Bolovi u mišićima

Bolovi u mišićima (mijalgija) su izuzetno česti. Gotovo svako od nas je u nekom trenutku iskusio ovu nelagodu.

Budući da u gotovo svim delovima tela postoji mišićno tkivo, ova vrsta bola može se osetiti praktično bilo gde. Međutim, ne postoji jedan uzrok bolova.

Iako su prekomerna upotreba mišića ili njihova povreda uobičajen razlog, postoje i druga moguća objašnjenja za nelagodu koja traje duži vremenski period.

Najčešći uzroci bolova

Ljudi sa bolovima u mišićima često mogu lako utvrditi uzrok. Razlog tome je što većina slučajeva mijalgije nastaje zbog previše stresa, napetosti ili fizičke aktivnosti. Neki od najčešćih uzroka uključuju:

  • napetost u jednom ili više područja tela
  • prekomerno korišćenje mišića tokom fizičke aktivnosti
  • povređivanje tokom bavljenja fizički zahtevnim radom ili vežbom
  • preskakanje zagrevanja i istezanja pre aktivnosti koja dosta angažuje mišiće.

Medicinska stanja gde se javljaju bolovi u mišićima

Nisu svi bolovi povezani sa stresom, napetošću i fizičkom aktivnošću. Neka medicinska stanja mogu biti objašnjenje za mijalgiju:

  • fibromialgija, posebno ako bolovi traju duže od 3 meseca
  • sindrom hroničnog umora
  • miofascijalni sindrom, uzrokuje upale u mišićnom vezivnom tkivu (fascija)
  • infekcije, poput gripa, poliomijelitisa ili bakterijskih infekcija
  • autoimuni poremećaji kao što su lupus, dermatomiozitis i polimiozitis
  • upotreba određenih lekova ili droga, poput statina, ACE inhibitora ili kokaina
  • problemi sa štitnom žlezdom, poput hipotiroidizma ili hipertireoze
  • hipokalemija (nizak nivo kalijuma) može izazvati ovu vrstu boli.

Ublažavanje bolova u mišićima kod kuće

Ovakva zapaljenska stanja često dobro reaguju na kućno lečenje (“kućna” terapija). Neke mere možete preduzeti za ublažavanje nelagodnosti od povreda i prekomerne upotrebe istih uključuju:

Led bi trebalo da koristite 1 do 3 dana nakon naprezanja ili uganuća, a toplotna obloga za bol koji ostane posle trećeg dana.

Mere koje mogu pružiti olakšanje od bolova uključuju:

  • nežno istezanje
  • izbegavanje aktivnosti sa većim naprezanjem sve dok bol ne nestane
  • izbegavanje serija dizanja tegova dok se ne reši bol
  • dajte sebi vreme za odmor
  • bavljenje aktivnostima za ublažavanje stresa i vežbama poput joge i meditacije za ublažavanje napetosti

Lekovi i druga pomoćna sredstva:

  • ibuprofen
  • paketi leda
  • tople obloge
  • elastične trake (za lagano istezanje)
  • naučite osnovne joga poze

Kada kod lekara

Opisano stanje nije uvek bezopasno, a u nekim slučajevima kućno lečenje nije dovoljno za rešavanje osnovnog uzroka. Mijalgija takođe može biti znak da u vašem telu nešto ozbiljno nije u redu.

Trebalo bi da posetite svog lekara ako:

  • bol ne prolazi nakon nekoliko dana kućnog lečenja
  • osećate jake bolove koji nastaju bez jasnog uzroka
  • imate bolove koji se javljaju zajedno sa osipom
  • osećate bolove a pojavili su se nakon uboda krpelja (moguća Lajmska bolest – tada se javljaju i problemi sa zglobovima)
  • mijalgija praćena crvenilom ili otokom
  • bol se javlja ubrzo nakon primene leka
  • bol se javlja kod povišene temperature
  • postoje udruženi problemi i sa zglobovima

Sledeće može biti znak neodložne posete lekaru. Dakle, javite se što je pre moguće ako imate bilo šta od sledećeg zajedno sa mišićnim bolovima:

  • nagli početak zadržavanja vode ili smanjenje zapremine urina
  • otežano gutanje
  • povraćanje ili groznica
  • poteškoće sa dahom
  • ukočenost u predelu vrata
  • velika slabost
  • nemogućnost pomeranja pogođenog dela tela

Saveti za sprečavanje

Ako su bolovi uzrokovani napetošću ili fizičkom aktivnošću, preduzmite sledeće mere da biste smanjili rizik od razvoja bolova u budućnosti:

  • Istežite mišiće pre bavljenja fizičkom aktivnošću i posle treninga.
  • Uključite zagrevanje i hlađenje u sve svoje vežbe, oko 5 minuta.
  • Ostanite hidrirani, posebno u danima kada ste aktivni.
  • Fokusirajte se na vežbe koje će vam pomoći da postignete optimalan tonus mišića.
  • Ustajte i redovno se istežite ako radite za stolom ili u okruženju koje vas dovodi u opasnost od naprezanja ili napetosti.

Pojavljivanje povremenog mišićnog bola je normalno, posebno ako ste aktivni ili ste novi u vežbanju.

Slušajte svoje telo i prestanite da se bavite nekom aktivnošću ako mišići počnu da vas bole. Pronađite nove aktivnosti kako biste izbegli povrede mišića koji su osetljivi od ranijih povreda.

Bol može ukazivati i na nešto drugo…

Bolni mišići mogu biti posledica nečeg drugog, a ne napetosti i fizičke aktivnosti. U ovom slučaju, vaš lekar će biti najbolja osoba koja će vas savetovati kako da se u potpunosti rešite bolova a moguće da će vam biti prepisana i neka terapija. Prvi prioritet biće lečenje primarnog stanja.

Pravilo je da posetite svog doktora ako simptomi ne povuku nakon nekoliko dana kućne nege i odmora.