Diskus hernija (lumbalna, slabinska diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena. Osnovni simptomi lumbalne diskus hernije su:
- Bol u donjem delu leđa i nozi;
- Sniženje senzibiliteta (utrnulost) u zahvaćenom području pritisnutog nervnog korena;
- Oslabljena pokretljivost stopala;
- Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca).
Bol je najčešći simptom lumbalne diskus hernije. Obično se iz leđa spušta zadnjom ili spoljašnjom stranom noge do stopala. Pojačava se pri kašljanju i kijanju. Veoma je jak, sevajući i dugotrajan. Često onemogućava normalan san, što zamara pacijente i dodatno pogoršava stanje.
Istovremeno sa bolom, javljaju se i snižen osećaj i trnjenje u nozi, a moguća je i slabost stopala. Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, pražnjenja debelog creva i potencije kod muškaraca) su najteži, ali srećom i najređi simptomi lumbalne diskus hernije.
Šta su diskusi?
Kičmeni stub je, usled svakodnevnih aktivnosti, izložen stalnim mikrotraumama. Diskusi su želatinozne pločice smeštene između pršljenskih tela koje imaju ulogu šok absorbera – upijaju mikrotraume, štiteći međupršljenske zglobove i druge strukture kičmenog stuba.
Sadržaj vode u diskusima novorođenčadi je oko 88%, ali se on starenjem postepeno smanjuje, tako da u sedamdesetim godinama života iznosi oko 70%.
Diskusi starenjem gube vodu, smanjuju im se težina i elastičnost, a time i zaštitna uloga. Ovom procesu, označenom kao degeneracija diskusa, doprinosi i opterećenost diskusa u toku života (teži fizički ili poslovi vezani za stalno sedenje).
Diskusi između četvrtog (L4) i petog lumbalnog (L5), te petog lumbalnog i prvog sakralnog (krsnog) pršljena (S1), degenerišu se češće od ostalih, pošto donji deo lumbalne (slabinske) kičme nosi veliku težinu tela i trpi najveće opterećenje. Kao rezultat degeneracije diskusa, nastaju lumbalna diskus hernija i lumbalna spondiloza (degenerativna bolest lumbalne kičme).
Iako u retkim slučajevima može da “izleti” i zdrav diskus, osnovni preduslov za nastanak diskus hernije je njegova prethodna degeneracija. Diskus hernija je zato najčešća u najopterećenijim segmentima kičmenog stuba, odnosno između 4. i 5. lumbalnog i 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena.
Diskus, usled delimičnog ili potpunog izletanja iz ležišta, pritiska jedan ili više nervnih korenova (uklještenje), što uzrokuje odgovarajuću simptomatologiju.
Kod diskus hernije između 4. i 5. lumbalnog pršljena (L4/L5), najčešće je pritisnut koren L5, tako da se sniženje senzibiliteta javlja u unutrašnjem delu stopala i palcu.
Kod diskus hernije između 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena (L5/S1), pritisnut je koren S1, tako da se poremećaj senzibiliteta javlja u njegovom inervacionom području, spoljašnjoj strani stopala i malom prstu.
Kod jačeg pritiska na koren, dolazi i do slabosti odgovarajućih mišićnih grupa. Kod pritiska na koren L5 (diskus hernija L4/L5), oslabljen je pokret stopala na gore, odnosno pacijent ne može da hoda na peti, a kod oštećenja korena S1 (diskus hernija L5/S1) oslabljen je pokret stopala na dole, odnosno pacijent ne može da hoda na prstima.
Kod izraženijeg izletanja diskusa i njegovog prodora u kičmeni kanal, pritisnut je čitav snop nervnih korenova. U ovom snopu su korenovi za senzitivnu i motornu inervaciju obe noge, kao i za funkcije pražnjenja mokraćne bešike i debelog creva, te potenciju kod muškaraca.
Pritiskom na snop nastaju bolovi, trnjenje i slabost stopala u obema nogama, kao i sfinkterijalne smetnje: poremećaj mokrenja, pražnjenja stolice i potencije.
Ova teška klinička slika se označava kao sindrom caudae equinae. Cauda equina u prevodu znači konjski rep. Naime, snop živaca u kičmenom kanalu podseća na konjski rep, odakle i potiče naziv ovog sindroma.
Zlatni standard u dijagnostici lumbalne diskus hernije je magnetna rezonanca. Dijagnoza je moguća i pomoću multislajsnog skenera.
Kako se leči lumbalna diskus hernija
Lečenje lumbalne diskus hernije može biti konzervativno i operativno. Počinje sa konzervativnim (izezev sindroma caudae equinae, koji je indikacija za hitnu operaciju), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima neuspeha konzervativne terapije.
Konzervativna terapija podrazumeva primenu običnih analgetika, NSAIL, anksiolitika i miorelaksanasa (lekovi za opuštanje mišićnog grča), kao i fizikalnih procedura.
Kod akutne diskus hernije preporučuje se mirovanje do pet dana, uz redovnu primenu navedenih lekova. Nakon pet dana, nije neophodno dalje mirovanje, odnosno pacijentima se preporučuje da se ponašaju kako im najviše odgovara, a lekove protiv bolova uzimaju sporadično, odnosno po potrebi.
