Bolovi u leđima mišićnog porekla

Bolovi u leđima mišićnog porekla mogu zahvatiti samo jedan mišić, obično usled njegovog istezanja ili stresa i zamora, kao i više mišića, ali u sklopu generalizovanih bolova koji tada zahvataju većinu mišića u telu.

Bol u jednom mišiću se označava kao miofascijalni sindrom, a kombinovani bolovi u mišićima leđa i drugim mišićima kao fibromialgija.

Miofascijalni sindrom

Miofacijalni sindrom je tup, dubok i stalan bol u mišiću koji se pojačava pri pokretima koji angažuju zahvaćeni mišić. Pacijenti ovo kratkotrajno pojačanje bola pri odgovarajućem pokretu obično opisuju rečima: “Kao da me nešto me secne.”

Karakteristike miofascijalnog sindroma su i lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića i smanjena snaga mišića, bez atrofičnih promena (topljenja mišića). Njegovom nastajanju dodatno doprinose hronični stres i zamor.

Miofascijalni sindrom je posledica akutnog ili hroničnog istezanja nekog od leđnih mišićaAkutno istazenje nastaje naglo, najčešće kod naglog pokreta, a hronično postepeno, usled čestih, ponavljanih pokreta u mišiću ili zamora mišića (može se javiti i usled neudobnog položaja pri spavanju).

U telu ima preko 500 mišića i skoro svaki od njih može biti zahvaćen miofascijalnim sindromom.

Mišić zahvaćen miofascijalnim sindromom je stvrdnut i bolan na pritisak. Mesto najjačeg bola predstavlja takozvanu mišićnu trigger tačku (okidač bola), odakle se bol neravnomerno širi na druge delove zahvaćenog mišića ili susedne mišiće.

Trigger tačke mogu biti aktivne latentneAktivne spontano stvaraju bol, a latentne samo na pritisak. Ponekad može postojati više trigger tačaka. Pored primarnih, duž mišića se mogu javiti dodatne, satelitske trigger tačke, koje su obično manje bolne od primarnih. Trigger tačke koje se javljaju u susednim mišićima, označavaju se kao sekundarne.

Mioascijalni sindrom u leđima je najčešći u četvratstom slabinskom (quadratus lumborum) i uzdužnom grudnom (longissimus thoracis) mišiću.

Lečenje

U lečenju blažih oblika miofascijalnog sindroma primenjuje se fizikalna terapija (istezanje mišića i duboka masaža), a u težim oblicima fizikalnoj terapiji prethodi infiltracija mišićne trigger tačke.

Fibromialgija

Fibromialgija podrazumeva pojavu raširenih bolova u mišićima, tetivama, fascijama i zglobovima. Bolovi su duboki, nejasno ograničeni, žareći, umerenog do izraženog intenziteta. Mogu biti isti u toku dana ili se se povremeno pojačavati i smanjivati. Pojačavaju ih fizička aktivnost, hladnoća, anksioznost i stres.

Fibromialgiju karakteriše prisustvo velikog broja bolnih tačaka u mišićima, tetivama, fascijama i zglobovima. Mnogi pacijenti sa fimbromialgijom imaju probleme sa spavanjem. Kao pridruženi simptomi mogu se javiti: proliv ili zatvor, problemi sa pamćenjem, trnjenje i peckanje u šakama i stopalima, lupanje srca, sniženje raspoloženja, tenziona ili migrenozna glavobolja.

Mogući faktori koju utiču na njen nastanak su: fizički i emocionalni stres, nenormalan odgovor na bolne stimulanse, poremećaj spavanja i infekcija. Bolest napada oba pola, premda je najzastupljenija kod žena dobi od 20-50 godina.

Fibromialgija je hronično oboljenje, koje ne skraćuje životni vek, ali znatno narušava kvalitet života. Ponekad, bolest se može dobro kontrolisati.

Lečenje

Lečenje u početku podrazamuve primenu fizikalne terapije, redovno vežbanje i smanjenje stresa.

O medikamenata se primenjuju antidepresivimiorelaksansi (lekovi za opuštanje mišića), antiepileptici, obični analgetici i anksiolitici.