Fibromialgija – bolovi u celom telu

Fibromialgija predstavlja hronično stanje organizma. Osobe pogođene ovom bolešću često imaju sledeće probleme:

  • bolove u mišićima i kostima,
  • slabost u mišićima,
  • opšti zamor,
  • probleme sa spavanjem i
  • kognitivne poremećaje.

Ovo stanje može biti prilično komplikovano čak i za lekare. Simptomi su slični simptomima nekih drugih stanja i ne postoje dovoljno pouzdani testovi koji bi potvrdili dijagnozu. Ovo dovodi do situacija da se bolest pogrešno dijagnostikuje.

Ranije su lekari dovodili u pitanje da li fibromialgiju smatrati bolešću, dok je danas situacija drugačija i ovom stanju se pristupa ozbiljno.

Međutim, ova bolestje i dalje izazov za lečenje, ali određeni lekovi i promena načina života mogu olakšati simptome i poboljšati kvalitet života.

Simptomi

Fibromialgija izaziva dugotrajne bolove koji se ne mogu lokalizovati i zahvataju široko područje. Takođe, zbog ovog stanja određene tačke na telu postaju osetljivije, naročito mišići i tetive.

Ovo stanje izaziva opštu slabost i osećaj da čitavo telo boli. Bolovi koji se javljaju su dugotrajni i tupi. Postoje određene triger tačke koje će vaš lekar proveriti kako bi lakše dijagnostikovao fibromialgiju.

Još neki simptomi su:

  • umor,
  • problemi sa spavanjem (nesanica),
  • san tokom kojeg se ne odmorite,
  • glavobolje,
  • depresija,
  • anksioznost,
  • problemi s pažnjom,
  • tupi bolovi u donjem delu stomaka,
  • suve oči i
  • problemi s bešikom, npr. intersticijski cistitis.

Ljudi s fibromialgijom mogu burnije reagovati na bolove. To se možda dešava zbog hemijske neravnoteže u mozgu, što utiče na sam osećaj bolova. Takođe može uticati na emocije i nivo energije.

Magla u glavi

Ova “magla”, poznata i kao „fibro magla“ ili „moždana magla“, je termin koji neki ljudi koriste da bi opisali probleme koje imaju. Znaci „fibro magle” su sledeći:

  • propadanje memorije,
  • problemi s koncentracijom i
  • pospanost.

Rezultati nekih studija pokazuju da su ispitanici stresnije doživeli ove probleme nego same bolove.

Simptomi kod žena

Simptomi su uglavnom  teži kod žena nego kod muškaraca. Žene imaju rašireniji bolove, IBS simptome (sindrom nervoznih creva) i češće od muškaraca osećaju jutarnji umor. Takođe, često se javljaju periodi u kojima osećaju mučninu.

NAPOMENA: Kada se primene revizije dijagnostičkih kriterijuma iz 2016. godine, više muškaraca ima dijagnozu bolesti, što može smanjiti stepen razlike između nivoa bolova kod muškaraca i žena. Potrebno je obaviti više istraživanja kako bi se dalje procenila ta razlika.

Ulazak u menopauzu mogao bi pogoršati fibromialgiju. Uspostavljanje razlike između ove bolesti i menopauze je prilično teško zato što su znaci oba stanja gotovo identični.

Fibromialgija kod muškaraca

Muškarci takođe mogu oboleti od fibromialgije. Ipak, ona kod njih često može ostati nedijagnostikovana, pošto se smatra ženskom bolešću. Međutim, trenutne statistike pokazuju da od ove bolesti oboleva sve više muškaraca.

Muškarci takođe imaju jake bolove i emocionalne probleme zbog bolesti. Stanje utiče na njihov kvalitet života, karijeru i veze, pokazalo je istraživanje iz 2018. objavljeno u američkom časopisu za javno zdravlje.

Postoje i poteškoće s dijagnostikovanjem jer društvo od muškaraca očekuje da se izbore s ovakvim bolestima. Muškarci koji se ipak odvaže da odu kod lekara zbog smetnji često nailaze na lekare koji ih neće shvatiti dovoljno ozbiljno.