Fizikalnu terapiju ne treba primenjivati u fazama jakog bola, jer tada može i biti kontraproduktivna.
U upornijim slučajevima, primenjuju se radikularne blokade (blokada pritisnutog nervnog korena) ili epiduralna injekcija (ubacivanje odgovarajućih lekova direktno u kičmeni kanal).
Zlatni standard u hirurškom lečenju je mikrohirurška discektomija (odstranjenje pomerenog diskusa uz pomoć operacionog mikroskopa). Operacija se radi u opštoj anesteziji, traje oko jedan sat, a u bolnici se ostaje oko tri dana. Spada u rutinske operacije sa malim procentom operativnih komplikacija.
Lumbalna diskus hernija – 5 najčešćih pitanja o operaciji
Operacija lumbalne diskus hernije jedna je od najčešćih u neurohirurgiji i odavno se smatra rutinskom. Ipak, pošto se radi o operaciji kičme, pacijenti često imaju veliki strah, te izbegavaju intervenciju i sami sebi narušavaju kvalitet života.
Diskus hernija (lumbalna diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i bola u nozi.
Najčešća pitanja koja pacijenti postavljaju kada im se predoči mogućnost operativnog lečenja diskus hernije su:
1. Moram li da se operišem?
Diskus hernija se leči konzervativno ili hirurški. Najčešće se počinje sa konzervativnim (lekovi protiv bolova, fizikalna terapija), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima kada konzervativno ne pruži zadovoljavajući efekat.
U većini slučajeva, operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili prolaze primenom lekova i fizikalnih procedura.
Međutim, odluka o operaciji diskus hernije se donosi na osnovu kliničkog stanja, tj. na osnovu tegoba koje pacijent oseća. Što su tegobe izraženije i dugotrajnije, odnosno što više remete normalan svakodnevni život, veća je i potreba za operacijom.
Dakle, izraženost nalaza (“veličina” diskus hernije) na magnetnoj rezonanci, nije merilo na osnovu kojeg se postavlja indikacija za operaciju. Postoje slučajevi gde velika diskus hernija na magnetnoj rezonanci daje minimalne, a mala veoma izražene tegobe.
Preciznije, osnovne indikacije (najvažniji razlozi) za operaciju dikus hernije su:
- Sindrom kaude ekvine (pritisak na snop živaca praćen bolovima u obema nogama, poremećajem mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca)
- Napredujući neurološki deficit (slabljenje stopala)
- Dugotrajni nepodnošljivi bol (stalni, jaki bol u periodu ne kraćem od mesec dana, koji remeti san i ne pokazuje tendenciju smirivanja)
Lumbalna diskus hernija i vežbanje
U većini slučajeva operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili potpuno prolaze primenom lekova i fizikalne terapije
Sindrom kaude ekvine i slabost stopala se retko viđaju, tako da se odluka o operaciji najčešće donosi u odnosu na intenzitet i trajanje bola.
Pacijenti uglavnom sami donose odluku shodno svom karakteru, temperamentu, obrazovanju, radnim obavezama i slično. Pojedinci insisistiraju na operaciji već nekoliko dana nakon početka bola, dok ima i onih koji se godinama muče, ne prihvatajući operativno lečenje.
2. Postoji li opasnost da ostanem oduzet-a?
Znajući da se operacija radi na kičmi, ovo je jedno od češćih i “najtežih” pitanja. Ipak, nema nikakve opasnosti da se posle operacije lumbalne dikus hernije ostane oduzet!
Zanemarivši činjenicu da se radi o rutinskoj operaciji, oduzetost je nemoguća i u anatomskom pogledu. Operacija (oslobađanje kičmenog nervnog korena) se radi u donjim delovima slabinske kičme, gde nema kičmene moždine (pošto se ona završava na višem nivou).
Jednostavno, povreda moždine, koja bi mogla dovesti do oduzetosti, teoretski je nemoguća.
S druge strane, određeni rizik postoji prilikom operacija vratne (cervikalne) diskus hernije. No, i operacija vratne diskus hernije danas je rutinska, sa visokim procentom uspešnosti i minimalnim rizikom od operativnih komplikacija.
3. Da li se ova operacija radi laserom?
Među pacijentima postoje predrasude o laseru kao metodi bezbolne i neinvazivne operacije diskus hernije, pa se takvim zahtevom često obraćaju lekaru. Generalno gledano, u subkulturi na ovim prostorima postoji uverenje da je “ono što se uradi laserom” samo po sebi kvalitetno, precizno, sigurno, bezbolno, bez reza i slično.
No, diskus hernija se ne operiše laserom! Treba znati da je laser “hirurški instrument” koji se upotrebljava samo za određenu, specifičnu hiruršku patologiju.
Sporadično se laserom rade neke minimalno invazivne, tzv. perkutane procedure, ali se one ne mogu primeniti kod svih dikus hernija, već samo u retkim, specifičnim situacijama.
U stručnom časopisu “Acta neurochirurgica“ iz maja 2011. godine, analizom devet komparativnih studija dokazano je da perkutane metode nemaju nikakvu prednost u odnosu na takozvanu “otvorenu operaciju”.
