Diskus hernija (lumbalna, slabinska diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena. Osnovni simptomi lumbalne diskus hernije su:
- Bol u donjem delu leđa i nozi;
- Sniženje senzibiliteta (utrnulost) u zahvaćenom području pritisnutog nervnog korena;
- Oslabljena pokretljivost stopala;
- Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca).
Bol je najčešći simptom lumbalne diskus hernije. Obično se iz leđa spušta zadnjom ili spoljašnjom stranom noge do stopala. Pojačava se pri kašljanju i kijanju. Veoma je jak, sevajući i dugotrajan. Često onemogućava normalan san, što zamara pacijente i dodatno pogoršava stanje.
Istovremeno sa bolom, javljaju se i snižen osećaj i trnjenje u nozi, a moguća je i slabost stopala. Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, pražnjenja debelog creva i potencije kod muškaraca) su najteži, ali srećom i najređi simptomi lumbalne diskus hernije.
Šta su diskusi?
Kičmeni stub je, usled svakodnevnih aktivnosti, izložen stalnim mikrotraumama. Diskusi su želatinozne pločice smeštene između pršljenskih tela koje imaju ulogu šok absorbera – upijaju mikrotraume, štiteći međupršljenske zglobove i druge strukture kičmenog stuba.
Sadržaj vode u diskusima novorođenčadi je oko 88%, ali se on starenjem postepeno smanjuje, tako da u sedamdesetim godinama života iznosi oko 70%.
Diskusi starenjem gube vodu, smanjuju im se težina i elastičnost, a time i zaštitna uloga. Ovom procesu, označenom kao degeneracija diskusa, doprinosi i opterećenost diskusa u toku života (teži fizički ili poslovi vezani za stalno sedenje).
Diskusi između četvrtog (L4) i petog lumbalnog (L5), te petog lumbalnog i prvog sakralnog (krsnog) pršljena (S1), degenerišu se češće od ostalih, pošto donji deo lumbalne (slabinske) kičme nosi veliku težinu tela i trpi najveće opterećenje. Kao rezultat degeneracije diskusa, nastaju lumbalna diskus hernija i lumbalna spondiloza (degenerativna bolest lumbalne kičme).
Iako u retkim slučajevima može da “izleti” i zdrav diskus, osnovni preduslov za nastanak diskus hernije je njegova prethodna degeneracija. Diskus hernija je zato najčešća u najopterećenijim segmentima kičmenog stuba, odnosno između 4. i 5. lumbalnog i 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena.
Diskus, usled delimičnog ili potpunog izletanja iz ležišta, pritiska jedan ili više nervnih korenova (uklještenje), što uzrokuje odgovarajuću simptomatologiju.
Kod diskus hernije između 4. i 5. lumbalnog pršljena (L4/L5), najčešće je pritisnut koren L5, tako da se sniženje senzibiliteta javlja u unutrašnjem delu stopala i palcu.
Kod diskus hernije između 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena (L5/S1), pritisnut je koren S1, tako da se poremećaj senzibiliteta javlja u njegovom inervacionom području, spoljašnjoj strani stopala i malom prstu.
Kod jačeg pritiska na koren, dolazi i do slabosti odgovarajućih mišićnih grupa. Kod pritiska na koren L5 (diskus hernija L4/L5), oslabljen je pokret stopala na gore, odnosno pacijent ne može da hoda na peti, a kod oštećenja korena S1 (diskus hernija L5/S1) oslabljen je pokret stopala na dole, odnosno pacijent ne može da hoda na prstima.
Kod izraženijeg izletanja diskusa i njegovog prodora u kičmeni kanal, pritisnut je čitav snop nervnih korenova. U ovom snopu su korenovi za senzitivnu i motornu inervaciju obe noge, kao i za funkcije pražnjenja mokraćne bešike i debelog creva, te potenciju kod muškaraca.
Pritiskom na snop nastaju bolovi, trnjenje i slabost stopala u obema nogama, kao i sfinkterijalne smetnje: poremećaj mokrenja, pražnjenja stolice i potencije.
Ova teška klinička slika se označava kao sindrom caudae equinae. Cauda equina u prevodu znači konjski rep. Naime, snop živaca u kičmenom kanalu podseća na konjski rep, odakle i potiče naziv ovog sindroma.
Zlatni standard u dijagnostici lumbalne diskus hernije je magnetna rezonanca. Dijagnoza je moguća i pomoću multislajsnog skenera.
