11 mitova koji prate mentalne bolesti

Stanje našeg mentalnog zdravlja poslednjih godina postepeno dobija sve više pažnje. Međutim, mnogi mitovi koji prate mentalne bolesti i dalje postoje. 

Iako ova tema dobija sve veću pažnju kako šire javnosti tako i istraživača, još uvek postoje mnogi mitovi i zablude u vezi sa mentalnim zdravljem. Većina ovih mitova se oslanja na staromodne modele razmišljanja i zastarele pretpostavke.

Кao i sa mnogim stvarima u životu, što smo više informisani, manja je verovatnoća da ćemo dozvoliti mitovima da „oboje“ naša mišljenja.

U ne tako davnoj prošlosti, društvo je izbegavalo ljude sa mentalnim problemima. Neki ljudi su verovali da su zli duhovi ili božanska kazna odgovorni za mentalne bolesti. Iako je ovaj način razmišljanja iskorenjen iz zajednica u većem delu sveta, on i dalje u glavama značajnog broja ljudi još postoji.

U tekstu koji sledi osvrnućemo se na 11 uobičajenih zabluda u vezi sa mentalnim zdravljem.

1. Problemi sa mentalnim zdravljem nisu uobičajeni

Čak i pre pandemije COVID-19, gornja izjava je bila netačna. Danas je dalje od istine nego što je, možda, ikada bila.

Godine 2001 Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da će „1 od 4 ljudi na svetu u nekom trenutku svog života biti pogođeni mentalnim ili neurološkim poremećajima“.

Trenutno 450 miliona ljudi doživljava takve probleme. Кako objašnjava SZO, mentalni poremećaji su „među vodećim uzrocima lošeg zdravlja i invaliditeta širom sveta“.

Jedan od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja je depresija, koja pogađa više od 264 miliona ljudi širom sveta u 2017. Noviji podaci nisu lako dostupni, budući da su aktivnosti istraživača usmereni na aktuelnu pandemiju.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD), još jedan uobičajeni mentalni poremećaj, pogađa oko 6,8 miliona odraslih samo u SAD (najveći broj studija postoji upravo u ovoj zemlji), što je više od 3 na svakih 100 ljudi.

2. Napadi panike mogu biti fatalni

Napadi panike su neverovatno neprijatni, uključuju ubrzani rad srca i preovlađujući osećaj straha. Međutim, oni ne mogu biti direktno fatalni.

Vredi napomenuti da bi neko ko ima napad panike mogao biti skloniji nesrećnim slučajevima. Ako neko doživi napad panike ili oseti da se napad približava, pronalaženje bezbednog prostora može pomoći da se ublaži ovaj rizik.

3. Ljudi koji boluju od neke mentalne bolesti ne mogu da rade

Stari, ali uporni mit je da ljudi sa problemima mentalnog zdravlja ne mogu zadržati posao ili biti korisni članovi radne snage. Ovo je potpuno NETAČNO.

Istina je da neko ko živi sa posebno teškim mentalnim zdravstvenim stanjem možda neće moći da obavlja redovan posao. Međutim, većina ljudi sa problemima mentalnog zdravlja može biti produktivna kao i pojedinci bez poremećaja mentalnog zdravlja.

4. Mentalne bolesti su znak slabosti

Ova tvrda je istinita koliko i tvrdnja da je recimo slomljena noga znak slabosti. Poremećaji mentalnog zdravlja su bolesti, a ne znaci slabog karaktera. Još jedan primer: ljudi sa depresijom, ne mogu da se „izvuku iz nje“ isto kao što osobe sa dijabetesom ili psorijazom ne mogu odmah da se oporave od svoje bolesti.

Ako ništa drugo, tačno je suprotno: borba protiv mentalnih bolesti zahteva veliku snagu.

5. Samo ljudima bez prijatelja su potrebni terapeuti

Postoji velika razlika između strukturiranih terapija razgovora i razgovora sa prijateljima. I jedni i drugi mogu pomoći ljudima sa mentalnim bolestima na različite načine, ali obučeni terapeut može konstruktivno da se pozabavi problemima i na način na koji čak ni najbolji prijatelji ne mogu pomognu.

Takođe, ne može se svako potpuno otvoriti pred svojim najbližima. Terapija je poverljiva, objektivna i potpuno fokusirana na pojedinca, što generalno nije moguće u neformalnijim razgovorima sa neobučenim prijateljima.

Osim toga, neki ljudi nemaju bliske prijatelje, pa su terapeuti najbolje rešenje.