Zlatni standard u hirurškom tretmanu diskus hernije je mikrohirurška discektomija. Pravi se rez na koži dužine do 3 cm i, uz minimalnu invaziju i mikroskopsku kontrolu, identifikuje se i odstranjuje diskus hernija. Radi se o rutinskoj operaciji koja traje oko sat vremena, podrazumeva brzu mobilizaciju i boravak u bolnici ne duži od tri dana.
4. Šta se stavlja umesto izvađenog diskusa?
Uglavnom se ne stavlja ništa. Diskus ima ulogu šok absobera (amortuzije mikrotraume kojima je kičmeni stub izložen u toku života). Zdrav diskus se retko kada pomera iz svog ležišta.
Diskus hernija nastaje kod prethodno izmenjenog – degenerisanog diskusa, koji koji je samim procesom degeneracije već izgubio svoju zaštitnu ulogu.
5. Da li ću posle operacije moći da radim?
Adekvatno motivisani pacijenti, uz dobro postavljenu indikaciju za operaciju, brzo se vraćaju svom poslu, uključujući i zanimanja koja podrazumevaju fizički rad, profesionalno bavljenje sportom i sl.
Pacijentima se obično predlaže bolovanje u trajanju od dva meseca, od čega tri nedelje provede na fizikalnoj terapiji. Zavisno od stanja i (posebno) motivacije, pojedini pacijenti se i pre isteka ovog vremena vraćaju u “puni režim” svakodnevnog života.
Čavić, Divac i Stojaković operisali diskus herniju
Milorad CavicNaši proslavljeni košarkaši Vlade Divac i Peđa Stojaković jedni su od brojnih vrhunskih profesionalnih sportista koji su u toku igračke karijere operisali diskus herniju i potom se bez većih problema vratili na teren.
Lumbalna diskus hernija – 7 faktora rizika za nastanak
U većini medicinskih centara u Srbiji, kao što je rečeno, operacija lumbalne diskus hernije najčešća je neurohirurška operacija. To govori da moramo preventivno delovati, razumeti najčešće faktore rizika za nastanak lumbalne diskus hernije.
Faktore rizika moramo prepoznati i izbegavati, kada je to moguće. Ipak, treba znati da postoje faktori rizika na koje možemo i oni na koje ne možemo da utičemo.
Lumbalna (leđna) diskus hernija je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom (donjem) delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i odgovarajućih posledica. Ovo stanje je jedan od češćih uzroka bolova u leđima i nozi. Njegova zastupljenost u ukupnoj populaciji iznosi od 1 do 3 procenta.
Lumbalna diskus hernija – Faktori rizika na koje možemo da utičemo:
Poslovi ili aktivnosti koje podrazumevaju duže sedenje, dizanje težeg tereta, teži fizički rad, savijanje i uvrtanje tela, izlaganje potresima i vibracijama.
Opterećenje lumbalnog (slabinskog) dela kičme najmanje je u ležećem, veće u stojećem, još veće u sedećem, a najveće u pognutom (povijenom) položaju tela. Zbog toga je neophodno izbegavati, tj. dozirati poslove koji dovode do povećanog opterećenja kičme. Naročito treba obratiti pažnju na to da se težak teret nikada ne podiže iz pognutog ili “uvrnutog” položaja tela, već uvek iz pravilnog čučnja.
Nepravilno vežbanje (bavljenje sportskim aktivnostima)
Isuviše intenzivni i naporni treninzi u dužem vremenskom periodu dovode do povećanog opterećenja kičme i učestalih mikrotrauma na kičmenom stubu. Tako se ubrzavaju degenerativne i druge promene na kičmi, što doprinosi nastanku diskus hernije. Posebno opasan može biti neumeren intenzitet fizičke aktivnosti nakon duže pauze od treninga, npr. nakon oporavka od povrede ili bolesti.
Pušenje
Toksični sastojci duvanskog dima smanjuju sposobnost diskusa da absorbuje (upija) hranljive materije iz krvi. To doprinosi bržoj degeneraciji (propadanju) diskusa. Osim toga, nikotin povećava osetljivost na bol.
Prekomerna težina
Prekomerna telesna težina, posebno u predelu stomaka, dovodi do povećanog opterećenja slabinskog dela kičmenog stuba. Kod čoveka sa velikim stomakom, razvija se, naime, tendencija savijanja prema napred. Tako se povećava mogućnost nastanka diskus hernije.
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo:
Dob
Lumbalna diskus hernija je najčešća u četvrtoj i petoj deceniji života, kad se stvara “optimalan” odnos između degenerativnih promena i “kvaliteta” (konzistencije) diskusa. Naime, u tom dobu degenerativne promene mogu da oslabe spoljašnji, fibrozni deo (kapsulu) diskusa.
S druge strane, unutrašnji deo (jedro) još ostaje želatinozan i masivan u toj meri da, pod odgovarajućim pritiskom, probije oslabljeni fibrozni omotač i “iscuri” iz svog ležišta.
U starijem dobu, šestoj i sedmoj deceniji života, degeneracija zahvata i jedro, koje se “smežurava” i očvršćava, pa se tako smanjuje mogućnost nastanka diskus hernije.
Pol
Prema većini istraživanja, lumbalna diskus hernija duplo je češća kod muškaraca, nego kod žena.