Kako se leči lumbalna diskus hernija
Lečenje lumbalne diskus hernije može biti konzervativno i operativno. Počinje sa konzervativnim (izezev sindroma caudae equinae, koji je indikacija za hitnu operaciju), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima neuspeha konzervativne terapije.
Konzervativna terapija podrazumeva primenu običnih analgetika, NSAIL, anksiolitika i miorelaksanasa (lekovi za opuštanje mišićnog grča), kao i fizikalnih procedura.
Kod akutne diskus hernije preporučuje se mirovanje do pet dana, uz redovnu primenu navedenih lekova. Nakon pet dana, nije neophodno dalje mirovanje, odnosno pacijentima se preporučuje da se ponašaju kako im najviše odgovara, a lekove protiv bolova uzimaju sporadično, odnosno po potrebi.
Fizikalnu terapiju ne treba primenjivati u fazama jakog bola, jer tada može i biti kontraproduktivna.
U upornijim slučajevima, primenjuju se radikularne blokade (blokada pritisnutog nervnog korena) ili epiduralna injekcija (ubacivanje odgovarajućih lekova direktno u kičmeni kanal).
Zlatni standard u hirurškom lečenju je mikrohirurška discektomija (odstranjenje pomerenog diskusa uz pomoć operacionog mikroskopa). Operacija se radi u opštoj anesteziji, traje oko jedan sat, a u bolnici se ostaje oko tri dana. Spada u rutinske operacije sa malim procentom operativnih komplikacija.
Lumbalna diskus hernija – 5 najčešćih pitanja o operaciji
Operacija lumbalne diskus hernije jedna je od najčešćih u neurohirurgiji i odavno se smatra rutinskom. Ipak, pošto se radi o operaciji kičme, pacijenti često imaju veliki strah, te izbegavaju intervenciju i sami sebi narušavaju kvalitet života.
Diskus hernija (lumbalna diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i bola u nozi.
Najčešća pitanja koja pacijenti postavljaju kada im se predoči mogućnost operativnog lečenja diskus hernije su:
1. Moram li da se operišem?
Diskus hernija se leči konzervativno ili hirurški. Najčešće se počinje sa konzervativnim (lekovi protiv bolova, fizikalna terapija), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima kada konzervativno ne pruži zadovoljavajući efekat.
U većini slučajeva, operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili prolaze primenom lekova i fizikalnih procedura.
Međutim, odluka o operaciji diskus hernije se donosi na osnovu kliničkog stanja, tj. na osnovu tegoba koje pacijent oseća. Što su tegobe izraženije i dugotrajnije, odnosno što više remete normalan svakodnevni život, veća je i potreba za operacijom.
Dakle, izraženost nalaza (“veličina” diskus hernije) na magnetnoj rezonanci, nije merilo na osnovu kojeg se postavlja indikacija za operaciju. Postoje slučajevi gde velika diskus hernija na magnetnoj rezonanci daje minimalne, a mala veoma izražene tegobe.
Preciznije, osnovne indikacije (najvažniji razlozi) za operaciju dikus hernije su:
- Sindrom kaude ekvine (pritisak na snop živaca praćen bolovima u obema nogama, poremećajem mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca)
- Napredujući neurološki deficit (slabljenje stopala)
- Dugotrajni nepodnošljivi bol (stalni, jaki bol u periodu ne kraćem od mesec dana, koji remeti san i ne pokazuje tendenciju smirivanja)
Lumbalna diskus hernija i vežbanje
U većini slučajeva operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili potpuno prolaze primenom lekova i fizikalne terapije
Sindrom kaude ekvine i slabost stopala se retko viđaju, tako da se odluka o operaciji najčešće donosi u odnosu na intenzitet i trajanje bola.
Pacijenti uglavnom sami donose odluku shodno svom karakteru, temperamentu, obrazovanju, radnim obavezama i slično. Pojedinci insisistiraju na operaciji već nekoliko dana nakon početka bola, dok ima i onih koji se godinama muče, ne prihvatajući operativno lečenje.
2. Postoji li opasnost da ostanem oduzet-a?
Znajući da se operacija radi na kičmi, ovo je jedno od češćih i “najtežih” pitanja. Ipak, nema nikakve opasnosti da se posle operacije lumbalne dikus hernije ostane oduzet!
Zanemarivši činjenicu da se radi o rutinskoj operaciji, oduzetost je nemoguća i u anatomskom pogledu. Operacija (oslobađanje kičmenog nervnog korena) se radi u donjim delovima slabinske kičme, gde nema kičmene moždine (pošto se ona završava na višem nivou).
