Bol u leđima? Obavezno pročitajte!

Da li bol u leđima obavezno zahteva mirovanje? Šta ako vas budi tokom noći? Da li pomažu masaže i kreme? Koji lekovi pomažu? Kako da prepoznate trenutak kada se zbog bola u leđima morate javiti lekaru?

Gotovo da nema odrasle osobe koja nije imala makar jednu epizodu bola u leđima. On može biti uzrokovan degeneracijom diskusa, diskus hernijom, spinalnom stenozom, istegnućem mišića (miofascijalni sindrom) i mnogim drugim oboljenjima i povredama.

Međutim, u čak oko 85% slučajeva, ne može se odrediti jasan uzrok ovog bola, čak ni primenom sofisticiranih dijagnostičkih procedura, kao što su skener ili magnetna rezonanca.

Bol u leđima može biti akutni, koji traje do mesec dana, ili hronični, koji traje duže od mesec dana.

U većini slučajeva, prolazi spontano, bez bilo kakve terapije. Ređe, prelazi u hronični, kada zahteva dodatne preglede i stručnu pomoć. Naime, pacijenti sa hroničnim bolom u leđima suočavaju se sa znatno sniženim kvalitetom života.

Kada su leđa u pitanju, problemi mogu biti izuzetno neugodni, a pacijenti sa hroničnim bolom u leđima suočavaju se sa znatno sniženim kvalitetom života.

Bol u leđima ne zahteva mirovanje!

Jedna od češćih zabluda u vezi sa ovim bolom jeste da vas obavezuje na mirovanje. Većina lekara slaže se, naime, da mirovanje duže od 48 časa nema smisla, te da čak može biti i kontraproduktivno. Neaktivnost može uzrokovati depresiju, povećati mogućnost zgrušavanja krvi u venama nogu, oslabiti mišiće…

Zbog toga se posle pojave bola u leđima treba aktivirati što je pre moguće. Pacijenti često izbegavaju kretanje i bilo kakvu aktivnost, plašeći se dodatnih komplikacija. Ovaj strah je apsolutno neosnovan – uobičajena fizička aktivnost jedino može uzrokovati jači ili slabiji bol, ali ne i dodatne povrede (komplikacije).

Naravno, bol ne treba trpeti i namerno ga izazivati, pa se pacijentima predlaže da se ponašaju onako kako im najviše odgovora, bez bilo kakvih univerzalnih pravila koja bi mogla uticati na kontrolu bola. Treba se, jednostavno, oslanjati na pokrete i aktivnosti koje same po sebi ne izazivaju bol.

Često osobe sa viškom kilograma imaju problem (leđa su praktično rečeno preopterećena), pa je zato preporučena i dijeta za mršavljenje.

Šta kada vas bol u leđima budi tokom noći?

Jedan od većih problema povezanim sa bolom u leđima jeste i buđenje u toku noći, što onemogućva adekvatan odmor i doprinosi hroničnoj iscrpljenosti. Savet koji često doprinosi izvesnom olakšanju jeste spavanje na boku, sa jastukom između kolena, ili spavanje na leđima sa jastukom ispod kolena.

Hlađenje, grejanje, masaža, kreme…

Primena odgovarajućih lokalnih mera takođe može biti od izvesne pomoći. Preporučuju se hlađenje, grejanje, masaža, utrljavanje antireumaskih krema u bolnu regiju…

Ruku na srce, nema konkretnih medicinskih dokaza da li i na koji način ove mere deluju, ali se radi o jednostavnim, neškodljivim postupcima, kojima svakako treba dati šansu. U svakodnevnoj praksi, zapravo, većina lekara sreće pacijente kojima lokalna terapija pomaže i zato ih preporučuju, makar i zbog placebo efekta. Donjem delu kičme svakako da ovakva terapija neće da škodi.

Premda ne postoje konkretni medicinski dokazi za to, brojni pacijenti prijavljuju da masaže i druge lokalne mere pomažu u ublažavanju tegoba

Lekovi i vežbe

U slučajevima intenzivnog bola, preporučuju se terapija i odgovarajući lekovi, pre svega nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). S ovim lekovima ne treba preterivati, zbog mogućih štetnih efekata, pre svega na želudac. Obično se u prva tri do četiri dana uzimaju redovno, a kasnije povremeno, odnosno po potrebi, samo u fazama jačeg bola.

Različite vežbe (jačanje mišića leđa) dolaze u obzir samo kod hroničnih stanja, dok kod akutnog bola njihova primena nema posebnog opravdanja. Donjem delu kičme i njegovom jačanju treba pristupiti pažljivo i uz stručni nadzor.