Ranije povrede leđa, diskus hernija ili operacija kičme
Osobe koje su imale povrede leđa, posebno teže, sklonije su nastanku diskus hernije. Takođe, čovek koji je i ranije imao problema sa diskus hernijom ili je već jednom operisan, ima veću mogućnost za nastanak nove.
Naime, kod diskus hernije ili operacije diskusa u jednom nivou, susedni diskus trpi veće opterećenje, što povećava njegovu sklonost ka hernijaciji (izletanju iz svog ležišta u međupršljenskom prostoru).
Postovanje imam problem sa diskus hernijom prsljenova L4 L5 i L5 S1 osecam bolove u desnoj nozi i slabost misica kretanje mi je otezano sta bi mi vi preporucili
Poštovani,
Diskus hernija na nivoima L4-L5 i L5-S1 može izazvati bolove u donjem delu leđa i nogama, kao i slabost mišića, posebno u nozi. Ovo je čest problem koji se može pogoršati pokretima, a takođe može biti uzrokovan kompresijom nerva koji izlazi iz kičme na tim nivoima.
Evo nekoliko preporuka koje vam mogu pomoći:
Fizikalna terapija: Posavetujte se sa fizioterapeutom koji može razviti specijalizovani program vežbi. Vežbe jačanja trupa i istezanja mogu olakšati bolove i poboljšati pokretljivost. Fizioterapeut može naučiti pravilnu tehniku držanja i kretanja kako bi se smanjio pritisak na diskove.
Lekovi: Lekovi protiv bolova i upala, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), mogu pomoći u smanjenju bola. U nekim slučajevima, lekovi za opuštanje mišića ili kortikosteroidne injekcije mogu biti korisni.
Tople i hladne obloge: Primena hladnih obloga u akutnoj fazi može pomoći u smanjenju upale, dok primena toplote može pomoći u opuštanju mišića.
Edukacija o pravilnom držanju: Pokušajte da se trudite da održavate pravilno držanje tela, kako biste smanjili pritisak na kičmu i sprečili pogoršanje simptoma.
Operacija: Ako bolovi postanu hronični ili se simptomi pogoršaju, u nekim slučajevima može biti potrebna operacija, kao što je mikrodiscektomija, kako bi se uklonio deo diska koji pritisne nerv.
Važno je da se posavetujete sa lekarom specijalistom, poput neurologa ili ortopeda, kako biste dobili odgovarajući tretman i plan lečenja.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Postovani ocitan rengen,
stravicni bolovi u lumbalnom delu kicme, trnjenje noge, diskushernijala lumbalnog dela kicme , stravican spazam u vratnom delu okostavanje cervikalnog dela vrata.
pre dva meseca prvi put poceli bolovi, nosen je teret veliki fizicki nepodredno pre bola
rtg L-S dela kicme u dve projekcije
diskretna delstrolpnveksna skolioza
pocetni anteriorni osteofiti na L1,2,3,4,5
pocentni lateralni osteofiti na L1,2,3,4,5
pocentni posteriorni osteofiti na L1,2,3,4,5
suzenje IV prostora T12-L1
Pregledao fizijatar
predlog da pregleda ortoped
po mogustvu MR
date vezbe 10 dana pa kontrola
Da li s obzirom da je ovo pocetak moye da se vezbama ublaze simtomi i terapijama , plivanjem setnjom
Poštovana,
Prema opisu vašeg stanja i nalazima rendgenskog snimka, početne promene na kičmi (osteofiti, suženje prostora i skolioza) uz hernijaciju diska i trnjenje noge ukazuju na potrebu za pažljivim i postepenim lečenjem.
Da li vežbe, terapija i plivanje mogu pomoći?
Vežbe i fizikalna terapija: Vežbe koje je preporučio fizijatar igraju ključnu ulogu u smanjenju bola i jačanju mišića leđa, čime se rasterećuje pritisak na diskove. Redovno vežbanje može značajno smanjiti simptome. Radite ih pažljivo i umerenim intenzitetom kako biste izbegli pogoršanje.
Plivanje: Plivanje je idealna aktivnost za osobe sa problemima kičme jer rasterećuje pritisak na zglobove i diskove, dok istovremeno jača mišiće. Plivanje leđnim stilom posebno je korisno za vašu situaciju.
Šetnja: Redovne šetnje (po ravnom terenu) mogu poboljšati cirkulaciju i smanjiti ukočenost, ali ih prilagodite svojim mogućnostima i izbegavajte nošenje teških tereta.
Preporučene dalje korake:
Magnetna rezonanca (MR):Ovo je najbolji način za detaljnu procenu stanja diska, nervnih korenova i kičmene moždine. Učiniće terapiju ciljanijom.
Pregled ortopeda i neurologa:Radi dodatnih saveta i, po potrebi, uključivanja lekova ili dodatnih tretmana.
Terapije:Pored vežbi, fizikalne terapije poput ultrazvuka, elektroterapije ili dekompresije kičme mogu smanjiti bol i spazam.
Postepenim pristupom, redovnim vežbama i konsultacijama sa stručnjacima, simptomi se mogu značajno ublažiti.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Postovani,
Imam problema sa diskusima L4 I L5.
Od skoro sam krenula na ples, kao vid fizicke aktivnosti posto vecinu dana provedem u sedecem polozaju.