Jednostavno, povreda moždine, koja bi mogla dovesti do oduzetosti, teoretski je nemoguća.
S druge strane, određeni rizik postoji prilikom operacija vratne (cervikalne) diskus hernije. No, i operacija vratne diskus hernije danas je rutinska, sa visokim procentom uspešnosti i minimalnim rizikom od operativnih komplikacija.
3. Da li se ova operacija radi laserom?
Među pacijentima postoje predrasude o laseru kao metodi bezbolne i neinvazivne operacije diskus hernije, pa se takvim zahtevom često obraćaju lekaru. Generalno gledano, u subkulturi na ovim prostorima postoji uverenje da je “ono što se uradi laserom” samo po sebi kvalitetno, precizno, sigurno, bezbolno, bez reza i slično.
No, diskus hernija se ne operiše laserom! Treba znati da je laser “hirurški instrument” koji se upotrebljava samo za određenu, specifičnu hiruršku patologiju.
Sporadično se laserom rade neke minimalno invazivne, tzv. perkutane procedure, ali se one ne mogu primeniti kod svih dikus hernija, već samo u retkim, specifičnim situacijama.
U stručnom časopisu “Acta neurochirurgica“ iz maja 2011. godine, analizom devet komparativnih studija dokazano je da perkutane metode nemaju nikakvu prednost u odnosu na takozvanu “otvorenu operaciju”.
Zlatni standard u hirurškom tretmanu diskus hernije je mikrohirurška discektomija. Pravi se rez na koži dužine do 3 cm i, uz minimalnu invaziju i mikroskopsku kontrolu, identifikuje se i odstranjuje diskus hernija. Radi se o rutinskoj operaciji koja traje oko sat vremena, podrazumeva brzu mobilizaciju i boravak u bolnici ne duži od tri dana.
4. Šta se stavlja umesto izvađenog diskusa?
Uglavnom se ne stavlja ništa. Diskus ima ulogu šok absobera (amortuzije mikrotraume kojima je kičmeni stub izložen u toku života). Zdrav diskus se retko kada pomera iz svog ležišta.
Diskus hernija nastaje kod prethodno izmenjenog – degenerisanog diskusa, koji koji je samim procesom degeneracije već izgubio svoju zaštitnu ulogu.
5. Da li ću posle operacije moći da radim?
Adekvatno motivisani pacijenti, uz dobro postavljenu indikaciju za operaciju, brzo se vraćaju svom poslu, uključujući i zanimanja koja podrazumevaju fizički rad, profesionalno bavljenje sportom i sl.
Pacijentima se obično predlaže bolovanje u trajanju od dva meseca, od čega tri nedelje provede na fizikalnoj terapiji. Zavisno od stanja i (posebno) motivacije, pojedini pacijenti se i pre isteka ovog vremena vraćaju u “puni režim” svakodnevnog života.
Čavić, Divac i Stojaković operisali diskus herniju
Milorad CavicNaši proslavljeni košarkaši Vlade Divac i Peđa Stojaković jedni su od brojnih vrhunskih profesionalnih sportista koji su u toku igračke karijere operisali diskus herniju i potom se bez većih problema vratili na teren.
Lumbalna diskus hernija – 7 faktora rizika za nastanak
U većini medicinskih centara u Srbiji, kao što je rečeno, operacija lumbalne diskus hernije najčešća je neurohirurška operacija. To govori da moramo preventivno delovati, razumeti najčešće faktore rizika za nastanak lumbalne diskus hernije.
Faktore rizika moramo prepoznati i izbegavati, kada je to moguće. Ipak, treba znati da postoje faktori rizika na koje možemo i oni na koje ne možemo da utičemo.
Lumbalna (leđna) diskus hernija je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom (donjem) delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i odgovarajućih posledica. Ovo stanje je jedan od češćih uzroka bolova u leđima i nozi. Njegova zastupljenost u ukupnoj populaciji iznosi od 1 do 3 procenta.
Lumbalna diskus hernija – Faktori rizika na koje možemo da utičemo:
Poslovi ili aktivnosti koje podrazumevaju duže sedenje, dizanje težeg tereta, teži fizički rad, savijanje i uvrtanje tela, izlaganje potresima i vibracijama.
