Burnout sindrom: Top 9 znakova da ste u problemu

Burnout sindrom predstavlja stanje fizičkog, emocionalnog i mentalnog iscrpljenja. Ljudi koji pate od njega često se osećaju negativno, imaju nisku energiju i gube motivaciju. Najčešće se javlja zbog stresa povezanog s poslom, brigom o drugima ili svakodnevnim obavezama u domu. Za takve osobe često se kaže da „izgaraju na poslu“.

Burnout je postao bolest savremenog društva, jer se procenjuje da čak 47% zaposlenih pokazuje simptome ovog sindroma, dok 12% njih svake godine „završi“ na različitim medicinskim pregledima, misleći da imaju fizičke probleme.

Burnout je čest u profesijama sa visokim stresom, kao što su učitelji i zdravstveni radnici, ali može se javiti i kod osoba koje se previše takmiče ili osećaju potrebu za stalnim kontrolisanjem svojih zadataka.

Ako sumnjate da imate burnout, preporučuje se da se obratite svom lekaru, psihologu ili psihijatru. Lečenje obuhvata savetovanja u cilju razvijanja strategija suočavanja sa stresom i stalnim pritiscima.

Burnout sindrom – glavni simptomi

Simptomi koji ukazuju na burnout mogu biti veoma uočljivi i uključuju:

1. Stalni osećaj negativnosti
   Burnout može dovesti do osećaja bespomoćnosti, nezadovoljstva i gubitka motivacije. Osoba može osećati da je nesposobna da se nosi sa izazovima koji je čekaju.
2. Fizičko i mentalno umaranje
   Osobe sa burnout sindromom često osećaju iscrpljenost koja ne prolazi, što otežava planiranje, pamćenje i racionalno razmišljanje.
3. Nedostatak motivacije
   Nedostatak motivacije za angažovanje u aktivnostima koje nisu vezane za posao, kao što su gledanje TV-a, čitanje ili druženje sa drugima, česta je pojava kod osoba koje pate od burnout sindroma.
4. Teškoće sa koncentracijom
   Osobe sa burnout sindromom mogu primetiti da im je teško da se koncentrišu na poslu, školi ili kod kuće, usled fizičkog i mentalnog umora.
5. Nedostatak energije
   Jedan od najčešćih simptoma je iscrpljenost koja ne prolazi odmorom. Osobe sa burnout sindromom osećaju da im nedostaje energije da obave osnovne zadatke.
6. Smanjena produktivnost na poslu
   Smanjena produktivnost je čest simptom, koji se javlja zbog mentalnog umora, niske energije i promena raspoloženja izazvanih stalnim stresom.
7. Osećaj gubitka interesa za stvari koje ste voleli
   Osobe sa burnout sindromom često osećaju da više ne uživaju u aktivnostima koje su im nekada bile prijatne, uključujući i posao ili hobije.
8. Promene raspoloženja
   Promene raspoloženja su česte i mogu uključivati razdražljivost, tugu, anksioznost, bes i druge preterane reakcije.
9. Osećaj indiferentnosti
   Osećaj ravnodušnosti prema zadacima kod kuće i na poslu je takođe tipičan. Osobe sa burnout sindromom mogu postati hladne prema prijateljima i porodici.

Uz apatiju, neki ljudi sa burnout sindromom često kasne na posao, izbegavaju obaveze ili primećuju smanjenu produktivnost u svim sferama života.

Potvrda dijagnoze

Burnout dijagnostikuje psihijatar koji procenjuje simptome i njihov uticaj na vašu svakodnevnicu. Takođe, analizira karakteristike vašeg radnog života i druge probleme koji mogu uticati na vaše mentalno stanje.

Psiholog može pomoći u identifikaciji uzroka stresa i drugih potencijalnih problema, poput anksioznosti i depresije, koji se često mešaju sa burnout sindromom.

Dijagnoza se može potvrditi korišćenjem Maslach Burnout Inventara (MBI), koji pomaže u kvantifikovanju simptoma i lakšoj dijagnozi.

Kako se leči burnout sindrom

Lečenje burnout sindroma uglavnom uključuje psihoterapiju, koja vam pomaže da razvijete strategije za nošenje sa stresom i negativnim osećanjima. Terapeut će vam takođe pomoći da steknete bolji osećaj kontrole nad zadacima i odgovornostima.

Kada je burnout prisutan, važno je smanjiti opterećenje i postaviti realne ciljeve. Vaš lekar može vam pomoći da prepoznate prioritete i izbegavate situacije koje pogoršavaju stres.

U težim slučajevima, lekar može prepisati antidepresive (kao što su sertralin ili fluoksetin) ili anksiolitike kako bi se smanjio stres i anksioznost.

Moguće komplikacije

Ako se burnout ne prepozna i ne leči na vreme, može dovesti do ozbiljnih problema, uključujući depresiju, alkoholizam i upotrebu ilegalnih droga. U najtežim slučajevima, može dovesti do suicida.

Osobe sa burnout sindromom imaju veći rizik od razvoja dijabetesa, visokog krvnog pritiska, bolova u mišićima i glavobolja.

Kako se može prevenirati burnout sindrom

Kako biste sprečili burnout, važno je primeniti strategije koje smanjuju stres, kao što su:

• Postavljanje manjih ciljeva u poslu i životu
• Uživanje u aktivnostima sa prijateljima i porodicom
• Učestvovanje u aktivnostima koje nisu deo svakodnevne rutine, poput putovanja, izlazaka ili odlaska u bioskop
• Izbegavanje kontakta sa „negativnim“ osobama koje se stalno žale na druge ili na posao
• Razgovaranje sa nekim kome verujete o svojim osećanjima

Takođe, vežbanje (trčanje, šetanje ili odlazak u teretanu) barem 30 minuta dnevno može pomoći u smanjenju stresa i podsticanju proizvodnje hormona koji poboljšavaju opšte blagostanje.

Čak i kada nemate motivaciju za vežbanje, važno je da nastavite sa njim i pozovete prijatelje da vas podrže.