I sada osecam malo bolove u donjem delu leđa, pa me zanima Vase misljenje da li je pozeljno i dozvoljeno u mom slucaju (dijagnoza:nabubreli diskusi L4 I L5) baviti se plesom?
Hvala unapred na odgovoru.
Srdacan pozdrav
Poštovana Dijana,
Bavljenje plesom može biti korisno kao fizička aktivnost, jer poboljšava cirkulaciju, fleksibilnost i snagu mišića, ali (uvek to ali…) s obzirom na to da imate probleme sa diskusima L4 i L5, važno je da budete oprezni kako bi se izbegli dodatni problemi sa leđima.
Lično, uvek preporučujem pacijentima sa sličnim problemima – plivanje kao vid terapije jer ima značajne prednosti, zatim blage oblike joge, istezanja i slično. E sad, ples može biti dobar za vašu fizičku aktivnost, ali evo nekoliko stvari koje treba da uzmete u obzir:
Prilagodite vrstu plesa – Neke vrste plesa, koje uključuju nagle pokrete ili opterećenje na donji deo leđa (kao što su brzi okreti, skakanje ili prekomerni nagibi), mogu biti problematični za vaša leđa. Laganiji ples, poput baleta, laganog valcera, ili plesova koji ne uključuju nagle pokrete, može biti bolja opcija.
Ojačavanje mišića leđa i trupa – Ples može biti koristan za jačanje mišića, ali je važno da pre početka vežbanja ojačate mišiće trupa i leđa. To može pomoći u stabilizaciji kičme i smanjenju opterećenja na diskuse.
Izbegavajte prekomerno naprezanje – Ako osećate bolove u leđima dok plešete, obavezno se zaustavite i obratite pažnju na to kako se osećate. Ne forsirajte se i obavezno se posavetujte sa terapeutom o vrstama vežbi koje su bezbedne za vaša leđa.
Preporučujem da se posavetujete i sa fizioterapeutom, koji može preporučiti vežbe koje su specifične za vašu dijagnozu i omogućiti vam da plešete bez rizika od povreda.
Nadam se da ćete se i dalje baviti plesom i da ćete naći aktivnosti koje su sigurne za vaša leđa (navijam za plivanje – mada znam koliko je problematično u ovom periodu)!
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Dobro vece imam problem sa diskus hernijom tacnije L5 S1 je iscureo vec pet meseci se borim Isla sam na elektro magnet sada idem na ekstenziju,al nikako da se oslobodim bola i trnjenja desne noge..
Ima li kakvo resenje za moj problem a da nije operacija?
Poštovana,
Diskus hernija, posebno na nivou L5-S1, može izazvati veoma neprijatne simptome poput bola, trnjenja i slabosti u nogama. Razumem vašu zabrinutost, jer je oporavak od hernije diska dugotrajan i često izaziva bolove i nelagodnosti. Iako operacija može biti opcija u nekim slučajevima, postoje i druge terapije koje mogu pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života, bez potrebe za hirurškim zahvatom.
Evo nekoliko terapija koje biste mogli razmotriti:
Fizikalna terapija – Nastavak sa fizikalnom terapijom je ključan. Vežbe istezanja i jačanja mišića leđa, stomaka i nogu mogu smanjiti pritisak na disk i živce. Specifične tehnike, kao što su manipulacije kičme i mobilizacija (koje obavljaju fizioterapeuti), mogu pomoći u poboljšanju pokretljivosti i smanjenju bola.
Kiropraktika – Ako niste već pokušali, poseta kiropraktičaru može biti korisna. Kiropraktičari koriste specijalizovane tehnike za rešavanje problema sa kičmom, što može smanjiti pritisak na živce i smanjiti bolove.
Medicinske injekcije – U nekim slučajevima, epiduralne injekcije steroida ili injekcije sa anestetikom mogu pomoći u smanjenju upale i bola. Ove injekcije se koriste da smanje iritaciju živaca i poboljšaju pokretljivost.
Korišćenje ortoza – Korset ili ortotski uređaji mogu biti korisni kako bi podržali kičmu, smanjili pritisak na disk i pomogli vam da zadržite pravi položaj tela.
Vežbe za istezanje i mobilizaciju – Joga i pilates mogu poboljšati snagu i fleksibilnost, što može pomoći u smanjenju bola kod hernije diska. Vežbe koje su usmerene na jačanje jezgra, kao i istezanje donjeg dela leđa, mogu biti vrlo korisne.
Izbegavanje pogrešnih pokreta – Pravilno držanje i izbegavanje naglih pokreta mogu pomoći u smanjenju opterećenja na disk i sprečiti pogoršanje simptoma. Osim toga, izbegavanje prekomernog sedenja i stalnog stajanja može smanjiti bolove.
Alternativne terapije – Akupunktura, masaže ili tehnike opuštanja (kao što su meditacija i duboko disanje) mogu pomoći u smanjenju stresa i napetosti u telu, što može doprineti boljoj kontroli bola.
Iako nije garantovano da će ove metode potpuno eliminisati bol, mnogi pacijenti sa diskus hernijom osećaju značajno poboljšanje u simptomima uz adekvatnu terapiju. Važno je da radite u saradnji sa vašim lekarom i fizioterapeutom kako biste stvorili plan lečenja koji je specifičan za vaš slučaj.