Opterećenje lumbalnog (slabinskog) dela kičme najmanje je u ležećem, veće u stojećem, još veće u sedećem, a najveće u pognutom (povijenom) položaju tela. Zbog toga je neophodno izbegavati, tj. dozirati poslove koji dovode do povećanog opterećenja kičme. Naročito treba obratiti pažnju na to da se težak teret nikada ne podiže iz pognutog ili “uvrnutog” položaja tela, već uvek iz pravilnog čučnja.
Nepravilno vežbanje (bavljenje sportskim aktivnostima)
Isuviše intenzivni i naporni treninzi u dužem vremenskom periodu dovode do povećanog opterećenja kičme i učestalih mikrotrauma na kičmenom stubu. Tako se ubrzavaju degenerativne i druge promene na kičmi, što doprinosi nastanku diskus hernije. Posebno opasan može biti neumeren intenzitet fizičke aktivnosti nakon duže pauze od treninga, npr. nakon oporavka od povrede ili bolesti.
Pušenje
Toksični sastojci duvanskog dima smanjuju sposobnost diskusa da absorbuje (upija) hranljive materije iz krvi. To doprinosi bržoj degeneraciji (propadanju) diskusa. Osim toga, nikotin povećava osetljivost na bol.
Prekomerna težina
Prekomerna telesna težina, posebno u predelu stomaka, dovodi do povećanog opterećenja slabinskog dela kičmenog stuba. Kod čoveka sa velikim stomakom, razvija se, naime, tendencija savijanja prema napred. Tako se povećava mogućnost nastanka diskus hernije.
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo:
Dob
Lumbalna diskus hernija je najčešća u četvrtoj i petoj deceniji života, kad se stvara “optimalan” odnos između degenerativnih promena i “kvaliteta” (konzistencije) diskusa. Naime, u tom dobu degenerativne promene mogu da oslabe spoljašnji, fibrozni deo (kapsulu) diskusa.
S druge strane, unutrašnji deo (jedro) još ostaje želatinozan i masivan u toj meri da, pod odgovarajućim pritiskom, probije oslabljeni fibrozni omotač i “iscuri” iz svog ležišta.
U starijem dobu, šestoj i sedmoj deceniji života, degeneracija zahvata i jedro, koje se “smežurava” i očvršćava, pa se tako smanjuje mogućnost nastanka diskus hernije.
Pol
Prema većini istraživanja, lumbalna diskus hernija duplo je češća kod muškaraca, nego kod žena.
Ranije povrede leđa, diskus hernija ili operacija kičme
Osobe koje su imale povrede leđa, posebno teže, sklonije su nastanku diskus hernije. Takođe, čovek koji je i ranije imao problema sa diskus hernijom ili je već jednom operisan, ima veću mogućnost za nastanak nove.
Naime, kod diskus hernije ili operacije diskusa u jednom nivou, susedni diskus trpi veće opterećenje, što povećava njegovu sklonost ka hernijaciji (izletanju iz svog ležišta u međupršljenskom prostoru).
Postovanje. Stigao mi je snimak magnetne i na snimku se vide male radikularne ciste u nivou S1, veca je lijevo, do 10 mm). Da li je to opasno, kako se lijeci i kako sam uopste dobila te ciste? Hvala unaprijed na odgovoru.
Poštovana,
Radikularne ciste u nivou S1, posebno male (do 10 mm), najčešće nisu opasne i često se otkriju slučajno. Uglavnom su to Tarlovljeve (perineuralne) ciste, koje nastaju kao proširenja ovojnica nerava ispunjenih tečnošću.
Uzrok nastanka nije uvek jasan – mogu nastati usled mehaničkog stresa, urođene slabosti tkiva ili blaže traume. Ako ne pritiskaju nerv i ne izazivaju bol, slabost ili trnjenje, ne zahtevaju lečenje, samo praćenje.
Lečenje:
U većini slučajeva: bez terapije, samo praćenje, a ako izazivaju simptome: fizikalna terapija, analgetici, u ređim slučajevima neurohirurško lečenje.
Preporučujem da nalaz pogleda neurolog kako bi procenio da li cista ima klinički značaj.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Poštovanje, imam dijagnozu L5/S1 |.dece
Pijem lekove; Normonerv, Milgamma 100, Thiogramma, koliko mi mogu pomoći u lečenju?
Da li postoji koja druga mogućnost lečenja ili barem da se ublaže siptomi?
Poštovani,
Vaša terapija (Normonerv, Milgamma 100, Thiogramma) sadrži vitamine B grupe koji pomažu u obnavljanju nervnog tkiva i ublažavanju neuropatskih bolova. Ova terapija može doprineti smanjenju simptoma, ali kod dijagnoze L5/S1 (diskus hernija) često je potrebna dodatna terapija.
