fibrozni deo (kapsulu) diskusa.
S druge strane, unutrašnji deo (jedro) još ostaje želatinozan i masivan u toj meri da, pod odgovarajućim pritiskom, probije oslabljeni fibrozni omotač i “iscuri” iz svog ležišta.
U starijem dobu, šestoj i sedmoj deceniji života, degeneracija zahvata i jedro, koje se “smežurava” i očvršćava, pa se tako smanjuje mogućnost nastanka diskus hernije.
Pol
Prema većini istraživanja, lumbalna diskus hernija duplo je češća kod muškaraca, nego kod žena.
Ranije povrede leđa, diskus hernija ili operacija kičme
Osobe koje su imale povrede leđa, posebno teže, sklonije su nastanku diskus hernije. Takođe, čovek koji je i ranije imao problema sa diskus hernijom ili je već jednom operisan, ima veću mogućnost za nastanak nove.
Naime, kod diskus hernije ili operacije diskusa u jednom nivou, susedni diskus trpi veće opterećenje, što povećava njegovu sklonost ka hernijaciji (izletanju iz svog ležišta u međupršljenskom prostoru).
Na kompjutersku tomografiju nalazi su
-na nivo L3-4ima dorzomedijalen naduv na IV discus sa prisutnom lateralizacijom
-na nivoL4-5 centralna vakuum degeneracija na IV discus i nesignifikantna discus hernija na L4-5
-na nivo L5-S1 imadorzomediolateralna protruzija na IV discus i posteriorna stenoza na spinalen kanal-discus hernija na L5-S1
Vec 3 nedelje sam na fizikalnu terapiju i jos uvek imam jake karakteristicne simptome-trnenje nogu i stopala, otezano hodanje
Nalaz lekara neurologa je-Susp.polineuropathia diabetica, Discopathia vert lumbosacralis. Th:tabl.neurovit i nirvax. Indiciran CT na L-S rbet
Dali mogu ici u banju i dali je dozvoljena rucna masaza
Dali je neophodna operacija
S postovanjem
Poštovana,
Na osnovu nalaza sa kompjuterske tomografije (CT) i simptoma koje imate, jasno je da postoji hernija diska u lumbosakralnom delu kičme, što uzrokuje trnjenje nogu i otežano hodanje. Polineuropatija može dodatno pogoršavati ove simptome.
Što se tiče banjskog lečenja, preporučuje se da se konsultujete sa lekarom specijalistom koji prati vaš slučaj, jer nekad banjsko lečenje može pomoći, ali u slučajevima sa hernijom diska manuelna masaža može biti kontraindikovana. Operacija je poslednja opcija i o njoj odlučuje neurolog na osnovu vašeg napretka ili pogoršanja nakon terapije.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Imam 65 godina i velike bolove u kičmi i duž desne noge koji prelazi povremeno i u levoj nozi. Ortoped je predložio snimanje skener kičme. Dnasnji snimak skenera je pokazao sledeće .
Na nivoima Th12/L1 i L1/L2 bubrenje diska.
Na nivoima L/2L3, L/3L/4 i L4/L5 izrazita diskopatija sa sniženjem spinalnog kanala i diskradikularnim kontaktima.
Na nivou L5/S1 hemijacija bez značajnog suženja spinalnog kanala.
Unapred hvala na odgovoru i veliki pozdrav —– Snezana
Poštovana Snežana,
Prema vašem nalazu, postoji nekoliko degenerativnih promena u donjem delu kičme. Diskopatija na nivoima L2/L3, L3/L4 i L4/L5 znači da su diskovi istrošeni, što je izazvalo suženje spinalnog kanala i kontakt sa nervima, što može izazvati bol duž noge. Hernijacija na nivou L5/S1 je prisutna, ali bez značajnog suženja kanala. Sve ove promene mogu biti uzrok vaših bolova u kičmi i nogama.