Ako bolovi i trnjenje noge traju ili se pogoršaju, možda će biti potrebno razmisliti o dodatnim tretmanima ili ponovnom pregledu kako bi se proverio status diska i okolnih struktura.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Išla kod ortopeda zbog bolova u levom butnom mišiću sa spoljne gornje strane od kuka do kolena ( bol je kao da imam opekotinu unutar mišića i ne prestaje.Uradjen MR . U Th12- L3 početne degenerativne promene ploča i diskova, bez dorzalnih protruzija uz umerene FL degeneracije bez kompromitacije korenova. U Th12/L1 i L3/L4 uočavaju se Šmorl hernije.
U L4/L5 umerene degenerativne promene ploča i diska sa difuzno napetim anulusom. AP duralne vreće oko 10mm. Kontakt diska sa desnim L5.
U L5/S1 izraženije degenerativne promene visinski redukovsnog diska , sa anularnom fisurom i širom centralnom protruzijom, srednjeg stepena, akcentuisanom levo. Relativna spinalna stenoza ( AP oko 9 mm). Umerena kompromitacija S1 korenova dominantnije levog. Manja protruzija i foraminalno desno uz relativnu foraminestozu, kontakt sa desnim L5. Degenerativne ploče više desno sa manjom Šmorl hernijom.
Modularni konus se završava u nivou L1/L2, bez alteracija IS.
U L5/S1 šira centralna DH, umerena kompromitacija S1 korenova dominantnije levog. Foraminalno kontakt sa desnim L5.
Poštovana,
Na osnovu vašeg izveštaja sa MR nalaza, evo šta se može tumačiti:
Degenerativne promene – U vašoj lumbalnoj kičmi, posebno u predelu Th12-L3 i L4-L5, uočene su degenerativne promene na pločama i diskusima. Ovo je česta pojava kod starijih osoba i može uzrokovati bolove, napetost i nelagodnost u mišićima, uključujući bol u butnom mišiću. Degenerativne promene mogu dovesti do smanjenja visine diskusa, što može izazvati bol i iritaciju živaca.
Šmorlove hernije – Prisutnost Šmorlovih hernija u Th12/L1 i L3/L4 može biti pokazatelj da su diskusi u tom delu kičme skloni slabijoj strukturi, što može doprineti bolovima u leđima i donjem delu tela, uključujući i bolove u nogama.
Protruzija diska i stenoza – U L5/S1, primetne su veće degenerativne promene sa protruzijom diskusa, što znači da se diskus izboči i može vršiti pritisak na okolne nervne strukture. Ova protruzija je akcentuisana s leva, što može objasniti bolove koji zrače niz nogu. Takođe, spinalna stenoza (suženje spinalnog kanala) može dodatno komprimovati nerve i dovesti do bolova i otežane pokretljivosti.
Kompromitacija korenova – U L5/S1 postoji umerena kompresija korenova S1, naročito na levoj strani. Ovo može biti odgovorno za bol u levoj nogi, posebno u delu koji ste opisali, kao i za osećaj pečenja unutar mišića.
Foraminalna stenoza i kontakt sa L5 – Relativna foraminalna stenoza znači da postoji suženje otvora kroz koje prolaze nervi (foramina), što može izazvati bolove, trnjenje i slabost u nogama.
Na osnovu ovog izveštaja, simptomi koje opisujete, poput bola u butnom mišiću i pečenja unutar mišića, mogu biti povezani sa degenerativnim promenama u vašoj lumbalnoj kičmi, naročito sa kompresijom nervnih korenova i protruzijom diskusa koja utiče na levo područje.
Preporučujem dalje korake:
Fizikalna terapija kako bi se ojačali mišići leđa i nogu, smanjila kompresija živaca i poboljšala mobilnost.
Lokalna terapija za bolove – kao što su analgetici, protuupalni lekovi ili kreme sa mentolom.
Ortopedski tretman i eventualno konsultacija sa neurohirurgom ako se simptomi ne smanjuju, jer postoje naznake da bi se mogla razmatrati hirurška opcija u slučaju daljih komplikacija sa kompresijom nerva.
Redovan nadzor stanja uz praćenje simptoma i dodatne pretrage ako bol postane intenzivniji ili ako se simptomi prošire.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Postovani,
Imam 47 godina i poslednjih 7 meseci problem sa slabim bolom u donjem delu ledja, i jacim bolom u levom sedalnom delu i levoj nozi, sve do stopala. Radi se o herniji diska L5/S1. Izvestaj nakon MRT snimanja je u produtetku. Od razlicitih ortopeda dobijam razlicite savete i predvidjanja. Molim Vas za misljenje koji vid terapije i tretmana bi predlozili ? Da li aktivnosti u vidu gimnastike, plivanja, setnje donose pozitivne rezultate. Izvestaj MRT :
„Kliničke informacije/indikacije :
Pacijent prijavljuje lumboišialgnoformni bol koji se širi u levu nogu.
Rezime nalaza i procena :
Nema skolioze. Harmonična lordoza.