Dodatne opcije za ublažavanje simptoma:
Fizikalna terapija – Vežbe za jačanje leđnih mišića i istezanje, uz nadzor stručnjaka, mogu olakšati pritisak na nerv.
Protivupalni lekovi (NSAID) – Ibuprofen ili diklofenak (po savetu lekara) mogu smanjiti upalu i bol.
Lekovi za neuropatski bol – Pregabalin ili gabapentin, ako bol ne prolazi.
Toplo-hladne obloge – Mogu privremeno olakšati bol i upalu.
Blage masaže i manuelna terapija kod stručnjaka.
Minimalno invazivne procedure – Ako bol traje i ne prolazi, može se razmotriti terapija injekcijama (blokade) ili čak operativni zahvat, ali samo ako simptomi postanu ozbiljni.
Preporučujem da se posavetujete sa fizijatrom ili neurologom kako biste dobili tačne smernice za lečenje.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Poštovanje Doktore.
Radio sam magnetnu i zaključak je sledeći; Disk L5/S1 je vegetativno izmijenjen, dehidrirani, sa ekstruzijom disk hernije-desno koji ispunjava neuralni dorađen.
Po vama što mi je dalje činjeti i koliko je sve ovo ozbiljno?
Hvala unapred na odgovoru.
Poštovani,
Vaš nalaz ukazuje na herniju diska L5/S1 sa ekstruzijom, što znači da je deo diska ispao iz svog normalnog položaja i pritiska nervne strukture. Ovo može izazvati bol, trnjenje, slabost u nozi ili druge neurološke simptome.
Pitali ste koliko je ozbiljno, pa, rekao bih, ovo je ozbiljnije stanje, jer znači da je deo diska iscurio izvan svog mesta i pritiska na nervne strukture.
Šta dalje?
Neurohirurg ili ortoped – Potrebno je mišljenje stručnjaka da se proceni da li je operacija potrebna ili se može probati konzervativno lečenje.
Fizikalna terapija – Ako nema izraženih neuroloških simptoma (gubitak snage, problemi sa kontrolom mokrenja/stolice), može pomoći terapija istezanjem (trakcija kičme), vežbama i elektroterapijom.
Lekovi za bol – NSAIL (ibuprofen, diklofenak) ili lekovi za neuropatski bol (pregabalin, gabapentin) mogu ublažiti tegobe.
Izbegavanje napora – Ne podižite teške terete i izbegavajte pokrete koji pojačavaju bol.
Ako imate slabost u nozi, nekontrolisano mokrenje ili jake bolove, hitno se javite lekaru.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Poštovani,
Prije 3 i po mjeseca, prilikom podizanja predmeta manje tezine javio mi se bol u donjem dijelu ledja. Kako bol nije prosao nakon 7 dana i primanja injekcija ( diklofen, deksazon, diazepam) ispostavilo se da imam frakturu L3 i L4 pršljena (ortoped kaze klasican osteoporotski prelom, dexa je pokazala osteopeniju- imam 56 godina).
MR nalaz – skracena verzija 🙂
Redukovana lumbalna lordoza. Korpus L1 prsljena je redukovane visine po tipu kompresivne frakture hronicnog toka, bez znakova edema kostne srzi, bez retropulzije koštanih fragmenata. Korpusi pršljenova L3 i L4 su sa znacima kompresivne frakture akutnog toka, sa prisutnim edemom kostne srzi gornje pokrovne ploce oba prsljena, bez znakova retropulzije fragmenata.
Prisutne su degenerativne spondilotske i artrotske promjene kicmenih prsljenova.
Na nivou L4-L5 prisutna manja protruzija iv diska foraminalno lijevo, bez znakova neuralne kompresije.
Na nivoima L2-L3 i L3-L4 iv disk je cirkumferentno proširenog fibroznog anulusa uz fasetoligamentarnu hipertrofiju i lako suzenje spinalnog kanala na oko 10mm ap na oba nivoa.
Na nivou S2 obostrano prisutna perineuralna – Tarlov cista, veća desno dijametra 17mm.
Molim vas za pojasnjenje ovog nalaza i da li je moguce da se frakture desavaju pri tako malim kompresijama iako mi jos uvijek nije dijagnostifikovana osteoporoza i sta da radim da to ubuduce sprijecim?