Preporučujem konsultaciju sa neurohirurgom kako bi se razmotrile opcije, uključujući fizikalnu terapiju ili eventualnu operaciju.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Izvinjavam se,preporučena mi je operacija,ali postoji bojazan ,jer sam operisala štitne žlezdu,izvedena je pola i još hormoni nisu dovededeni u red.Imam godinama probleme sa kičmom usled posla i uopšte nemarnosti i naprezanja.Već 11 meseci imam bolove, hramljem 5 meseci,dva meseca sam vezana za krevet, ne mogu da sedim ,stojim ,jedva hodam do pola savijene,dijagnoza je utvrđena,pila sam lekove,primam injekcije, ali ništa,čekam konsultaciju još nekih lekara.Iskreno molim za bilo kojim objašnjenjem,ako treba poslaću izveštaj,rečeno mi je da je diskus skroz otišao.
Unapred hvala poštovani!
Poštovana, molim Vas pošaljite izveštaj specijaliste na portal.bol.rs@gmail.com – videćemo koja je najbolja i najsigurnija opcija za Vaše stanje.
Srdačno,
Bol.rs
Meni je utvrđeno da imam problem sa petom prstenom u ljubavnom delu kičme L5 i neuro hirur mi je rekao stručno da se rastocio i mora operacija ali se ja mnogo plašim. Imam bolove ,trne mi noga i na petu ne mogu da stanem.Dali ima neke vežbe ili mora operacija?
Poštovana,
Razumem Vaš strah od operacije, ali je važno znati da, kada je reč o ozbiljnim problemima s pršljenovima poput onog na nivou L5, konzervativne metode kao što su vežbe ili fizikalna terapija često nisu dovoljne ako su simptomi, poput bola i trnjenja noge, veoma izraženi. Operacija se obično preporučuje kada postoji rizik od trajnog oštećenja nerva. Preporučujem da razgovarate sa neurohirurgom o svim opcijama i rizicima, a ako želite drugo mišljenje, posetite drugog specijalistu.
NEOPERATIVNO LEČENJE: Jedna od značajnih metoda neoperativnog lečenja diskus hernije je kiropraktika. Ipak, ona može pomoći kod određenih problema s kičmom, posebno kada su u pitanju bolovi zbog nepravilnog položaja pršljenova ili blage diskopatije. Međutim, kod ozbiljnijih problema poput značajnog oštećenja diska, kao što je slučaj kod vas (prsten L5), kiropraktika može biti samo privremeno rešenje i možda neće (a možda i hoće) rešiti osnovni problem. Lično, video sam i uspešne tretmane ovom metodom ali i one koji nisu to bili ovom metodom. Preporučujem da se i o kiropraktici posavetujete sa svojim neurohirurgom kako biste razumeli sve mogućnosti i rizike pre nego što donesete odluku.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori na pitanja u odeljku KOMENTARI su informativnog tipa. Svaki pacijent je poseban i jedino lekar koji ga vodi može dati precizan savet i preporuku.
Postovani, molim za Vase misljenje u vezi sa mojim nalazom MRI iz aprila ove godine, da li sam indikovana za operaciju, nadam se ne:) i rado bih krenula sa vezbama ali ne znam koga da slusam jer su mi razliciti fizijatri davali razlicite vezbei savete i umelo je cak i da mi bude gore nakon vezbi. Nalaz u nastavku, srdacno zahvaljujem na Vasem odgovoru:
Očuvana fiziološka lordoza LS kičme.
Očuvana visina pršljenskih tela koja su urednog IS.
Očuvana širina intervertebralnih prostora.
Medularni konus sa završetkom u nivou L1.
Na nivou L5-S1 izmenjen IS iv diska usled dehidracije, prisutna anularna fisura centralno sa anularnim bubrenjem iv diska i
manjom superponiranom protruzijom u regiji fisure, opisano dovodi do kontakta sa nervnim korenovima S1 obostrano u
recesusima, uz potiskivanje nervnog korena S1 u recesusu levo.