Kako sprečiti bol u leđima?

Dugo se mislilo da odgovarajući životni stil, uključujući intenzivno bavljenje sportom, predstavljaju dobru prevenciju bola. Međutim, nema dokaza da je ova tvrdnja univerzalno tačna. Nema sumnje da je sedeći stil života praćen slabljenjem mišića leđa, ali je jasno i da intenzivnija fizička aktivnost (težak fizički rad, profesionalni sport) mogu dovesti do bola.

Kičmeni stub (i donji deo leđa tj. kičme) trpi najveće opterećenje u sagnutom položaju i pri sedenju. Zbog toga, u cilju prevencije bola u leđima, treba izbegavati rad u sagnutom položaju (usisavanje, primera radi), dizanje većeg tereta u sagnutom položaju i duže sedenje, posebno u nekomfornim uslovima.

Što se tiče fizičke aktivnosti, pravilno vežbanje i rekreativno bavljenje sportom apsolutno ne mogu naštetiti leđima, naprotiv, mogu biti i te kako dobra prevencija (pa i terapija).

Kada se treba obratiti lekaru?

Kao što je već rečeno, u oko 90% slučajeva bol prolazi, čak i bez terapija, u periodu od jednog do dva meseca. Tako se može zaključiti da se u većini slučajeva nije neophodno javljati lekaru.

Međutim, ukoliko bol u donjem delu kičme ne prolazi ili bar ne pokazuje jasnu tendenciju popuštanja u nevedenom vremenskom periodu, potrebno je obratiti se lekaru u cilju dodatnih pregleda i lečenja.

Javljanje lekaru naročito se preporučuje u sledećim situacijama:

• Bol u leđima praćen izraženim bolom u nozi/nogama
  Kad iz leđa „zrači” (prenosi se) u nogu/noge, to je znak uklještenja kičmenih nervnih korenova (diskus hernija), što zahteva odgovarajuću dijagnostiku i lečenje.
• Bol u leđima praćen slabošću mišića noge (slabost stopala, klecanje kolena)
  Ovo je znak izraženijeg uklještenja nervnih korenova, što često zahteva i operativno lečenje.
• Bol u leđima praćen poremećajem funkcije mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca
  Ovi simptomi ukazuju na tzv. sindrom kaude ekvine (lat. cauda equina syndrome – CES), koji je posledica uklještenja snopa kičmenih nervnih korenova (velika diskus hernija, tumori) i zahteva hitno operativno lečenje.
• Bol u leđima nakon padova, udaraca i drugih težih povreda leđa
  Kada je posledica težih povreda uvek zahteva dopunske preglede zbog mogućnosti preloma kičmenih pršljenova, sa mogućim posledicama.
• Bol u leđima nakon umerenih trauma (povreda) leđa kod osoba starijih od 50 godina
  Kod starijih osoba, umerene, pa čak i naizgled beznačajne povrede, mogu dovesti do preloma pršljenova i drugih oštećenja kičme.
• Bol u leđima kod osoba starijih od 70 godina
  Duboka sarost podrazumeva povećanu verovatnoću za prisustvo različitih oboljenja kao mogućih uzroka bola leđa (ali nekom drugom delu tela)
• Bol u leđima kod osoba koje upotrebljavaju kortikosteroide
  Dugotrajna kortikosteroidna terapija dovodi do smanjenja koštane gustine, tako da kosti postaju sklonije prelomima, koji mogu nastati i usled relativno malih povreda. Ovo se rešava korigovanjem terapije.
• Bol u leđima kod osoba obolelih od osteoporoze
  Oboleli od osteoporoze (smanjena koštana gustina) značajno su skloniji prelomima.
• Kod osoba koje boluju od malignih bolesti
  Kod ovih pacijenata može biti uzrokovan metastaskim promenama na kičmenom stubu.
• Bol u leđima kod osoba koje su skoro imale infektivnu bolesti
  U ovakvim slučajevima, može biti uzrokovan infekcijama kičmenog stuba (spondilidiscitis).
• Bol u leđima praćen povišenom temperaturom
  Temperatura može biti indirektni znak infekcije ili nekog drugog patološkog procesa, kao mogućeg uzroka bola.
• Bol u leđima koji se pojačava tokom ležanja
  Noćni ili bol koji se pojačava pri ležanju, može ukazivati na infekcije i tumore.
• Bol u leđima praćen naglim gubitkom telesne težine
  Može da ukazuje na prisustvo malignog oboljenja u nekom delu tela kao uzroka bola u leđima.