Triger tačke

U prošlosti je ljudima dijagnostikovana fibromialgija ako su imali bolove i osetljivost u najmanje 11 od 18 specifičnih triger tačaka na telu. Lekari su proveravali koliko su ove tačke osetljive tako što su ih snažno pritiskali.

Uobičajene triger tačke su:

  • potiljak,
  • vrhovi ramena,
  • gornji deo grudnog koša,
  • kukovi,
  • kolena i
  • spoljni deo laktova.

Okidačke tačke uglavnom nisu deo dijagnostičkog procesa.

Umesto toga, lekari mogu dijagnostikovati fibromialgiju ako ste imali bol u 4 od 5 područja bolova kako su definisani revidiranim dijagnostičkim kriterijumima iz 2016. godine, a nemate nijedno drugo dijagnostikovano zdravstveno stanje koje bi moglo objasniti bolove.

Fibromialgija i bol

U pitanju je glavni simptom fibromialgije. Osetićete ga u raznim mišićima i drugim mekim tkivima.

Može varirati od blagog do intenzivnog, pa čak i do nepodnošljive neugodnosti. Priroda bolova može diktirati kako ćete se nositi s njim iz dana u dan.

Čini se da bolest potiče od abnormalnog odgovora nervnog sistema. Vaše telo preterano reaguje na ono što inače nije bolno, a ovaj neprijatni odgovor možete osetiti u više delova tela.

Međutim, dostupna istraživanja još uvek ne određuju tačan uzrok bolesti. Istraživanja se i dalje sprovode kako bi se ovo stanje što bolje razumelo i kontrolisalo.

Bolovi u grudima

Kada se zbog fibromialgije osećaju bolovi u grudima, može delovati zastrašujuće kao da je reč o srčanom udaru. Ipak, kod ove bolesti je u pitanju hrskavica koja povezuje vaša rebra s grudnom kosti, a može se proširiti na ramena i ruke.

Bolovi u grudima mogu biti:

  • oštri,
  • ubadajući i
  • kao da vas nešto peče.

Zbog bolova možete gubiti dah, baš kao što se dešava prilikom srčanog udara.

Bolovi u leđima

Leđa su jedno od najčešćih mesta u kojima se osećaju bolovi. Oko 80% ljudi u zapadnim zemljama u nekom trenutku osetiti ovaj simptom. Ako vas bole leđa, možda neće biti jasno da li je kriva fibromialgija ili neko drugo stanje, poput artritisa ili istegnutog mišića.

Ostali simptomi poput „fibro magle” i umora mogu pomoći da dijagnostikuje fibromialgija. Takođe, moguća je i kombinacija ove bolesti i artritisa.

Lekovi koje uzimate za ublažavanje ostalih simptoma bolesti mogu vam pomoći i s bolovima u leđima. Vežbe istezanja i jačanja mogu pružiti podršku mišićima i ostalim mekim tkivima leđa.

Bolovi u nogama

Mogu se osetiti u mišićima i mekim tkivima nogu. U nogama može biti sličan bolu istegnutog mišića ili ukočenosti zbog artritisa. Može biti dubok ili pulsirajući.

Ponekad se oseća kao utrnulost ili peckanje. Takođe, može se javiti i sindrom nemirnih nogu, a noge vam mogu biti umorne, teške i otečene.

Fibromialgija – uzroci

Lekari i dalje nisu upoznati s tim šta izaziva fibromialgiju.

Prema najnovijim istraživanjima, čini se da se bolest javlja kao rezultat kombinacije naslednih osobina i okidača ili skupom okidača poput infekcija, trauma i stresa.

U nastavku ćete se upoznati s tim kako pomenuti faktori mogu doprineti razvoju fibromialgije.