Na ostalim nivoima bez znakova hernijacije iv diska.
Umerene degenerativne promene fasetnih zglobova uz zadebljanje lig.flava.
Poštovana,
Na osnovu opisa MRI nalaza, imate promene na nivou diska L5-S1, uključujući dehidraciju diska i protruziju koja dodiruje nervne korenove S1. Ovi nalazi mogu uzrokovati bolove i simptome u donjem delu leđa ili nogama. Operacija obično nije prvi izbor i zavisi od ozbiljnosti simptoma i odgovora na konzervativno lečenje, uključujući fizikalnu terapiju.
Preporučujem konsultaciju s iskusnim fizijatrom ili specijalistom za kičmu kako bi Vam preporučio individualizovane vežbe i tretmane koji neće pogoršati stanje.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori na pitanja u odeljku KOMENTARI su samo informativnog tipa. Svaki pacijent je poseban i jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet i preporuku.
PS – Vaše pitanje je prosleđeno i dr V. Jovićeviću koji je specijalizovan upravo za neoperativne metode lečenja, tako da će odgovor biti objavljen čim stigne.
Hvala na brzom odgovoru, nazalost je dosta uopsten pa se nadam da ce dr Jovicevic dati neke konkretnije preporuke/savete sta dalje.
Isla sam kod 3 razlicita fizijatra privatno preko Medigroupa i davali su mi skroz kontradiktorne vezbe sto me je obeshrabrilo a nakon jednog seta vezbi sam umela da osetim i pogorsanja. Niko se zapravo nije posvetio problemu. Fizikalne terpaije koje sam u vise navrata primenjivala, laser, magnet i struja, su dosta pomagale ali je to skupo i nije pokriveno mojim osiguranjem tako da mi nije uvek izvodljivo. Sigurna sam da mi odmaze i posao gde sedim bar 8 sati za racunarom:( JOs jednom Vam havla i cekam dalje upute:)
Poštovana Marija, upravo je stigao odgovor dr Jovićevića iz West Medic-a:
„Pa vi ste klasičan pacijent za naš program lečenja. Ova stanja u najvećem broju slučajeva mogu da se sačuvaju od operacije.
dr Jovićević“
Inače, ako Vas zanimaju neoperativni tretmani diskus hernije u dotičnoj ustanovi više detalja možete naći na: http://www.westmedic.rs/
Srdačno, Bol.rs
A kako ja da znam da mi vi mozete pomoci? Ne zamerite ali vec sam se toliko nadavala para na fizikalne terapije, druga misljenja, vezbe i tretmane koji uopste nisu doveli do poboljsanja…
Poštovana,
Namena ovog portala nije da prodaje bilo šta već da informiše o različitim medicinskim temama, novim načinima lečenja, da ljudima koji nemaju medicinsko obrazovanje približi određena stanja i bolesti da bi bolje razumeli sa čime se suočavaju. Takođe, nudi preporuke oko lečenja kada ono „zapne“ – kom specijalisti se obratiti i slično.
Budući da je sve besplatno, možda su Vas zbunili oglasi koji se pojavljuju na stranicama – oni su, na žalost, nužnost kojom se plaća održavanje ovog portala (veliki broj ljudi ga dnevno posećuje i to košta) i nisu deo nekog našeg „prodajnog programa“ (koga, kaš što sam spomenuo i nema) – već reklame koje po određenim kriterijumima distrbuira Google čiji smo član. Na vrstu objava ni na koji način ne možemo da utičemo.
Inače, svi lekari ovde su dobrovoljno, ne nude nikakve usluge osim informacija tako da nema mesta ovakvom pitanju. Eventualno spomenu nešto iz svoje prakse – više kao ilustraciju ali bez eksplicitnih preporuka.
Stojimo Vam na raspolaganju za eventulana dodatna pitanja.
