Predijabetes: Sve što treba da znate

Predijabetes je stanje u kojem nivo šećera u krvi (glukoze) prelazi normalne granice, ali nije dovoljno visok da bi se dijagnostikovao dijabetes tipa 2. Ovo stanje je važno jer predstavlja ranu fazu poremećaja metabolizma glukoze i može biti znak da se razvija dijabetes ukoliko se ne preduzmu preventivne mere.

Simptomi predijabetesa

Predijabetes često nema jasne simptome, što ga čini teškim za prepoznavanje. Ipak, neki od simptoma koji mogu ukazivati na ovo stanje uključuju:

• Pojačana žeđ
• Učestalo mokrenje
• Zamor
• Zamagljen vid
• Usporeno zarastanje rana
• Tamne mrlje na koži, posebno u predelu vrata, pazuha i prepona (acanthosis nigricans)

Dadatni info: Pojačana žeđ i učestalo mokrenje javljaju se kao rezultat viška glukoze u krvi koju telo pokušava da izbaci putem urina. Zamor i zamagljen vid mogu biti posledica promene nivoa šećera u krvi koji utiču na funkciju moždanih ćelija i očiju. Tamne mrlje na koži, poznate kao acanthosis nigricans, mogu biti rani znakovi insulinske rezistencije.

Normalne i povišene vrednosti šećera u krvi

Normalne vrednosti šećera u krvi na prazan stomak iznose između 4.0 i 5.6 mmol/L. Predijabetes se dijagnostikuje kada vrednosti šećera na prazan stomak budu između 5.7 i 6.9 mmol/L, što ukazuje na povišen nivo šećera koji je iznad normalnog, ali ispod praga za dijabetes. Kada vrednosti šećera u krvi na prazan stomak prelaze 7.0 mmol/L, dijagnostikuje se dijabetes tipa 2.

Uzroci

Glavni uzrok predijabetesa je insulinska rezistencija, stanje u kojem ćelije tela ne reaguju pravilno na insulin. Faktori koji doprinose razvoju predijabetesa uključuju:

• Genetika: Porodična istorija dijabetesa povećava rizik.
• Gojaznost: Posebno trbušna gojaznost.
• Fizička neaktivnost: Nedostatak redovnog vežbanja.
• Nezdrava ishrana: Ishrana bogata šećerima i zasićenim mastima.
• Starost: Rizik raste sa godinama, posebno nakon 45. godine.
• Ostale zdravstvene probleme: Visok krvni pritisak i povišen nivo holesterola.

Dodatni info: Genetika igra značajnu ulogu, jer određeni geni mogu uticati na način na koji telo obrađuje insulin. Trbušna gojaznost je posebno opasna jer masne ćelije u stomaku otpuštaju hemikalije koje mogu smanjiti efikasnost insulina. Fizička neaktivnost doprinosi akumulaciji masnoće i smanjuje sposobnost mišića da koriste glukozu za energiju.

Na koje bolesti može uticati predijabetes?

Predijabetes može povećati rizik od razvoja nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući:

• Dijabetes tipa 2
• Kardiovaskularne bolesti
• Moždani udar
• Masna jetra
• Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
• Apneja

Dodatni info: Kardiovaskularne bolesti su često povezane sa predijabetesom jer povišeni nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove i nervni sistem. Nealkoholna masna bolest jetre nastaje kada jetra počinje da skladišti višak masti, što može dovesti do upale i oštećenja jetre.

Dijagnoza

Dijagnoza predijabetesa se postavlja putem nekoliko laboratorijskih testova:

• Fasting Plasma Glucose Test (FPG): Merenje nivoa glukoze u krvi nakon posta.
• Oral Glucose Tolerance Test (OGTT): Merenje nivoa glukoze pre i nakon konzumiranja slatkog rastvora.
• HbA1c Test: Merenje prosečnog nivoa glukoze u krvi u poslednja tri meseca.

Dodatni info: FPG test meri nivo glukoze u krvi nakon što osoba ne jede najmanje osam sati, obično preko noći. OGTT uključuje merenje nivoa glukoze pre i dva sata nakon što osoba popije specijalno pripremljen slatki napitak. HbA1c test meri procenat glukoze vezane za hemoglobin u crvenim krvnim ćelijama, pružajući dugoročniji pregled kontrole šećera u krvi.

Lečenje predijabetesa

Lečenje predijabetesa uključuje promene u načinu života koje mogu značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2:

• Zdrava ishrana: Fokus na integralne žitarice, voće, povrće, nemasne proteine i zdrave masti.
• Redovno vežbanje: Bar 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja nedeljno, poput hodanja ili plivanja.
• Gubitak težine: Čak i mali gubitak težine (5-10% telesne mase) može poboljšati insulinsku senzitivnost.
• Praćenje nivoa šećera u krvi: Redovno merenje i praćenje nivoa glukoze.
• Lekovi: U nekim slučajevima, lekari mogu prepisati lekove poput metformina za kontrolu nivoa šećera u krvi.

Dodatni info: Zdrava ishrana uključuje smanjenje unosa rafinisanih ugljenih hidrata i šećera, dok se fokus stavlja na hranu bogatu vlaknima koja pomaže u stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Redovno vežbanje poboljšava sposobnost mišića da koriste glukozu za energiju i smanjuje masne naslage. Gubitak težine smanjuje insulinsku rezistenciju i pomaže telu da efikasnije koristi insulin.

Preventiva

Prevencija predijabetesa uključuje iste strategije koje se koriste za njegovo lečenje:

• Održavanje zdrave telesne mase
• Pravilna ishrana sa niskim unosom šećera i zasićenih masti
• Redovno vežbanje
• Redovni medicinski pregledi, posebno za one sa povećanim rizikom

Dodatni info: Prevencija je ključna jer može sprečiti ili odložiti razvoj dijabetesa tipa 2. Edukacija o zdravim navikama i redovni pregledi pomažu u ranom otkrivanju i efikasnijem upravljanju predijabetesom.

Zaključak

Predijabetes je ozbiljno stanje koje može dovesti do dijabetesa tipa 2 i drugih zdravstvenih problema ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere. Edukacija i svest o simptomima, uzrocima i načinima prevencije su ključni za kontrolu ovog stanja. Promene u načinu života, kao što su zdrava ishrana, redovno vežbanje i gubitak težine, mogu značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i poboljšati ukupno zdravlje.

Spoljašnji izvori:

• Mayo Clinic: Prediabetes
• Centers for Disease Control and Prevention: Prediabetes

Ovaj članak ima za cilj da pruži osnovne informacije o predijabetesu i da motiviše čitaoce na preduzimanje koraka ka zdravijem načinu života kako bi smanjili rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.