Vec 3 mjeseca imam bolove u lumbalnom dijelu, mirujem, nosim mider….molim vas za savjet
Poštovana,
Vaš nalaz ukazuje na kompresivne frakture L3 i L4 pršljena koje su trenutno u akutnoj fazi (prisutan je edem koštane srži), dok je fraktura L1 pršljena već hronična (bez edema). Takođe, prisutne su degenerativne promene u kičmi, blaga protruzija diska na nivou L4-L5 i Tarlov ciste na nivou S2, koje su obično asimptomatske ako ne pritiskaju nerve.
Zašto su se frakture desile pri malom opterećenju?
Iako vam još nije dijagnostikovana osteoporoza, prisutna osteopenija (smanjena gustina kostiju) već značajno povećava rizik od preloma, čak i pri manjim opterećenjima, kao što je podizanje lakšeg predmeta. Frakture su česte kod smanjenja gustine kostiju, naročito u lumbalnom delu kičme.
Šta možete preduzeti?
Lečenje osteopenije/osteoporoze:
– Konsultujte endokrinologa radi procene potrebe za terapijom lekovima za jačanje kostiju (npr. bisfosfonati, denosumab).
– Povećajte unos kalcijuma i vitamina D (preporučena dnevna doza kalcijuma je oko 1000-1200 mg, a vitamina D oko 800-1000 IU).
– Razmislite o suplementima ukoliko unos hranom nije dovoljan.
Fizička aktivnost (kada se bol smanji):
– Lagane vežbe za jačanje mišića leđa i nogu, ali isključivo uz savet fizijatra.
– Izbegavajte teže fizičke aktivnosti koje mogu izazvati novo opterećenje kičme.
– Nošenje midera – Nastavite sa nošenjem midera dok se stanje ne stabilizuje, ali uz kontrolu lekara da se ne oslabi mišićna masa.
Smanjenje bolova:
Nastavite sa preporučenom terapijom protiv bolova, a ako tegobe ne jenjavaju, razmotrite fizikalnu terapiju (elektroterapija, lagano istezanje).
Kontrola Tarlovih cisti:
Iako su asimptomatske, pratite simptome i, po potrebi, konsultujte neurologa.
Redovna kontrola – Uradite ponovni DEXA skener nakon nekoliko meseci i konsultujte se sa specijalistom za osteoporozu.
Zaključak:
Iako osteoporoza nije potvrđena, osteopenija već znatno slabi kosti. Redovna terapija, prilagođena fizička aktivnost i korekcija ishrane ključni su za prevenciju budućih preloma. Preporučujem da ostanete pod nadzorom ortopeda, endokrinologa i fizijatra kako bi vaš oporavak bio što uspešniji.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Poštovani,
Hvala puno na brzom i detaljnom odgovoru.
Srdačan pozdrav,
Vesna
Poštovani, pozdrav.
Pre više od mesec dana javio mi se jak bol u lumbalnom delu, i proširio duž leve noge i stopalo, koje čini mi se je i palo jer ne mogu da se oslonim kako treba i trne, neprijatan bol pri hodu, čak i sedenju. Zbog prirode posla koji obavljam dosta sedim za računarom što mislim da je umnogome i doprinelo tome. U bolnici me pregledao ortoped, uradio rendgenski snima i konstatovao Sy lumbale subacuta doloresa. Radiculopathai lat. sin. propter compressio. Antherolisthesis vertebrae L4 GR I.( doslovno vam prekucavam izveštaj), i prepisao infuzionu i injekcionu terapiju od 7 dana, posle toga dosta nekakvih tabletica… Samoinicijativno sam obavio MR lumbalnog dela i evo zaključak lekara:
MR pregled LS kicme ukazuje na protruziju diskusa umereno teškog stepena dorzalnim delom
cirkumference najizraženije dorzolateralno i intraforaminalno levo sa kranijalnom migracijom diskalnog sadržaja
za 10mm sa umereno teškom kompromitacijom levog S1 nervnog korena i levog L5 nervnog korena u nivou L5-S1
iv prostora, sa spondilozom i spondiloartrozom i anterolistezom L5 korpusa gradus I
Bolovi su manji, ali leva noga i stopalo su i dalje u bolu, ne mogu da se oslanjam i hodam kao pre.
Moje pitanje je šta dalje i kome se obratiti za neke dalje konsultacije i terapije.
Hvala unapred na odgovoru.