Srdačan pozdrav,
Stevan Brankov, glavni i odgovorni urednik portala bol.rs – medicinski novinar i nutricionista
Postovani dobila sam radioloski nalaz koji glasi umerena spondiloza Ls dela kicme sa suzavanjem l2 l3 l5-s1 iv prostora
Mozete li mi reci nesto o ovome i kom lekaru da se obratim za dalje …..unapred hvala
Aleksandra
Poštovana Aleksandra,
Radiološki nalaz koji ste dobili ukazuje na prisustvo umerene spondiloze lumbosakralnog (Ls) dela kičme. Spondiloza je degenerativna promena na kičmenom stubu koja uključuje promene na pršljenovima i međuprostornim diskovima. U vašem slučaju, nalaz pokazuje suženje prostora između pršljenova L2-L3 i L5-S1.
Šta ovo znači?
Spondiloza: Degenerativna promena koja može izazvati bol, ukočenost i ograničenje pokreta. Može se pojaviti kao rezultat starenja ili prekomernog opterećenja kičme.
Suženje međuprostora: Ovo može značiti da su diskovi između ovih pršljenova izgubili visinu, što može dovesti do kompresije živaca i bola.
Preporuke:
Poseta specijalisti: Preporučujem vam da se obratite ortopedu ili neurohirurgu. Oni su stručnjaci za probleme sa kičmom i mogu vam pružiti dalje savete i preporuke.
Fizikalna terapija: Često se preporučuje fizikalna terapija kako bi se poboljšala pokretljivost i smanjili bolovi.
Lekovi: U zavisnosti od težine simptoma, lekar može preporučiti lekove protiv bolova ili antiinflamatorne lekove.
Dalji koraci:
Konsultacija sa lekarom opšte prakse: Vaš lekar opšte prakse može vam dati uput za specijalistu i pomoći vam u organizaciji daljih pregleda.
Dijagnostičke procedure: Specijalista može preporučiti dodatne dijagnostičke procedure, kao što su MRI ili CT skener, kako bi se detaljnije procenilo stanje vaše kičme.
Nadam se da će vam ove informacije pomoći i da ćete brzo naći odgovarajući tretman. Ako imate dodatna pitanja ili trebate više informacija, slobodno se obratite.
Srdačan pozdrav,
Vaš web lekar dr A. Ilić
NAPOMENA: Odgovori na pitanja u odeljku KOMENTARI su samo informativnog tipa. Svaki pacijent je poseban i jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet i preporuku.
DHL5/S1 sa radikulopatijom
Diskus hernija?
Poštovani,
Razumem da je situacija sa dijagnozom DHL5/S1 sa radikulopatijom može biti zbunjujuća, pa ću se potruditi da objasnim na što jednostavniji način.
DHL5/S1:
Ovaj izraz označava problem na nivou petog lumbalnog (L5) i prvog sakralnog (S1) pršljena. To je deo kičme koji se nalazi u donjem delu leđa.
Diskus hernija:
Diskus hernija se dešava kada mekani unutrašnji deo diska (koji deluje kao amortizer između pršljenova) prođe kroz oštećeni spoljašnji deo diska. Ovo može pritisnuti na nervne korene koji izlaze iz kičmene moždine.
Radikulopatija:
Radikulopatija označava bol, slabost ili utrnulost koji se šire niz ruku ili nogu, uzrokovani pritiskom na nerve koji izlaze iz kičmene moždine.
Značenje i simptomi:
Kada se sve ovo spoji, dijagnoza znači da imate herniju diska između L5 i S1 pršljena, koja uzrokuje radikulopatiju. To znači da oštećeni disk pritiska na nerve, što može izazvati:
– Bol u donjem delu leđa koji se širi niz nogu (najčešće do stopala).
– Utrnulost ili trnjenje u nozi.
– Slabost u mišićima nogu.
– Problemi sa refleksima u donjim ekstremitetima.
ŠTA URADITI:
Konsultacija sa specijalistom: Važno je da se obratite neurologu ili ortopedu za detaljnu procenu i savet.