  • Infekcije – Neka ranija bolest mogla bi pokrenuti fibromialgiju ili pogoršati njene simptome. Ovo je najčešće slučaj s gripom, upalom pluća, gljivičnim infekcijama i Epštajn-Barovim virusom.
  • Geni – Fibromialgija se često javlja kao nasledna bolest. Ako imate člana porodice sa istorijom ove bolesti, postoji veći rizik da i vi obolite. Istraživači smatraju da određene mutacije gena mogu igrati važnu ulogu i uspeli su da identifikuju  nekoliko mogućih gena prenosilaca hemijskih signala bola između nervnih ćelija.
  • Trauma – Ljudi posle teške fizičke ili emocionalne traume mogu razviti fibromialgiju (npr. posttraumatski stresni poremećaj).
  • Stres – Baš kao trauma, i stres može ostaviti dugotrajne posledice na vaše telo. On je povezan s hormonalnim promenama koje bi mogle doprineti razvoju bolesti.

Lekari ne mogu da otkriju razlog zbog kog se bolovi šire kod pacijenata s fibromialgijom. Jedna od teorija je da mozak spušta prag bola, što znači da senzacije koje ranije nisu bile bolne s vremenom izazivaju vrlo jak bol.

Druga teorija je da nervi preterano reaguju na signale bola. To znači da postaju mnogo osetljiviji, čak i do te mere da izazivaju bezrazložan i preteran bolni odgovor.

Fibromialgija i autoimunitet

Kada neko boluje od autoimunih bolesti, poput reumatoidnog artritisa (RA) ili multiple skleroze (MS), telo greškom cilja sopstveno tkivo antitelima. Baš kao što bi obično napadao viruse ili bakterije, imunološki sistem napada zglobove ili druga zdrava tkiva.

Simptomi fibromialgije su vrlo slični onima kod autoimunih poremećaja. Ova preklapanja simptoma dovela su do teorije da bi fibromialgija mogla biti autoimuno stanje.

Ovu tvrdnju je teško dokazati, delom i zbog toga što fibromialgija ne izaziva upale, a dosadašnja reprodukcija autoantitela nije pronađena.

Ipak, moguće je istovremeno imati autoimunu bolest i fibromialgiju.

Faktori rizika za obolevanje

Porast rizika od fibromialgije može biti rezultat kombinacije stresa, povreda i bolesti poput gripa.

Neravnoteža u hemikalijama u mozgu može izazvati da mozak i nervni sistem pogrešno protumače ili preterano reaguju na uobičajene signale bola.

Ostali faktori koji povećavaju rizik od razvoja bolesti su sledeći:

  • Pol – većina slučajeva trenutno se dijagnostikuje kod žena iako razlog za ovu razliku nije jasan;
  • Starost – najverovatnije će vam bolest biti dijagnostikovana u srednjim godinama, a rizik raste sa starenjem. Međutim, i deca mogu razviti fibromialgiju;
  • Porodična istorija – ako imate bliske članove porodice sa istorijom ove bolesti, postoje veće šanse da i vi obolite;
  • Neke bolesti – iako nije oblik artritisa, lupus ili RA mogu povećati rizik od pojave fibromialgije.

Dijagnoza

Vaš lekar vam može dijagnostikovati fibromialgiju ako ste imali široko rasprostranjen bolove tri meseca ili duže. Široko rasprostranjen znači da je na obe strane vašeg tela i osećate ga iznad pojasa i ispod njega.

Nakon temeljnog pregleda vaš lekar mora zaključiti da nijedno drugo stanje ne izaziva bolove.

Nijedan laboratorijski test ne može zasigurno utvrditi fibromialgiju, ali postoji više testova koji lekaru mogu pomoći da isključi druge uzroke hroničnog bola.

Takođe, lekarima može biti teško da fibromialgiju razlikuju od autoimunih bolesti, pošto su simptomi često isti. Postoje istraživanja koja su pokazala vezu fibromialgije i autoimunih bolesti, npr. Sjogrenov sindrom.

Kako se leči fibromialgija

Još uvek ne postoji lek za fibromialgiju. Lečenje (i terapije) se zasniva na tome da se simptomi smanje i da se poboljša kvalitet života. U tome će pomoći određeni lekovi, podrška okoline, ali i promena načina života.