6. Mentalne bolesti su trajne

Dijagnoza mentalne bolesti nije nužno „doživotna kazna“. Iskustvo svakog pojedinca sa mentalnom bolešću je drugačije. Neki ljudi mogu doživeti epizode, između kojih se vraćaju na svoju verziju „normalnog“ sebe. Drugi mogu pronaći tretmane – lekove ili terapije razgovorom – koji vraćaju ravnotežu u njihove živote.

Neki ljudi se možda neće osećati kao da su se u potpunosti oporavili od mentalne bolesti, a nekima se mogu pogoršavati simptomi.

Međutim, poruka je da će se mnogi ljudi oporaviti u većoj ili manjoj meri.

Takođe je važno uzeti u obzir da „oporavak“ za različite ljude znači različite stvari. Neki bi oporavak mogli da vide kao povratak tačno onako kako su se osećali pre nego što su simptomi počeli. Za druge, oporavak može biti olakšanje od simptoma i povratak zadovoljavajućem životu, koliko god on bio drugačiji.

7. Mentalne bolesti kod zavisnika su u stvari nedostatak snage volje

Ova izjava nije tačna. Stručnjaci smatraju da su poremećaji kod zavisnika (upotreba droga, alkohola, različitih hemijskih supstanci…) – hronične bolesti.

Postoje istraživanja koja su imala za cilj pronalaženje odnosa između snage volje i oporavka od zavisnosti. Istraživači su otkrili da nedostatak snage volje nije bio odlučujući faktor kada je u pitanju prevazilaženje zavisnosti. Došli su do zaključka da ljudima sa zavisnošću ne nedostaje snaga volje pojedinca; umesto toga, oporavak zavisi od razvoja strategija za očuvanje snage volje kontrolisanjem okoline.

8. Ljudi sa šizofrenijom imaju podeljenu ličnost

Ovo je mit. Šizofrenija znači „cepanje uma“, što bi moglo objasniti pogrešno shvatanje. Međutim, kada je Eugen Bleuler skovao ovaj termin 1908. godine, on je to uradio pokušavajući da uhvatiti fragmentaciju i dezintegraciju uma i ponašanja kao suštinu poremećaja.

Šizofreniju karakterišu distorzije u razmišljanju, percepciji, emocijama, jeziku, osećaju sebe i ponašanju. Ova izobličenja mogu uključivati halucinacije i zablude.

Šizofrenija nije isto što i poremećaj disocijativnog identiteta, koji se nekada nazivao poremećaj višestruke ličnosti.

9. Poremećaji u ishrani pogađaju samo žene

Postoji stereotip da su poremećaji u ishrani domen mladih, bogatih žena obično bele rase. Međutim, ovi poremećaji mogu uticati na bilo koga.

Na primer, studija koja je istraživala demografiju poremećaja u ishrani u periodu od 10 godina otkrila je da se oni menjaju. Najznačajniji porast prevalencije desio se među muškarcima, pojedincima iz domova sa nižim prihodima i osobama starijim od 45 godina.

Prema drugim istraživanjima, muškarci trenutno učestvuju10–25% svih slučajeva anoreksije i bulimije, kao i 25% slučajeva poremećaja prejedanja.

10. Poremećaji u ishrani su izbor životnog stila

Ovo je opasan mit. Poremećaji u ishrani su ozbiljna stanja mentalnog zdravlja i, u ekstremnim slučajevima, mogu biti fatalne.

11. Svi ljudi koji imaju mentalne bolesti su nasilni

I ovo je, naravno, mit. Srećom, kako svet postaje svesniji stanja mentalnog zdravlja, ovo pogrešno shvatanje polako nestaje. Čak i pojedinci koji doživljavaju najozbiljnija stanja, kao što je šizofrenija, uglavnom su nenasilni.

Istina je da neki ljudi sa određenim mentalnim oboljenjima mogu postati nasilni i nepredvidivi, ali oni su u manjini.

Zaključak

Ukratko, stanja mentalnog zdravlja su uobičajena, ali lečenje daje dobre rezultate.

Naš zadatak je da svi zajedno radimo na uklanjanju mitova i predrasuda vezanih za mentalne poremećaje. Iako je u razumevanju društva o pitanjima mentalnog zdravlja došlo do velikih skokova u poređenju sa razmišljanjima od pre samo jedne decenije, još uvek imamo planine na koje treba da se popnemo.

KOMENTARI
0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.