Pozdrav
Poštovani,
Prvo ću se osvrnuti na dijagnoze koje ste dobili, a posle koji bi najracionalniji pristup bio pogodan. Pre svega, vaš nalaz ukazuje na ozbiljnije promene u donjem delu kičme, uključujući:
– Protruziju diska L5-S1 koja pritiska levi S1 i L5 nervni koren, što verovatno uzrokuje bol, trnjenje i slabost u levoj nozi i stopalu.
– Anterolistezu L5 (pomeren pršljen) i degenerativne promene (spondiloza i spondiloartroza), što dodatno utiče na stabilnost i pritisak na nerve.
S obzirom na to da se javlja i slabost u stopalu (pad stopala), to je znak da postoji ozbiljnije oštećenje nerva. E sada da vidimo kako bi moglo sve to da se sanira što je više moguće.
PREPORUKE ZA DALJE POSTUPANJE
Neurohirurg – Neophodno je da se obratite neurohirurgu radi procene da li je potrebna operacija, posebno jer postoji izražena slabost u nozi i stopalu.
Fizijatar – Ako neurohirurg proceni da operacija nije hitna, fizijatar može preporučiti fizikalnu terapiju (vežbe za jačanje leđa, istezanje i manualnu terapiju).
Elektromiografija (EMNG) – Preporučujem da se uradi ovaj pregled kako bi se procenilo koliko su oštećeni nervi i proceni stepen slabosti.
Pojas za lumbalnu kičmu – Može pomoći u stabilizaciji kičme i smanjenju bolova.
Lekovi po potrebi – Ako je bol jak, mogu pomoći nesteroidni antiinflamatorni lekovi, analgetici i lekovi za neuropatski bol (npr. gabapentin ili pregabalin), ali isključivo po preporuci lekara.
S obzirom na to da bol traje duže i postoji slabost u stopalu, nemojte odlagati posetu neurohirurgu. Pravovremena intervencija može sprečiti trajna oštećenja nerava i poboljšati kvalitet života.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Poštovanje. Operisan sam 2 puta zbog lumbalnog diskusa hernije, prvi put u februaru 2020,drugi put u decembru 2020. Operacija radjena na nivou L4-L5 oba puta. Imam pad desnog stopala i nemogucnost stajanja na peti, takodje nosim i peronealnu protezu. EMNG pokazuje tesko oštećenje desne noge i teze ostecenje lijeve (mada ja sa lijevom nemam problem).
Sve je bilo dobro do prije mjesec dana, kada sam naglo dobio neizdrzive bolove u donjem dijelu ledja i desnoj nozi. Posle inekcija, i tableta bolovi su smanjeni minimalno, ali na desnu nogu ne mogu da se oslonim više od 20-30 koraka maksimalno. Nalaz MR pokazuje sljedeće: U nivou L5-S1 protuzija IV diska posteromedijalno i paramedijalno desno, uz radikularni kontakt desno.
Od nivoa IV diska L3-L4 u spinalnom kanalu vidan veci diskalni fragment, koji ekstendira uz tijelo L3 prsljena na duzini 23 mm i u spinalnom kanalu se nalazi posteromedijalno i lateralno i posteriorno desno uz izrazito suzenje spinalnog kanala na 2 mm i radikularnu kompresiju desno.
Izvinite na malo dužem tekstu.
Srdačan pozdrav.
Poštovani,
Na osnovu vašeg MR nalaza i simptoma, deluje da imate ozbiljnu kompresiju nervnih struktura, naročito u nivou L3-L4, gde je prisutan veći diskalni fragment koji značajno sužava spinalni kanal (na svega 2 mm) i vrši izraženu radikularnu kompresiju desno. Ovo objašnjava vaše intenzivne bolove i nemogućnost oslonca na desnu nogu.
Šta dalje?
Hitna konsultacija sa neurohirurgom – s obzirom na veličinu fragmenta i ozbiljnu kompresiju, moguće je da će se razmatrati hirurško rešenje kako bi se izbegle dalje posledice na nerve.
Analgezija i rasterećenje kičme – lekovi protiv bolova (uz savet lekara), izbegavanje fizičkog napora i po mogućstvu mirovanje u položaju koji najmanje opterećuje kičmu.
Fizikalna terapija? – Trenutno, dok su bolovi jaki, fizikalna terapija se obično ne preporučuje. Nakon procene specijaliste, biće jasno da li će biti potrebna rehabilitacija ili nova operacija.
S obzirom na vaše ranije operacije i sadašnje tegobe, nemojte odlagati pregled kod specijaliste. Brza reakcija može smanjiti rizik od daljih neuroloških oštećenja.