Lekovi mogu ublažiti bolove i pomoći vam da bolje spavate. Fizička i radna terapija poboljšavaju vašu snagu i smanjuju stres. Tehnike vežbanja i smanjenja stresa mogu vam pomoći da se osećate bolje, kako mentalno, tako i fizički.

Pored toga, možda ćete želeti da potražite podršku i smernice. To može uključivati posetu terapeutu ili pridruživanje grupi za podršku. U grupi za podršku možete dobiti savete drugih ljudi koji imaju problema s fibromialgijom i tako sebi olakšati borbu s ovim stanjem.

Lekovi

Kao što je već pomenuto, ne postoji lek za fibromialgiju, ali glavni ciljevi su da se smanje bolovi i da se poboljša kvalitet života. Uobičajeni lekovi (i terapije) za fibromialgiju su lekovi protiv bolova, i lekovi protiv napada.

Lekovi protiv bolova

Ublaživači bolova bez recepta, kao što su ibuprofen ili acetaminofen mogu pomoći ako su bolovi blagi.

Narkotični proizvodi, poput tramadola, prethodno su propisivani za ublažavanje bolova. Međutim, istraživanja su pokazala da nisu efikasni. Takođe, doziranje narkotika obično se brzo povećava, što može predstavljati zdravstveni rizik za one kojima su lekovi propisani. Upravo zato većina lekara izbegava narkotike prilikom lečenja.

Antidepresivi

Antidepresivi poput duloksetina i milnaciprana ponekad se koriste za lečenje bolova i umora od fibromialgije. Ovi lekovi takođe mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta spavanja i raditi na rebalansu neurotransmitera.

Lekovi protiv napada

Gabapentin je osmišljen za lečenje epilepsije, ali takođe može pomoći u smanjenju simptoma ljudi s fibromialgijom.

Postoji nekoliko lekova, uključujući antidepresive i pomagala za spavanje, za smirivanje simptoma, ali nisu zvanično odobreni. Više se ne preporučuju ni mišićni relaksanti, a ranije su se koristili. Istražuju se i neki eksperimentalni tretmani koji bi u budućnosti mogli da olakšaju život ljudi sa ovom bolešću.

Prirodni lekovi i fibromialgija

Ako lekovi koje vam propisuje lekar ne ublažavaju simptome, možete potražiti alternative. Mnogi prirodni tretmani usredsređeni su na smanjenje stresa i smanjenje bolova. Možete ih koristiti same ili s tradicionalnim medicinskim tretmanima.

Prirodni lekovi za fibromialgiju jesu:

  • fizikalna terapija,
  • akupunktura,
  • 5-hidroksitriptofan (5-HTP)
  • meditacija,
  • joga,
  • taj či,
  • vežbanje,
  • masaža i
  • uravnotežena i zdrava ishrana.

Terapija potencijalno može smanjiti stres, pokretač fibromialgije i depresije.

Grupna terapija može biti najbolje rešenje i pružiće vam priliku da upoznate druge osobe s istim problemima.

Kognitivna bihevioralna terapija još jedan je način od pomoći u upravljanju stresnim situacijama. Dostupna je i individualna terapija ako više volite pomoć jedan na jedan.

Važno je napomenuti da većina alternativnih tretmana za fibromialgiju nije detaljno proučena ili nije dokazano da su dovoljno efikasni. Pre nego što se okrenete nekoj alternativnoj metodi, konsultujte se sa svojim lekarom.

Preporuke za ishranu

Neki ljudi kažu da se osećaju bolje kada se pridržavaju određenog plana ishrane ili izbegavaju određenu hranu. Međutim, istraživanje nije dokazalo da određeni način ishrane poboljšava simptome fibromialgije.

Ako vam je dijagnostikovana fibromialgija, pokušajte da jedete uravnoteženo. Ishrana je važna za očuvanje zdravlja tela, sprečavanje pogoršanja simptoma i obezbeđivanje stalnog snabdevanja energijom.