Fizikalna terapija: Često se preporučuju vežbe za jačanje mišića leđa i trbuha kako bi se smanjio pritisak na hernirani disk.
Lekovi: Protivupalni lekovi, analgetici i mišićni relaksanti mogu pomoći u smanjenju bola i upale.
Injekcije: Epiduralne steroidne injekcije mogu smanjiti upalu oko nerva.
Hirurgija: U težim slučajevima, ako drugi tretmani ne pomažu, hirurška intervencija može biti opcija.
Važno je napomenuti da:
Svaka osoba je jedinstvena, i plan lečenja treba prilagoditi individualnim potrebama i stanju pacijenta. Redovne konsultacije sa lekarom su ključne za praćenje stanja i prilagođavanje terapije.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
NAPOMENA: Odgovori na pitanja u odeljku KOMENTARI su samo informativnog tipa. Svaki pacijent je poseban i jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet i preporuku.
Interesuje me imam problem sa L5 S1 imam Lumboišijalgiju da li smem da dizem teske stvari da li smem da idem na posao da radim koliko treba vremena da prodje ta lumboišijalgija mislim akutan bol veliki pozdrav
Poštovani Stefane,
Lumboišijalgija, koja je često uzrokovana hernijacijom diska na nivou L5-S1, može izazvati jake bolove u donjem delu leđa i iradijaciju boli duž noge. Upravljanje ovim stanjem zahteva oprez, posebno u pogledu fizičkih aktivnosti.
Dizanje teških stvari:
Generalno, nije preporučljivo dizati teške stvari dok traje akutni bol ili dok se ne konsultujete sa lekarom. Dizanje tereta može povećati pritisak na diskove i pogoršati postojeće stanje. Umesto toga, fokusirajte se na postepeno jačanje mišića leđa i trbuha kroz ciljane vežbe koje će vam preporučiti fizioterapeut.
Odlazak na posao:
Odlazak na posao zavisi od prirode vašeg posla i intenziteta bola koji osećate. Ako vaš posao zahteva fizički napor, posebno dizanje tereta ili dugotrajno sedenje ili stajanje, preporučljivo je da razgovarate sa svojim lekarom ili poslodavcem o mogućim prilagođavanjima ili privremenom smanjenju obaveza dok se stanje ne poboljša.
Vreme oporavka:
Vreme potrebno za oporavak od lumboišijalgije može značajno varirati zavisno od težine hernije diska, stepena nervnog uklještenja i opšteg zdravstvenog stanja. U mnogim slučajevima, akutni bolovi se mogu poboljšati u roku od nekoliko nedelja uz adekvatan odmor, medikamentozno lečenje i fizioterapiju. Međutim, potpuni oporavak može trajati duže, posebno ako je potrebno jačanje mišića i promene u načinu života.
Dodatne preporuke:
Fizioterapija: Rad sa fizioterapeutom je ključan za učenje pravilne tehnike kretanja i jačanja mišića koji podržavaju kičmu.
Medikamentozno lečenje: Lekar može preporučiti lekove protiv bolova ili antiinflamatorne lekove za upravljanje simptomima.
Modifikacija aktivnosti: Izbegavanje aktivnosti koje pogoršavaju bol, kao što su nagli pokreti, savijanje ili dizanje tereta.
Za dugoročno upravljanje i prevenciju ponovnog javljanja problema, važno je raditi na održavanju dobre posture, redovnom vežbanju i održavanju zdrave telesne težine. Ukoliko bolovi postanu nepodnošljivi ili se ne poboljšavaju, važno je razmotriti dalje medicinske opcije, uključujući i mogućnost hirurške intervencije.
Svakako, najvažnije je da pratite preporuke i uputstva vašeg lekara koji najbolje poznaje detalje vašeg specifičnog slučaja. Želim vam brz oporavak i povratak normalnim aktivnostima.
Srdačno,
dr A. Ilić