Segment L2-L5 :
Neupadljivi odeljci za diskove – sve u redu
Segment L5-S1 :
Levi mediolateralni BSV, koji viri 5mm u kičmeni kanal i intraspinalno pozicionirani koren S1 gura dorzalno. Desnostrani intraspinalni u korenu S1 je minimalno zahvaćen.
Sakroilijakalni zglobovi su snimljeni i normalni, koliko se može proceniti T1 merenjem.“
Veliko hvala unapred. Pozdrav, Aleks
Poštovani Aleks,
Na osnovu Vašeg opisa simptoma i izveštaja MRI snimanja, imate herniju diska na nivou L5/S1, koja pritiska levi koren S1, što uzrokuje bol u donjem delu leđa, levom sedalnom delu, i duž leve noge do stopala (lumboišijas). Hernija diska je umerene veličine (5 mm), i pritisak na nerv je verovatno glavni uzrok vaših simptoma.
Preporučene terapije i tretmani:
Konzervativna terapija:
– Fizikalna terapija: Može biti vrlo korisna u jačanju mišića donjeg dela leđa, karlice i abdomena, što će pomoći u stabilizaciji kičme i smanjenju pritiska na nerv.
– Vežbe istezanja: Lagano istezanje mišića donjeg dela leđa, zadnje lože i glutealnih mišića može pomoći u smanjenju simptoma.
– Plivanje:Plivanje je jedna od najboljih aktivnosti za osobe sa hernijom diska, jer smanjuje opterećenje na kičmu, a istovremeno poboljšava snagu mišića i pokretljivost.
– Šetnja: Redovna šetnja umerenim tempom može doprineti poboljšanju cirkulacije i smanjenju ukočenosti. Počnite sa kraćim šetnjama i postepeno povećavajte dužinu.
Farmakološka terapija:
Analgetici i antiinflamatorni lekovi: Ibuprofen, diklofenak ili paracetamol mogu pomoći u smanjenju bola i upale.
Lekovi za neuropatski bol: Ako je bol jak i ne reaguje na klasične analgetike, lekovi za neuropatski bol (poput pregabalina ili gabapentina) mogu biti efikasni u smanjenju simptoma.
Injekcije kortikosteroida:
Epiduralne injekcije kortikosteroida mogu privremeno smanjiti bol i upalu. Ova opcija se često koristi kada konzervativne mere ne daju dovoljno olakšanja.
Vežbe za jačanje leđnih mišića:
Program vežbi za jačanje core mišića (mišića trupa) može pomoći u stabilizaciji kičme i smanjenju simptoma. Vežbe kao što su most, plank, i druge vežbe za stabilizaciju trupa mogu se uključiti u vaš program vežbanja, ali ih radite uz nadzor fizioterapeuta.
Operacija kao poslednja opcija:
Ako konzervativni tretmani ne donose olakšanje nakon nekoliko meseci, ili ako se simptomi pogoršaju (npr. povećanje slabosti u nozi, problemi sa mokrenjem ili stolicom), operacija za dekompresiju nerva može biti potrebna.
Zaključak:
Konzervativne mere su obično prvi korak u lečenju hernije diska, i mnogi pacijenti postignu značajno olakšanje simptomima kroz fizikalnu terapiju, plivanje i pravilno vežbanje.
Redovna aktivnost, kao što su šetnje, plivanje i vežbe za jačanje core mišića, mogu doneti pozitivne rezultate i smanjiti pritisak na nerv.
Preporučujem da se posavetujete sa fizioterapeutom koji će vam dati personalizovani program vežbanja, i sa neurologom ili ortopedom radi praćenja stanja.
Ako imate dodatnih pitanja ili nejasnoća, slobodno se obratite.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Postovani Dr. A. Ilic,
zahvaljujem na detaljnom i brzom odgovoru ! Veoma pozitivno sam iznenadjen kvalitetom Vaseg odgovora i paznji koju ste posvetili.
Takodje i Vasom preporukom da se nastavi sa konzervativnom i farmakoloskom terapijom!
Veliko hvala jos jednom i srdacan pozdrav.
Sve najbolje zelim.
Aleks
Operisan sam dva puta l5 s1 sada doktor preporučuje treću operaciju i kaže da će sada u toku operacije ugraditi neki zelatinasti gel da li ću nakon te operacije normalnoživeti
operisan sam po drugi put 4 aprila ove godine sada smo probali fizikalnu plivanje injekcije lekovi ništa ne pomaže u pitanju je pritisnut nerv koji uzrokuje bol trnjenje desne noge i tri prsta tabani na obe noge i malo utiče na potenciju
Poštovani,
Razumem da je situacija kroz koju prolazite veoma teška i da ponovna operacija izaziva zabrinutost. Kada je reč o trećoj operaciji na L5-S1 nivou sa ugradnjom gelastog materijala, cilj je obično smanjenje pritiska na nerv i stabilizacija diska. Ovakvi gelovi (često hijaluronski ili gelovi za diskus) koriste se da bi se smanjio pritisak na živac i olakšali bolovi i simptomi, poput trnjenja i bolova u nozi, kao i problema sa pokretljivošću.
U slučaju da su fizikalna terapija, plivanje i lekovi nisu doneli olakšanje, preporučuje se operacija kao poslednja opcija kako bi se rešio pritisak na nerv. Nakon operacije, postoji šansa da se simptomi značajno smanje, što bi vam moglo poboljšati kvalitet života, uključujući i smanjenje bolova i trnjenja u nogama.