Pridržavajte se osnovnih načela zdravog života:

  • Jedite voće i povrće, kao i integralne žitarice i mlečne proizvode s malo masti i nemasne proteine.
  • Pijte dovoljno vode.
  • Jedite više biljaka nego mesa.
  • Smanjite količinu šećera.
  • Vežbajte što češće možete.
  • Trudite se da postignete i održavate zdravu težinu.

Možda ćete otkriti da određena hrana pogoršava vaše simptome, što se može desiti s glutenom. Ako je to slučaj, vodite dnevnik hrane i pratite šta jedete i kako se osećate nakon svakog obroka.

Podelite ovaj dnevnik sa svojim lekarom. On vam može pomoći da pronađete hranu koja pogoršava vaše simptome. Izbegavanje ove hrane može biti korisno i pomoći vam da upravljate simptomima.

Mogućnosti ublažavanja bolova

Bol kod ove bolesti može biti neugodan i dovoljno dosledan da ometa vašu dnevnu rutinu. Zbog toga možete biti umorni i istrošeni. Nemojte se miriti s bolom, već razgovarajte s lekarom o tome kako umiriti bolove.

Jedna od mogućnosti je uzimanje sredstava za ublažavanje bolova kao što su aspirin i ibuprofen, kao i naproksen natrijum. Ovi lekovi će umanjiti nelagodnosti i bol, a samim tim će pomoći da bolje upravljate svojim stanjem.

Ovi lekovi izazivaju upale. Iako upala nije osnovni simptom fibromialgije, ona može biti prisutna, što je podudaranje sa RA ili nekim drugim stanjem. Ublaživači bolova mogu vam pomoći da bolje spavate.

Imajte na umu da neki od njih imaju neželjene efekte. Savetuje se oprez ako se nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) koriste duži vremenski period, kao što je obično slučaj u lečenju hroničnog bola.

Razgovarajte sa lekarom da biste osmislili siguran plan lečenja i omogućili da živite kvalitetnije.

Antidepresivi i lekovi protiv napadaja su dve druge klase lekova koje vam lekar može propisati za lečenje bolova.

Fibromialgija i svakodnevni život

Na kvalitet života može uticati svakodnevica s bolom, umorom i drugim simptomima. Takođe, sve se dodatno komplikuje zbog dosta nepoznanica o problemima koje izaziva fibromialgija.

Osim toga, pošto je teško videti simptome, mnogima oko vas se može činiti da umišljate bol, te izostaje i podrška okoline. Znajte da je vaše stanje stvarno. Budite uporni u potrazi za tretmanom koji vam odgovara.

Možda će biti potrebno da isprobate više terapija ili da koristite nekoliko tehnika pre nego što počnete da se osećate bolje.

Oslonite se na ljude koji razumeju kroz šta prolazite. To mogu biti lekar, bliski prijatelji ili čak terapeut.

Budite nežni prema sebi i trudite se da ne preterujete. Najvažnije je imati veru u to da možete naučiti da se nosite sa svojim stanjem i držite ga pod kontrolom.

Zaključak

U pitanju je hronično stanje koje uzrokuje:

  • bol koji se širi,
  • umor,
  • poteškoće sa spavanjem i
  • depresiju.

Trenutno za ovo stanje ne postoji lek, a lekari ne razumeju dovoljno šta ga tačno izaziva. Lečenje se zasniva na upotrebi određenih lekova i promeni načina života kako bi se simptomi držali pod kontrolom.

Fibromialgija je dijagnostikovana čak kod 4 miliona ljudi starosti od 18 i više godina. Iako se mnogo češće dijagnostikuje kod žena, fibromialgiju mogu imati i muškarci i deca. Većina obolelih za fibromialgiju sazna u svojim srednjim godinama.

Nažalost, u pitanju je jedno hronično stanje koje se samo može držati pod kontrolom i ne može se potpuno izlečiti. Međutim, neki ljudi mogu doživeti periode remisije, periode kada su bolovi i umor znatno manji.