Srdačan pozdrav i želim vam brz oporavak!
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Poštovani,želela bi da čujem vaše stručno mišljenje.
Posle terapije,magnetne i posete fizijatru dijagnoza je protruzija diska L4–L5 teškog stepena sa suženjem kanala na 14mm,manje protruzije L3-L4 i L5-S1.
Unapred zahvalna
Poštovana,
Vaša dijagnoza ukazuje na značajne promene na lumbalnom delu kičme:
Protruzija diska L4–L5 teškog stepena sa suženjem kanala na 14 mm:
Protruzija znači da disk izlazi iz svog uobičajenog položaja i pritiska okolne strukture, uključujući kičmene nerve. Suženje kičmenog kanala (spinalna stenoza) može dodatno doprineti simptomima poput bola u donjem delu leđa, trnjenja, slabosti u nogama, pa čak i poteškoća s hodanjem.
Manje protruzije na L3–L4 i L5–S1:
Ove promene su manje izražene, ali mogu doprineti opštoj nelagodnosti, posebno u kombinaciji sa težom protruzijom na L4–L5.
Preporuke:
Nastavak fizikalne terapije: Vežbe pod nadzorom fizioterapeuta mogu pomoći u jačanju mišića leđa i smanjenju pritiska na kičmene nerve.
Kontrola simptoma: Ako imate jake bolove ili neurološke simptome (trnjenje, slabost u nogama), lekar može predložiti analgetike, antineuralgične lekove ili blokade.
Dodatna dijagnostika: Razgovarajte sa lekarom o potrebi za EMNG-om (elektromioneurografijom) radi procene funkcije nerava.
Konzultacija s neurohirurgom: U slučajevima kada simptomi ne reaguju na konzervativnu terapiju, hirurške opcije (mikrodiscektomija ili dekompresija) mogu biti razmatrane.
Važno je da pratite savete fizijatra i specijaliste kako biste olakšali simptome i izbegli dalju progresiju stanja.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.
Pozdrav imao sam tri operacije kicme .prva prije 13 god .oporavak super .brz povratak i rad u teretu je nakon 11 godina ucinio svoje i dolazi druga operacija .nakon te operacije panuto stopalo tanja noga za 8 cm.problem mokrenja tezak oporavak iz kolica do samostalnog hoda .
Ubrzo nakon 6 mjeseci ponovo dolazi do oduzimanja nogu tj trnjenja i ponovo ne pokretnosti.odradena i ta treca sada se ponovo oporavak pretvara u bol i tezak hod jer desna noga je izgubila misic i samim time otezala pokretljivost uz to i palo stopalo koje nekada jednostavno noga kasni u koraku .emng pokazao da je zivac presjecen .ne zalim se sto sam operisao jer sam zaista bio skroz nepokretan .sta raditi imali neki savjet pomoc kako da se izgura sa ovim problemom .sve savjete rado prihvatim .hvala lp
Poštovani,
Hvala Vam što ste podelili svoju priču. Razumem koliko je Vaša situacija kompleksna i izazovna. Na osnovu vašeg opisa, glavni problemi su povezani s gubitkom mišićne mase, slabom funkcijom desne noge i oštećenjem živca. Evo nekoliko saveta koji bi mogli pomoći:
Fizikalna terapija i rehabilitacija
Fokusirajte se na individualizovani program vežbi za jačanje mišića noge i stabilizaciju kičme.
Rad sa fizioterapeutom koji ima iskustva u radu s neurološkim pacijentima je ključan. Elektrostimulacija mišića može pomoći u očuvanju funkcije oslabljenih mišića.
Ortopedska pomagala
– Ortoza za stopalo (AFO – ankle-foot orthosis) može stabilizovati palo stopalo i pomoći u hodu.
– Štap ili hodalica mogu dodatno olakšati kretanje i smanjiti opterećenje kičme.
Bol i upravljanje simptomima
Posetite specijalistu za bol (algologa) radi adekvatne terapije protiv bolova. Lekovi poput pregabalina ili gabapentina često se koriste za neuropatske bolove.
Redovna masaža i primena toplih obloga mogu smanjiti mišićnu napetost.
Redovni pregledi su ključni za praćenje stanja živaca i dalji plan rehabilitacije. Uz adekvatan pristup i strpljenje, možete značajno poboljšati kvalitet života.
Srdačan pozdrav!
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera. Za preciznu dijagnozu i terapiju konsultujte se sa svojim lekarom.