Važno je da imate realna očekivanja od operacije i da budete spremni na period oporavka. Nakon operacije, preporučuje se striktno praćenje rehabilitacionog plana kako bi se smanjile šanse za ponovne probleme. U većini slučajeva, ukoliko se operacija uspešno izvede i nema komplikacija, možete očekivati poboljšanje simptoma i povratak u normalniji ritam života.
Razgovarajte sa svojim hirurgom o svim potencijalnim rizicima i očekivanjima od zahvata, kako biste doneli informisanu odluku i bili spremni za period nakon operacije.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Po vama koji su mogući rizici treće operacije i da li mogu posle operacije ako je sve u redu probati za invalidska penziju imam 57 god
Poštovani,
Treća operacija na kičmi, posebno na nivou L5-S1, može imati određene rizike koje je važno uzeti u obzir. Neki od mogućih rizika uključuju:
– Infekcija – Kao i kod svake operacije, postoji rizik od infekcije, što može zahtevati dodatnu terapiju antibioticima.
– Oštećenje živaca – Iako je cilj operacije da se smanji pritisak na nerve, postoji rizik od dodatnog oštećenja živaca, što može uticati na motoričku funkciju ili senzacije u nogama.
– Neuspeh u olakšanju simptoma – Postoji mogućnost da operacija ne donese potpuno olakšanje ili da se bol i trnjenje nastave, što se ponekad naziva „sindrom post-laminektomijskog bola.“
– Nestabilnost kičme – U nekim slučajevima, ponovljene operacije mogu doprineti smanjenju stabilnosti kičmenog segmenta, što može zahtevati dodatne korektivne zahvate.
Što se tiče pitanja o invalidskoj penziji, nakon treće operacije i zavisno od vašeg zdravstvenog stanja, svakako možete razmotriti mogućnost podnošenja zahteva za invalidsku penziju. Uzimajući u obzir vaše godine i dugotrajne probleme sa kičmom, uz adekvatnu medicinsku dokumentaciju i procenu radne sposobnosti, možda ćete ispuniti uslove za penziju. Proces obično uključuje pregled od strane komisije koja će doneti konačnu odluku o stepenu vaše radne sposobnosti.
Preporučujem da se posavetujete sa svojim lekarom i pravnim savetnikom za dodatne informacije o procesu podnošenja zahteva za penziju kako biste bili spremni za sve što je potrebno.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Na osnovu MRI snimka ustanovljeno mi je da imam problem sa s1, s2, l3 i l5 pršljenovima.
Uklještenja nerava.
Lekar je pogledao snimak i rekao mi je da nisam za operaciju.
Od ponedeljka krećem sa elektro terapijom, ubrizgavanjem magnezijuma i još nekim dodatnim terapijama.
Želim da napomenem da je moj lekar, doktor sportske medicine i da više godina sarađuje sa Olimpijskim komitetom Srbije.
Zamolio me je da ostanem, pošto ne živimo u istom gradu i odradim terapije kako me ne bi poslali pod nož.
Ne znam šta da mislim, prihvatio sam predlog i od ponedeljka krećem sa tretmanom.
Dobio sam savet da šetam lagano, ali što više ova tri dana i da na dan popijem samo po jedan andol od 100mg.
Rečenica koja mi je zaostala uši je , garantujem ti da ćeš za tri dana biti dobro.
Nakon tretmana dobiću set vežbi koje ću morati da radim čitavog života.
Koje je vaše mišljenje?
Poštovani,
Na osnovu opisa vašeg stanja i preporuka lekara specijaliste sportske medicine, čini se da je pristup konzervativnom lečenju adekvatan za trenutnu situaciju. Problemi sa pršljenovima i uklještenjem nerava često se mogu uspešno tretirati kombinacijom fizikalne terapije, poput elektroterapije i suplementacije (kao što je ubrizgavanje magnezijuma). Ovakav pristup može pomoći u smanjenju upale, poboljšanju funkcije mišića i smanjenju pritiska na nerve, čime se često izbegava potreba za operacijom.
Važno je da se pridržavate preporuka lekara, uključujući lagane šetnje i uzimanje andola u cilju poboljšanja cirkulacije. Šetnja će vam pomoći da se mišići oko kičme i nogu aktiviraju, što može doprineti olakšanju simptoma i jačanju muskulature, koja igra ključnu ulogu u stabilizaciji kičme.
Terapije koje vam predstoje, uz redovno izvođenje vežbi nakon tretmana, mogu značajno smanjiti simptome i dugoročno poboljšati vašu pokretljivost i kvalitet života. Rad sa lekarom koji ima iskustva u sportskoj medicini i saradnji sa vrhunskim sportistima daje dodatnu sigurnost da ćete dobiti optimalan tretman. Njegova procena da operacija nije potrebna znači da veruje da se problem može rešiti terapijama, što je uvek bolja opcija ukoliko je izvodljivo.
Dakle, ukoliko se pridržavate propisanih vežbi i nastavite sa preporučenim tretmanom, postoji dobra šansa da će vam to doneti dugoročno olakšanje bez potrebe za operativnim zahvatom.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.